Pod staklenim zvonom

Za stanovnike severne Zemljine polulopte juče je počela jesen, a dan ranije 22. septembra u gradovima širom sveta, posebno u Evropi, a i kod nas obeležen je “Dan bez automobila”. Od 20-og do 23. septembra u Novom Sadu održana je 26. škola za zaštitu životne sredine pod nazivom – Kvalitet voda. Govorićemo o temama ovogodišnje Radionice o vodi – kvalitetu vode u bazenima, upravljanju otpadnim vodama i vodnim sedimentom i kako se on može koristiti kao resurs. Biće reči i o samopročišćavanju vodnih sistema putem biljaka. Priznanje ”Evropski grad šuma -2023.” dodeljeno je Novom Sadu, domaćinu godišnje Konferencije Evropskog instituta za šume. Čućete šta to priznanje znači za Novi Sad, kao i koje su lokalne samouprave dobile novac na konkursu Pokrajinske vlade za uklanjanje divljih deponija.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Emisija "Pod staklenim zvonom" Radio Novog Sada jedna je od prvih na ovim prostorima koja se bavi zaštitom životne sredine i ekologijom.

Prve četiri pilot emisije emitovane su na našem programu 1989, a od 1990. emituje se jednom nedeljno i traje jedan sat. Emisiju je pokrenuo jedan od osnivača Ekološkog pokreta Vojvodine, novinar Radio Novog Sada Bakir Zahirović.

"Pod staklenim zvonom" bavi se temama iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije, uglavnom na području Vojvodine, ali i globalnim ekološkim problemima. Cilj je ne samo informisanje slušalaca, nego i edukovanje i podizanje ekološke svesti građana. Emisija ne rešava ekološke probleme, ali ukazuje na njih i poziva da se nešto preduzme kako bi bilo poboljšano stanje životne sredine. Osim ekoloških aktuelnosti, u emisiji se predstavljaju i zaštićena prirodna dobra, ukazuje na njihovu vrednost, ali i na probleme i potrebu da se ona sačuvaju.

Emisija je na talasima Radio Novog Sada nedeljom od 9.05 do 10 časova.

Urednica: Dragana Ratković

Emisija "Pod staklenim zvonom" Radio Novog Sada jedna je od prvih na ovim prostorima koja se bavi zaštitom životne sredine i ekologijom.

Prve četiri pilot emisije emitovane su na našem programu 1989, a od 1990. emituje se jednom nedeljno i traje jedan sat. Emisiju je pokrenuo jedan od osnivača Ekološkog pokreta Vojvodine, novinar Radio Novog Sada Bakir Zahirović.

"Pod staklenim zvonom" bavi se temama iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije, uglavnom na području Vojvodine, ali i globalnim ekološkim problemima. Cilj je ne samo informisanje slušalaca, nego i edukovanje i podizanje ekološke svesti građana. Emisija ne rešava ekološke probleme, ali ukazuje na njih i poziva da se nešto preduzme kako bi bilo poboljšano stanje životne sredine. Osim ekoloških aktuelnosti, u emisiji se predstavljaju i zaštićena prirodna dobra, ukazuje na njihovu vrednost, ali i na probleme i potrebu da se ona sačuvaju.

Emisija je na talasima Radio Novog Sada nedeljom od 9.05 do 10 časova.

Urednica: Dragana Ratković

Emisija "Pod staklenim zvonom" Radio Novog Sada jedna je od prvih na ovim prostorima koja se bavi zaštitom životne sredine i ekologijom.

Prve četiri pilot emisije emitovane su na našem programu 1989, a od 1990. emituje se jednom nedeljno i traje jedan sat. Emisiju je pokrenuo jedan od osnivača Ekološkog pokreta Vojvodine, novinar Radio Novog Sada Bakir Zahirović.

"Pod staklenim zvonom" bavi se temama iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije, uglavnom na području Vojvodine, ali i globalnim ekološkim problemima. Cilj je ne samo informisanje slušalaca, nego i edukovanje i podizanje ekološke svesti građana. Emisija ne rešava ekološke probleme, ali ukazuje na njih i poziva da se nešto preduzme kako bi bilo poboljšano stanje životne sredine. Osim ekoloških aktuelnosti, u emisiji se predstavljaju i zaštićena prirodna dobra, ukazuje na njihovu vrednost, ali i na probleme i potrebu da se ona sačuvaju.

Emisija je na talasima Radio Novog Sada nedeljom od 9.05 do 10 časova.

