Када неко некада буде изучавао историју српског народа и његове престонице током двадесет првог века приметиће да су житељи Београда најлепше странице летописа свог града исписивали управо о Спасовдану, празнику Вазнесења Господњег. Приметиће и да се у тој бесцен књизи београдске повести, у повести којом се мало који град може подичити, својим сјајем издваја страница забележена златним словима баш данас, 21. маја 2026. године. Моћи ће и да замисле како скромни хроничар, погурен над белином папира, безуспешно тражи праве речи којима би описао и за будуће генерације сачувао траг о несвакидашњем и величанственом благослову који је имала данашња генерација Београђана. А њих, хиљаде и хиљаде, и старо и младо, мајке, очеви, деца, школарци са вероучитељима и професорима, богослови и студенти, фолклорна друштва, црквени хорови, припадници Војске и Полиције, свештеници и монаси, у непрегледним колонама су се сабирали пред Вазнесењском црквом и оближњим улицама, а сви, једнодушно и једногласно, са истом молитвом у срцу: Пресвета Богородице, спаси нас!

Поводом славе града Београда, празника Вазнесења Христовог, Радио Слово љубве приредио је специјални програм којим је испраћен молитвени ход од Вазнесењског до Светосавског храма на Врачару, предвођен Појасом Пресвете Богородице. Велику светогорску светињу, пристиглу из манастира Ватопед, кроз престони град пронели су Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз учешће архимандрита Јефрема, игумана манастира Ватопед, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, и бројних архијереја Српске Православне Цркве. Молитвени принос спасовданској литији дало је и свештенство и ђаконство Српске Православне Цркве, док су културни и уметнички допринос програму овог величанственог историјског догађаја дали припадници војске и полиције републике Србије, ученици и професори, и чланови хорова и културно-уметничких друштава које је пратио многобројни верни народ. Часни крст је, ове године, имао част да понесе Андреј Дробњаковић, ученик Математичке гимназије изузетних постигнућа.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 11 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Била нам је велика част да у данашњем Поподневу разговарамо са младим књижевником, Урошем Тихомировим Јоксимовићем, који је упркос здравственим искушењима животa са церебралном парализом, своје многобројне дарове преточио у мисију; у сведочанство вере, наде и духовне снаге. Књига „Рођен сам да вјерујем“, коју је Урош написао са само 17 година, сведочи о сили благодати и оптимизму извирућем из радости живота у Васкрслом Христу. Говорећи о двогодишњим промоцијама прве књиге у Србији и ван граница наше земље, Урош нам је открио детаље о сусретима и свом односу са духовницима међу којима посебно место у Урошевом животу, срцу и уметничком раду имају Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, Његово Преосвештенство епископ будимљанско-никшићки г. Методије и протојереј-ставрофор Милош Весин. Са нашим гостом смо разговарали и о плановима за будућност, новој књизи „Звоно душе“ коју тренутно пише, и пријемном испиту који га очекује на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета Црне Горе са седиштем у Никшићу

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас, 21. маја 2026. године, на празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, славу града Београда, свету Литургију служио у Храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда, уз саслужење више архијереја и бројних свештенослужитеља СПЦ, затим високопреподобних архимандрита Јефрема, игумана ватопедског и Методија, игумана хиландарског, појање хора и богослова и молитвено учешће веома бројног верног народа. У беседи по читању Светог Јеванђеља, Свјатјејшиј је указао да нам Господ "на данашњи дан показује и чињеницу да нисмо створени за овај свет". "Господ се јесте узнео, али није отишао од Своје Цркве, него је узнео људску природу са десне стране Оца и показао свакоме од нас шта је наше назначење – да је наше место на Небу" рекао је Патријарх. Његова Светост је нагласио да је "међу нама после шест векова Појас Пресвете Богородице, а то значи да је и Она са нама. А где је Она - ту је увек мир Христов, ту је радост, лепота, заједница. Где је Она – ту је утеха и подршка" подвукао је Патријарх Порфирије.

