Pod staklenim zvonom

U ovom izdanju emisije Pod staklenim zvonom biće reči o značaju pravilnog upravljanja opasnim otpadom, kojeg se godišnje u našoj zemlji napravi više od 70 hiljada tona. Biolog koji je fotografisao čak 5000 vrsta biljaka, životinja i gljiva, ispričaće svoje višedecenijsko iskustvo u otkrivanju živog sveta Fruške Gore. Saznaćete kako i gde, recikliranjem plastičnih flaša i limenki, možete donirati novac za lečenje dece.

Uređuje i vodi Milijana Kočić.

U ovonedeljnom izdanju emisije govorićemo o upravljanju staklenom ambalažom u Somboru i Novom Sadu kao i o aktivnostima novosadskog udruženje “Čepom do osmeha” koje više od deset godina sakuplja plastične čepove i obezbeđuje pomagala za decu sa smetnjama u razvoju. Svi znamo da je Vojvodina sa 7% šumovitosti najmanje pošumljena regija u Evropi. Čućete zbog čega je procenat šumovitosti tako nizak i koja su moguća rešenja da se on poveća. Biće reči i o kampanji za spas orla krstaša, ptice grabljivice koja se nalazi na našem nacionalnom grbu koju je pokrenulo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kao i takmičenju "Ptice moje hranilice".

Urednica emisije: Dragana Ratković

Svake godine s porastom vodostaja Drine rastu količine otpada. Čućete o situaciji ovih dana. Državna revizorska institucija uradila je revizijuu Ministarstvu zaštite životne sredine, Direkciji za vode, Agenciji za zaštitu životne sredine, kao i Elektroprivredi Srbije. Čućete šta se kaže u izveštaju o upravljanju opasnim otpadom, industrijskim vodama i zašto je Elektroprivreda Srbije navedena kao najveći zagađivač voda u Srbiji, kao i šta na to kažu u EPSu. Povodom 2. februara, Svetskog dana vlažnih staništa govorićemo o značaju vlažnih područja za prirodu i ljude. Biće reči i o specijalnom izdanju magazina Ekolist "Zeleni puls Evrope" koji je predstavljen u Beogradu kao i o jubileju, 40 godina emitovanja Ekološkog magazina “Čekajući vetar” Beograda 2.

Urednica: Dragana Ratković

U Srbiji se, kažu, godišnje desi 80 hemijskih akcidenata. Samo u poslednjih mesec dana imali smo nekoliko - u Pirotu, Pančevu, Subotici. Govorićemo o učestalosti hemijskih akcidenata i njihovim posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi, o prevenciji, upravljanju rizicima, merama otklanjanja posledica, kao i o zakonskoj regulativi. Govorićemo i o reciklaži elektronskog i električnog otpada. Čućete i koliko promena klime utiče na populaciju pčela, šta sve ugrožava pčele i koje mere se preduzimaju kako bi se sprečio njihov nestanak, u kojim slučajevima se koristi vakcina za pčele.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema smatraju se jednim od globalnih rizika koji će najdrastičnije da se pogoršaju u narednoj deceniji, navodi se u analizi Svetskog ekonomskog foruma. Na skupu u Davosu Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF lansirala je novi alat - filter rizika biodiverziteta. Čućete o kakvom alatu je reč i kome je namenjen. Kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte od 2025. u Tokiju će na svim novim kućama biti obavezno postavljanje solarnih panela. Govorićemo o tome koliko mi koristimo obnovljive izvore energije, o aktivnostima na uređenju Gradskog parka u Vršcu kao i o akciji ”Ptice moje hranilice” Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Urednica: Dragana Ratković

U Novom Sadu predstavljeni su projekti za gradnju tri nova mosta. Najveća pažnja javnosti je na projektu mosta koji će se graditi u produžetku Bulevara Evrope, preko Šodroša, zbog uticaja na životnu sredinu. Čućete šta je rečeno prilikom predstavljanja projekta i kakva su rešenja predviđena da priroda ne bude ugrožena. Govorićemo o postavljanju reciklomata, pametnih mašina za prikupljanje ambalažnog otpada u Novom Sadu, o novoj opremi za sakupljanje otpada u Zrenjaninu, o rezultatima sakupljanja i reciklaži posebnih tokova otpada. Biće reči i o Međunarodnom zimskom popisu ptica vodenih staništa, koji je u toku, kao i o dobitniku prestižnog priznanja za očuvanje prirode “Volfgang Štab” Laslu Galambošu iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Urednica emisije: Dragana Ratković

Drvo je oduvek simbol odnosa čoveka i prirode. Jedan takav običaj je o Božiću, kroz ritual unošenja badnjaka, koji je najčešće hrastovo drvo. Govorićemo o povezanosti čoveka i hrasta, simbolici u našem narodu, vrstama zaštiti, o tome kako klimatske promene, ovako tople zime na našim prostorima utiču na svet ptica. Na početku godine ponovićemo i najlepšu himnu prirodi izrečenu mudrim rečima jednog izuzetnog čoveka, poglavice Sijetla, koju ponavljamo početkom godine u emisiji zbog njihove dubine i lepote jer moraju naći mesto u našem pamćenju.

Urednica: Dragana Ratković

U prvoj emisiji u Novoj godini, kao što je to uobičajeno, osvrnućemo se na to šta je urađeno u prošloj godini u oblasti životne sredine i klimatskih promena, da li smo napredovali ili tapkamo u mestu, i šta su prioriteti u 2023. .. Čućete i šta su državni revizori utvrdili kontrolišućisistem upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji, šta je bio prioritet rada resornog pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i kakvi su planovi za ovu godinu, šta kažu klimatolozi kakva je bila godina za nama i šta nas očekuje u novoj godini.

Urednica emisije: Dragana Ratković

U Montrealu je održana 15. Konferencija potpisnica Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti na kojoj je usvojen Globalni okvir za biodiverzitet. Čućete koji je cilj ovog sporazuma koji nazivaju istorijski, “mirovni sporazum sa prirodom”. Čućete i u kakvom stanju je priroda Vojvodine, koji su najveći problemi u zaštiti i šta je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode radio na zaštiti prirode u ovoj godini, kao i koji su mu planovi za narednu godinu. Govorićemo i o Digitalnom atlasu klime Srbije, kome je ovaj onlajn alat namenjen i kakve informacije nam pruža, o sadnji drveća u Novom Sadu, Mokrinu, Senti kao i o kampanji Pokreta gorana” Produžimo život jelkama".

Urednica: Dragana Ratković

Staklo se može u potpunosti reciklirati u nedogled, čime se znajačno smanjuje zagađenje životne sredine, ali kod nas i u zemljama u okruženju većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. Govorićemo o rezultatima projekta „Upravljanje staklenom ambalaži na Zapadnom Balkanu“, koji je realizovan u Srbiji, BIH i Severnoj Makedoniji, o sakupljanju stakla u Somboru, o edukaciji učenika o reciklaži u školama u Pančevu kroz projekat „Sakupi, uštedi, vredi“. Čućete šta je poručeno na Međunarodnoj konferenciji ''EKOSOP'' u Novom Sadu, na kojoj je potpisana Novosadska deklaracija koja bi trebalo da doprinese održivom i inkluzivnom razvoju države. Govorićemo i o biodiverzitetu zemljišta, tačnije o naučnom istraživanju o DNK zemljišta u Vojvodini.

Urednica emisije: Dragana Ratković