Urednica: Dragana Ratković

Još se nismo oporavili od nevremena koje je krajem jula zahvatilo naše krajeve a pre nekoliko dana nevreme, jaka oluja, kiša i grad pogodili su Sentu. Klimatolozi kažu da će ekstremnih događaja u budućnosti biti sve više i da je potrebno da počnemo da se prilagođavamo na promenu klime. Tim povodom govorićemo o projektu “Prilagođavanje i otpornost lokalnih zajednica na klimatske promene”. Svakog poslednjeg vikenda u avgustu obeležava se Međunarodna noć slepih miševa. Kod nas, možemo reći oduvek, a pojavom korone u celom svetu, vladaju različite predrasude o slepim miševima. Čućete sta ove neobične sisare razlikuje od drugih, gde su sve rasprostranjeni i da li su predrasude o njima istinite. Biće reči i o tome gde ostaviti kućnog ljubimca, ukoliko putujete a niste u mogućnosti da ga povedete.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Evropski parlament podržao je sredinom jula plan zaštite prirode i borbe protiv klimatskih promena - reč je o predlogu Zakona o obnovi prirodnih ekosistema na području Evrope. Čućete šta ovaj zakon donosi, zašto je on važan, zašto se godinama protivilo njegovom donošenju i kako će se njegovo usvajanje odraziti na nas. Još uvek se procenjuje šteta koja je nastala u šumama i na drveću u Vojvodini. Govorićemo o tome kako će biti otklonjena šteta i koliko će proces trajati. Biće reči i o stidljivom drveću, čije se krošnje ne dodiruju i kako naučnici objašnjavaju ovaj fenomen. Čućete i šta su to neuroaktivne supstance i kakav je njihov uticaj na živi svet u vodi.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Posledice nevremena koje je početkom avgusta zahvatilo naš region još se saniraju. Govorićemo o tome da li su učestale nepogode dokaz da se klima menja i da li će ovakvi ekstremni događaji biti učestaliji u budućnosti. Sigurno ste primetili da u poslednjih nekoliko meseci, kada kupite neko piće u plastičnoj ili kartonskoj ambalaži, ne možete da skinete čep jer je on povezan sa ambalažom. Čućete šta je razlog tome i da li će to uticati na sada već razgranatu akciju sakupljanja čepova koju organizuje Udruženje “Čepom do osmeha”. Biće reči i o Eko - karavanu SECOPACK-a u Vršcu u okviru akcije sakupljanja staklene ambalaže, o ulozi glista u proizvodnji humusa kao i o dudovima u Vojvodini, za šta su sve naši stari koristili dud i kako je postao retko drvo kod nas.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Već početkom meseca potrošili smo sve prirodne resurse za ovu godinu koje planeta može da proizvede ili obnovi i ušli smo u ekološki dug. Čućete da li pomeranje datuma ekološkog duga za nekoliko dana znači napredak, šta je najveći uzrok našem zaduženju i postoje li rešenja za smanjenje ekološkog prekoračenja. Govorićemo o pozitivnoj praksi u zaštiti životne sredine u zemljama EU. Ovoga puta iz Češke Republike. Čućete na koji način se veliki grad poput Praga bori protiv klimatskih promena i kako rešava druga pitanja u zaštiti životne sredine kao što su otpadne vode i upravljanje otpadom. Biće reči i o načinima na koji se čovek bori sa jednom alohtonom vrstom ribe tostolobikom, koji kada se prenamnoži, remeti biodiverzitet u vodi.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Nevreme koje je nedavno zahvatilo našu zemlju, kada je više ljudi izgubilo život, mnogi bili povređeni, načinilo je veliku materijalnu štetu ne samo na objektima već i u prirodi. Govorićemo o štetama koje su pretrpele šume u Vojvodini, o drveću koje je stradalo u naseljenim mestima, da li smo boljim planiranjem mogli da ublažimo posledice ovakvog olujnog nevremena i kako otkloniti i nadoknaditi štetu u ionako obešumljenoj Vojvodini. U nevremenu su povređene i brojne životinje a neke, nažalost, nisu preživele. Čućete kako su u naletu olujnih vetrova prošle ptice. Govorićemo i o inicijativi za zaštitu dudove šume u Perlezu, koja je jedna od najvećih sačuvanih dudovih šuma u Vojvodini, kao i o tome kako da pomognemo pčelama da se izbore sa ekstremnih temperaturama. O ovim i drugim temama nakon pozdravne pesme.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Za nevreme koje je proteklih dana zahvatilo region i našu zemlju spominje se termin “super ćelijska oluja”. Čućete šta se podrazumeva pod tim apokaliptičnim nazivom i da li je to upozorenje na prirodne nepogode koje možemo sve češće da očekujemo, a čućete i šta donosi Integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije do 2030-e, sa projekcijama do 2050-e koji je na javnoj raspravi. Klimatske promene uticale su ove godine i na brojnost komaraca. Zbog obilnih kiša i visokog vodostaja reka, u kombinaciji sa porastom temperature u proteklom periodu, širom regiona trenutno vlada prava najezda ovih insekata. Govorićemo o inovativnim metodama kako bi se smanjio broj komaraca prvenstveno zbog bolesti koje prenose. Ispričaćemo vam i priču o akomulacionom jezeru Štikada, u podnožju Velebita u Hrvatskoj gde je nakon 30 godina priroda obnovljena i jezero je postalo raj za ljubitelje prirode. Biće reči i o tome koje lokalne samouprave u Vojvodini su dobile novac za projekte u oblasti upravljanja komunalnim otpadnim vodama kao i o ekološkim filmovima, u selekciji “Eko doks “ koji su prikazani na Filmskom festivalu na Paliću.

Urednica emisije: Dragana Ratković