Нови филм редитеља и сценаристе Јелене Поповић „Свети Мојсије Црни“ доноси причу у којој се преплићу животи савременог афроамеричког гангстера из Чикага и Светог Мојсија Мурина, ранохришћанског разбојника који је постао светитељ. Поводом српске премијере филма имали смо задовољство да разговарамо са Јеленом Петровић и њеним супругом и копродуцентом филма, Александросом Потером. Инспирисанa животом Мојсија Мурина, Јелена Поповић причу из 4. века премешта у савремени урбани амбијент, и кроз сурову стварност гета, насиља, банди и уличне културе, показује да је човекова унутрашња борба и данас иста као пре више од шеснаест векова. Као и у њеном претходном остварењу о Светом Нектарију Егинском – „Човек Божији“ – у средишту филмске приче налази се тема преумљења и наде, али овога пута смештена у бруталну градску свакодневицу, где се и у најтежим околностима отвара простор за корак из мрака ка свет(л)ости. Каква је била холивудска рецепција филма за који музику потписује Виз Калифа, глумачку екипу предводе Омар Епс, Чуквуди Ивуџи и Квејво, док се као извршни продуцент остварења појављује Куртис Џејмс Џексон (50 Cent), и какве реакције изазива филм који позива људе да се ослободе и изађу из „личног пакла“ у ком живе, разговарали смо са ауторима остварења чијем је стварању посредовао сам Мојсије Мурин.

Чудесни појас Пресвете Мајке наше Богородице, из манастира Ватопед на Светој Гори милошћу Божијом, свечано је 20. маја 2026. године, дочекан у порти Вазнесењске цркве у Београду уочи празника Вазнесења Господњег и славе престонице Србије. У пратњи игумана манастира Ватопедa, aрхимандрита Јефрема и братије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, Архијереји, многобројни свештеници и верни народ у молитвеној радости дочекали су велику светињу Православне Цркве коју је Пресвета Богомајка сама исплела, известила је Ивана Обрадовић, репортер нашег Радија. После беседе, Вечерњим богослужењем началствовао је Високопреосвећени Митрополит тимочки г. Иларион. "Највећи дар љубави Пресвете Богородице јесте Њен Часни Појас данас међу нама у Београду", поручио је на дочеку Његова Светост:

Догађај посвећен српским жртвама логора Земун под називом "Страдање Срба у Прихватном логору Земун 1942-1944" биће одржан у свечаној сали Градске Општине Земун 22. маја 2026. године у 19 часова, уз пригодан уметнички програм и предавање г. Николе Милованчева. Удружење грађана "Јадовно 1941." Београд, представиће и изложбу "Моје Јадовно" која је обишла српски Свет и дијаспору. Више детаља на плакату уз ову вест.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 11 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

У Господу је 19. маја 2026. године, на београдском аеродрому, док се враћао у Русију, уснуо отац Роман Матјушин, пустињак испоснице у Ветрову, велики пријатељ српског народа, појац и поета ванредног талента, стваралац и неговатељ духовне поезије. Дипломирао је руску књижевност, радио многе физичке послове, затим и као средњошколски професор руског и музичког, рођен је 1954, замонашен 1983. у Псовско-печерској лаври, после две године је рукоположен у чин јеромонаха, служио је као парохијски свештеник, а деведесетих година се повукао у Ветрово. Његове су песме на хиљаде људи привеле Богу, биле су антологијске - надахњујуће и молитвене, надалеко су извођене, посебно међу руским певачима попут Жане Бичевскаје, Олега Погудина и других, и постале су нераскидиви део руског духовног и културног наслеђа, с обзиром да су биле и остале и вапај и одговор на духовну жеђ народа. Своју љубав према српском народу забележио је емотивним путописима под насловом књиге "Тамо је моја Србија", а они који су имали благослов и част да упознају оца Романа сведочили су управо о његовој огромној љубави према Србима и нашој историји, те се са разлогом мора приметити симболика његовог овоземног одласка баш у Београду, на путу ка Русији. У наставку прочитајте шта је, поводом упокојења оца Романа, написао Митрополит Тихон (Шевкунов), писац књиге "Несвети, а свети", а препоручујемо да чујете и поједине песме оца Романа, коме нека Господ подари вечан спомен у Царству Небеском.