Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 13 часова. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Када се помене Исидор Бајић, обично прво помислимо на неколико познатих песама. Иза тог имена, међутим, стоји много шира прича о човеку који је за свега 37 година живота оставио дубок траг у српској музици и култури. Био је композитор, педагог, диригент, музички писац, издавач и оснивач музичке школе у Новом Саду. О Бајићу, његовом делу и месту које данас заузима у нашем памћењу разговарали смо са проф. др Иваном Перковић, музикологом. Посебан део његовог рада везан је за српско црквено појање. Бајића је занимало како да се оно проучава, уреди и сачува, а његов однос према црквеној музици показује колико је добро разумео везу између музике и духовног наслеђа. Занимала га је и народна музика, коју је сакупљао и бележио, а боравак у Хиландару са хором карловачких богослова додатно сведочи о његовом интересовању за српску духовну традицију. Када се све то погледа заједно, Исидор Бајић се појављује као један од људи који су почетком 20. века покушавали да поставе темеље модерног српског музичког живота, а да при томе не прекину везу са народом, Црквом и сопственим културним кореном. У дану када обележавамо годишњицу његовог упокојења, питамо се колико данас заиста познајемо човека чије су песме постале део нашег заједничког памћења, а чији је шири културни рад остао далеко мање познат.

Презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одржао је 14. септембра 2026. године друго предавање у оквиру циклуса тумачења Светог писма, који се у књижари "Слово" у улици Ђуре Јакшића број 4, реализују у оквиру пројекта "Слово у Слову'". Отац Милојков говорио је овом приликом о 56. и 57. зачалу Светог Јеванђеља по Јовану - о Христовој Првосвештеничкој молитви. Зашто се одлучио да тумачи баш овај део Светог писма и делове које је посебно желео да подвуче, о. Александар појаснио је у разговору који је за наш радио забележила Милица Шојић.

Српски војник на Солунском фронту носио је са собом много више од војничке опреме. У најтежим данима, уз њега су били и војни свештеници, који су делили живот са војском, који су исповедали, причешћивали и били ослонац људима који су сваког дана гледали смрти у очи. О њиховој улози, али и о томе шта је српском војнику значила вера док се борио за слободу, разговарали смо са ђаконом Будимиром Кокотовићем. Кроз причу о Солунском фронту отворили смо и ширу тему српског односа према слободи, жртви и вери. Од Светог Георгија и Светог Димитрија, до свештеника који су кроз различите ратове стајали уз свој народ, та веза се у српској историји непрекидно понавља. Прича о војним свештеницима зато је и прича о људима који су у тренуцима страха и страдања чували веру и дух српског војника.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 14. септембра 2026. године на централној прослави Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Бања Луци.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 13 часова. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Српска Православна Црква 14. септембра, односно 1. септембра по старом календару, молитвено прославља почетак Црквене нове године - Начало индикта. Шта заправо означава индикт, како је појам који је некада био везан за административно рачунање времена добио духовни смисао, зашто црквена година почиње управо 1. септембра и шта нам о смислу овог празника говоре богослужење и јеванђелско зачало које се чита тога дана, за Радио „Слово љубве“ говорио је др Владимир Антић. Разговор водиле новинар и водитељ Лена Сладојевић Карман и теолог Милица Бокун.

Једна од преломних година у историји Српске Православне Цркве била је 1219, када је Свети Сава у Никеји издејствовао њену аутокефалност и постао први српски архиепископ. Како је изгледала његова велика црквено-дипломатска мисија, зашто је путовао управо у Никеју, шта је стицање аутокефалности значило за Српску Цркву и колики је значај тог догађаја више од осам векова касније, за Радио „Слово љубве“ говорио је јереј Душан Милићевић, професор историје у Сремским Карловцима.

Његово Преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион служио је 13. септембра 2026. године, на празник Полагања Појаса Пресвете Богородице и Сабора српских светитеља, свету Литургију у Храму Светог Саве на Врачару. Саслуживало је братство храма и ђакони – најближи сарадници Одбора за верску наставу АЕМ, а у молитвеном присуству верног народа Божјег и великог броја ученика београдских основних и средњих школа и њихових вероучитеља. Након свете Литургије служен је чин призива Светога Духа за благословен почетак нове школске 2026/2027. године. Обраћајући се сабранима, Владика је подсетио да је Господ створио светлост и да смо позвани да та светлост поново засија у нашим срцима. Сваки дан, а нарочито Дан Господњи, прилика је за нови почетак, за покајање и измирење са Богом и ближњима.

Да ли се чини грешка што се оно што је за Србе духовни темељ њиховог идентитета сведе на политичку технологију и терминологију? Да ли је исправно националну свест Срба називати „национализмом“ којем се приписују сви атрибути шовинизма, само зато што Срби желе да очувају свој језик, веру, културу и историјско памћење? Где је граница између здравог националног идентитета и угрожавања других? Често слушамо тезу да Србија не сме да „извози“ свој утицај у Републику Српску, Црну Гору или друге крајеве. А шта је са правом државе и народа да брину о сународницима било где, а посебно ако су на било који начин угрожени? Како одговорити на покушаје, пре свега у Србији, да се Српска православна црква представи као политичка организација? Зар чињеница да Црква говори о страдању свог народа, о његовим светињама, језику, култури и правима сама по себи значи да се бави страначком политиком? Да ли се данас дешава обртање тезе — да се Црква која је, вршећи духовну и спосоносну мисију очувала народ представља као неко ко производи сукобе? О овим, и сродним темама у новој епизоди емисије „Дан осми – из перспективе вечности“ аутор и водитељ Тамара Гајић Јовановић разговарала је са уваженим историчарем Проф. др Александром Раковићем.