У данашњем Поподневу сагледавамо одговарамо на позив који смо добили Васкрсењем Христовим, позив да читав живот сагледамо из перспективе победе над смрћу. Управо у данима након празника над празницима, када сви ми као Црква сведочимо да „сви дани постају један дан“, отвара се простор да дубље разумемо шта значи живети Истину, како у храму, тако и у сваком сусрету, разговору и одлуци. Како изгледа када једна парохија заиста живи тим духом? Шта значи када храм постане дом свих; место сабрања, радости, али и конкретне бриге за другога? И на који начин се вера данас сведочи младима, у времену информационе буке, сумње и тражења смисла? Наш данашњи гост, протонамесник Марко Јефтић, старешина храма Успења Пресвете Богородице из Младеновца, доноси нам управо такво живо сведочанство, причу о заједници која расте, о Васкрсу који се не завршава празничном трпезом, већ наставља у литургијском животу, у хуманитарним делима и у искреним разговорима са парохијанима.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 11 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Радио "Источник" Епархије ваљевске данас прославља своју славу, празник Живоносни Источник Мајке Божје. Светом Литургијом у ваљевском Покровском храму началствовао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског г. Исихија. Међу гостима су и представници црквених емитера - главни и одговорни уредник Радија "Глас Цркве" из Шапца, свештеник Влада Перић, као и програмски директор Радија "Слово љубве" АЕМ, свештеник Дарко Радовановић, који је саслуживао, и новинар-водитељ Јелена Јеж која је известила са овог догађаја. Честитајући славу ваљевском црквеном радију, отац Филип је у беседи нагласио да Источник није само име, већ да је - одговорност: "Живимо у времену пуном буке, пуном испразних речи и немира. Радио Источник има ту свету дужност и задатак да буде тихи, истинити и умирујући глас". Отац је подсетио на речи Светог старца Пајсија Светогорца који је указао да је "сваки човек својеврсни радио-апарат који емитује нешто и ако није подешен на фреквенцију Божју, са тог апарата ће се само чути крчање овога света".

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 11 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 11 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Одмах по повратку са Косова и Метохије, где је началствовао празничним богослужењима у Пећкој Патријаршији и Високим Дечанима, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије се упутио у храм Светог Саве на Врачару где је присуствовао традиционалном Васкршњем концерту. На крају овог изузетног музичког догађаја, Његова Светост је рекао:

Радост празника Васкрсења Христовог поделили смо и са једним монахом и једним свештеником - оцима Теофилом (Петровићем), игуманом манастира Дужи, и Дарком Николићем, старешином Параклиса у Студентском граду. У уметности се Васкрсење приказује представом Христа који Крстом силази у Ад и за руке извлачи Адама и Еву. Зашто полазимо од Ада када представљамо Васкрсење? „Најчешће је наше стање адско и из тог стања ми треба да пронађемо пут ка спасењу, потребно је направити искорак. Адско стање није ништа друго него мртвило које влада у нама и потребно је удахнути дах живота, ући у простор истинског живота и осетити живот свим својим бићем. Стање силаска у Ад описано је у причи о Блудном сину где се у његовом повратку и покајању открива Животворна сила Васкрсења“, истакао је отац Дарко, објашњавајући нам где се у нашим животима пројављује та сила. Говорећи о крстоваскрној љубави, отац Теофил наглашава да се на тој икони Васкрсења види да Господ силази у Ад - Крстом и да Крстом доноси Васкрсење.

Васкршњи боравак Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на Косову и Метохији свој најрадоснији чин je имао на Васкршњи понедељак, када се у манастиру Високи Дечани, после свете архијерејске Литургије, срео се са својим стипендистима, младим косовско-метохијским Светосавцима. Обраћајући се младима, Патријарх је истакао да је суштина нашег постојања да нам Христос буде на првом месту, јер када је Он први - све остало ће бити на свом месту. Поучио је стипендисте да нас вера у Христа подсећа да нисмо пролазни, већ створени за вечност у којој Бог царује. Посебно је истакао значај Симе Игуманова који је, као рођен на Косову и Метохији, разумео да не треба ништа да задржи за себе, већ је све оставио Цркви Христа ради. Патријарх је објаснио да данас Црква настоји да кроз љубав и завештање Симе Игуманова праведно дели помоћ тамо где је она најпотребнија за даље умножавање љубави.

На Васкршњи понедељак, 13. априла 2026. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио свету Литургију у манастиру Високи Дечани. ​Препун је био на Васкршњи понедељак, дечански Вазнесењски храм јер је окупљени верни народ у радости дочекао свог првојерарха, Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија. И радост Светејшег Патријарха није била мања, јер га за Високе Дечане везују дубоке духовне успомене, зато што је ту пре четири деценије положио монашке завете, примивши благослов Светог краља Стефана Дечанског. У литургијској беседи, Патријарх српски је нагласио да онај ко истински препозна да је Христос све у животу никада неће бити без радости, те да је призив свих верних да васкршњу радост деле са свима, живећи у миру и љубави са ближњима:

Празник над празницима – Васкрс, украсио нам је јереј Вук Матијашевић, старешина храма Рођења св. Јована Претече и Крститеља на београдском Централном гробљу, месту које „Божија и људска љубав чине светима и освећују их“. Тумачећи Васкршње Јеванђеље, о. Вук нас подсећа да је „Бог стварајући космос уткао златне нити смисла и љубави у њега, и те нити носе ткање целокупног космоса, а смисао и љубав су потка тог ткања“. Свет је створен у савршеном, беспрекорном реду, па зашто стално правимо неред? „Стара је заблуда човека да не заснива своје постојање на Логосу“, каже наш гост и одговарајући на питање шта видимо када се заиста загледамо у лично и живо искуство Васкрса, каже да се у ствари загледамо у „једну пуноћу постојања“, јер је „живот за човека – љубав, ми смо живи онолико колико волимо“. Питамо како Васкрсење Христово прихватају деца, а како одрасли, али и како бисмо ми могли некоме да улепшамо празничне дане? „Ми као себецентрични говоримо да се верује у Бога, али не смемо да изневеримо Његову веру у нас“ поручује о. Вук и закључује да „будемо налик на Њега, у жртви, у љубави у животу - у свему“. Разговор води Јелена Јеж.