Radio Karantin

U drugom Radio karantinu posvecenom ličnim iskustvima iz ove sada već skoro dve pandemijske godine, čućete muzičkog producenta Marka Jovanovića u Šendženu u Kini i taksistu Aleksandra Selakovića u Čačku.

Uskoro će dve godine od izbijanja pandemije. Život se polako vratio u nekakvu normalu, ali zapravo ništa nije normalno. Mnogi su ostali bez svojih najmilijih, virus i dalje kruži i menja oblik, jedan deo sveta prepucava se oko toga da li treba vakcinisati se ili ne, drugi deo nema tu privilegiju jer nema vakcine. Ovo je priča koja se nastavlja i kojoj se kraj ne nazire, ali ipak, posle skoro dve godine, probaćemo da se osvrnemo unazad i prodjemo kroz lične dozivljaje ove istorije u nastajanju. Danas su moji gosti u Veroni i Melburnu.

Posle skoro dve godine pandemije, zbog novog soja korona virusa zemlje ponovo zatvaraju granice; Austrija uvodi novi karantin a uskoro i obaveznu vakcinaciju, njeni susedi razmatraju iste mere.

Koliko nam se zivot promenio za ove dve godine, kako sada gledamo na pocetak pandemije, kako smo je doziveli i kako je prezivljavamo.

Tokom decembra i januara za Radio karantin govore taksisti, pekari, vozaci kamiona, gradjevinari, lekari i drugi. Kako nam je bilo, kako nam je sada i sta nas tek ceka. Radio karantin - svake srede

U Srbiji i drugde u bivšoj Jugoslaviji rastu ekološki pokreti. Koja je njihova uloga, da li treba da dobiju političku dimenziju i da li su važni u podizanju svesti gradjana o značaju klimatskih promena?

Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije, Danijela Božanić, koja je bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu, i vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Djurdjević analiziraju domete samita u Glazgovu.

Danas pričamo o političkim dimenzijama klimatskih promena. Gosti Radio karantina su profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije i pre njega, Danijela Božanić, koja je izmedju ostalog bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu.

U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog zagrevanja, političari klimaju glavom ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Ima li spasa za našu planetu? Kakve nas promene očekuju što se tiče klime a kakve u pogledu načina života? I koliko nam je ova tema zaista važna? Radio karantin traži odgovore na ta pitanja svake srede u novembru.

U Glazgovu se ovih dana održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da je taj samit verovatno poslednja šansa da se izbegne katastrofa; političari klimaju glavom i uvode mere tipa dva koraka napred, jedan korak nazad. Šta su tačno klimatske promene i kako će nas pogoditi ako već nisu, koje su političke dimenzije pregovora o klimatskim promenama, da li je ovo zapravo igra velikih u kojoj male zemlje mogu da budu samo pasivni posmatrači i koja je uloga ekoloških pokreta u podizanju svesti kod gradjana o značaju klimatskih promena.

Jedan od glavnih razloga uspeha vakcinacije u nekoj zemlji jeste poverenje gradjana u institucije države, pre svega zdravstvene. Što je to poverenje veće, to je vakcinacija uspešnija. Zašto? O tome je za Radio karantin govori Majkl Beng Petersen, profesor političkih nauka na univerzitetu u Arhusu.

Aleksandar Vučić tvrdi da mu obaveznu vakcinaciju ne dozvoljava ustav. Da li predsednik Srbije govori istinu? Radio karantin traži odgovor na to pitanje od dva eksperta - profesorke na Pravnom fakultetu u Beogradu Marije Draškić i doktora i eksperta za javno zdravlje Dragoslava Popovića.