Врсни познавалац класичних језика и преводилац, са дугогодишњим искуством рада у високошколским институцијама СПЦ, проф. Богдана Николић, долази нам као професор грчког и латинског у Богословији Светог Саве у Београду, а открива чудесан почетак научног рада - од једног стиха из "Беседе на гори". Истиче да смо доста изгубили допуштањем да класични грчки језик изађе из нашег курикулума, да је познавање језика моћан алат за лични развој и доживљај саговорника и да је мит да за њега "немамо дар". Чујте каква је "непретенциозна љубав" почившег Владике Саве Вуковића који је својевремено хтео да је монаши, које су "замке мисаоног тока" византијског монаха Евагрија Понтијског, како се педагошким радом умножава добро, али и зашто треба да осетимо привилегију имена "Београђанин", без обзира да ли смо рођени у овом центру духовности. Између осталог, проф. Богдана сведочи: "Ако можете да дозволите онима око вас да осете и ваша искушења, и падове, а највише ваше устајање, онда можете много људи да подигнете са собом".