Priče koje leče. Glasovi koji osnažuju.

Svakodnevno se borimo sa pritiscima, očekivanjima isopstvenim odrazom u ogledalu.

U Pismu sebi, ljudi dele najintimniji razgovor koji su ikada imali: onaj sa sobom iz perioda kada su bili opterećeni svojim telom,izgledom i samopouzdanjem.Ta pisma čitaju mladi,  oni koji se možda suočavaju sa istim mislima i strahovima.

Nismo sami u svojim borbma.

Normalizujemo različita tela, osećanja i puteve do samoprihvatanja.

U želji da zalečimo sebe, a  mladima damo iskustvo, snagu i perspektivu – iz prve ruke, od onih koji su kroz to prošli.

Jer ponekad je najvažnije čuti da će jednog dana biti lakše – od nekoga ko je to već preživeo.

Pismo sebi – Za generaciju koja zaslužuje da seoseća dovoljno.

Hvala Tanji Đurić što je napisala Pismo sebi.

Hvala i pozorišnom pedagogu Ibri Sakiću, Teatru mladih Mišolovka i glumici Jeleni Lemajić.

Na ovoj priči je radila i Marija Marčeta.

Dizajn zvuka: Aleksander Sivč.

Asistant produkcije: Nemanja Stevanović

Podkast produkcentkinja: Alekasndra Bučko

Produkcija: Fabrika kreativnosti