REFLEKTOR

U kafiću "Zvuci srca" u Beogradu rade osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju. Svaki dan sa osmehom, a ponekad i zagrljajem dočekuju goste. Ponudiće im odličnu kafu, piće, a ako neko poželi nešto da pojede, može i to. Ovo socijalno preduzeće primer je humanosti i solidarnosti i dokaz da u preduzetništvu profit nije uvek najvažniji. Toga se pridržavaju i osnivačice Andramolja, socijalnog preduzeća u kojem nastaju potpuno ekološke igračke, drugačije od svih ostalih. 

Kada preduzetnice odu na trudničko ili porodiljsko bolovanje nemaju jednaka prava kao žene zaposlene kod poslodavaca. Često je to razlog zbog kojeg prolongiraju majčinstvo ili se ne opredeljuju za preduzetništvo. 

U poslednjih petnaest godina i kod nas raste popularnost zanatskog alkoholnog pića. Pivo, rakija, džin prave se u malim pivarama i destilerijama, na potpuno prirodan način uz kombinovanje različitih sastojaka, a to znači i veliku raznovrsnost stilova i aroma. U maloj zanatskoj pivari Cornix u Kisaču isprobali su 370 recepata dok nisu našli one najbolje, a u Novom Sadu je grupa prijatelja otpočela proizvodnju craft džina. Pravu recepturu osmislili su već iz prvog pokušaja. 

Završiti školovanje, putovati, usavršavati se, sticati iskustvo. Ovo je samo deo onoga što se nalazi na listi planova velikog broja mladih. A pred njima je još jedan važan zadatak – pronaći posao. I dok mnogi čekaju ili traže priliku za dobro zaposlenje, ima i onih koji biraju drugi način, pa sa osmišljenom poslovnom idejom ulaze u preduzetništvo. Razvijati vlastiti posao je dobra ideja i još jedna mogućnost za mlade ili put sa mnogo prepeka, kojim je teže ići? 

Na jednoj strani dobra plata i uslovi rada, a na drugoj kolektiv sa narušenim odnosima i atmosferom, zbog čega je svaki odlazak na posao više stres nego zadovoljstvo. Ovo je samo jedna situacija koju bi zaposleni mogli da iskuse na radnom mestu, a koja pokazuje koliko je važno raditi u timu koji dobro funkcioniše. 

Mnogi, u prošlosti važni zanati, već su zaboravljeni ili izumiru. Svi kažu da su važan deo nematerijalne kulturne baštine i da ih treba očuvati. Na pitanje kako, još nema odgovora. A možda treba slediti primer onih koji su odlučili da stare zanate prilagode modernom vremenu i današnjem tržištu, te na taj način sebi obezbedili izvor prihoda. Za Reflektor govore Ana Opavski iz Bačkog Petrovca, koja se bavi ručnim radom i Milan Ilin, jedini opančar u Novom Sadu.

Dok rade na stvaranju kvalitetnog proizvoda, preduzetnici i preduzetnice često marketing stavljaju u drugi plan, jer za te aktivnosti obično nemaju novca. I onda imaju kvalitetan proizvod, ali ne i kupce koji su za njega čuli. Zato traže načine da efikasno, a jeftino promovišu svoj mali biznis. Da li je to moguće i kako, za Reflektor govori Sonja Dakić.

Šta ćeš da budeš kada porasteš? Ovo pitanje je svima bar jednom postavljeno tokom odrastnja i školovanja. A kao u onoj pesmi “Pekar, lekar, apotekar” spisak mogućih zanimanja je prilično dugačak, pa izbor nije uvek lagan.

Za koje god zanimanje da se odluče, mladi će, shodno tome, birati i školu u kojoj će moći da uče kako se taj posao radi. Ali šta ako požele da budu preduzetnici. Gde se to uči? O preduzetničkom obrazovanju i kako mlade još u školskim klupama motivisati da razmišljaju na preduzetnički način govorimo u ovoj epizodi Reflektora. 

Ovu epizodu počećemo jednom asocijacijom. Ključne reči su:  inovativna ideja, brz rast, MVP, skalabilno poslovanje i jednorog. Znate li konačno rešenje? 

Ako znate odgovor, šta mislite koliko ljudi iz vašeg okruženja bi znalo na šta se odnose ovi termini?

Ako ste, pak u onoj grupi ljudi kojima nije jasno kakve veze ima jednorog sa inovativnom idejom i brzim rastom, ne brinite, u većini ste. Konačan odgovor na našu asocijaciju je startap. Sada verovatno sledi novo pitanje:  a šta je startap? Pa iako ima više definicija, ovaj pojam nije tako lako objasniti. Zato sa sagovornicima razgovaram o tome kako od napredne ideje, preko ključne vrednosti, odnosno jedinstvenog proizvda doći do milionskog profita. Da li je ovo bajka koja se obistini samo retkim osnivačima startapa?

O startapu pričaju Kristian Haška iz Komuna marketa, Aleksa Tešić koji sa svojim timom razvija aplikacija Notify Me, Tadej Kurepa, programski direktor projekta “Preduzmi ideju” i Dragan Nagulić, direktor Regionalnog inovacionog startap centra u Subotici. 

U novu godinu obično se ulazi sa novim ili starim planovima uz očekivanje da će se konačno ostvariti, a tu su i najbolje želje praćene nadom da će biti ispunjene. Za neke će ovo biti godina u kojoj će se odvažiti da svojim idejama daju krila i uđu u svet preduzetništva. O njima  ćemo, kao i u proteklih 13 epizoda govoriti u Reflektoru, podkastu portala Storyteller u kojem svake druge srede promovišemo preduzetništvo i dobre poslovne ideje na lokalu.