Iako nas od Srpske Nove godine deli još deset meseci, ne verujem da će Izvinjenje istarskim vinogradarima biti nadmašeno.

Dugo sam čekao da postanem gospodar varoši beogradske, svih njenih kula, laguma, njenih ćuprija, ali, iskreno, zar nije i Beograd decenijama čekao da ga u ruke uzme neko poput mene!?

Uz sasluženje Države, i Srpska pravoslavna crkva će biti brža, bolja i jača nego nego crkve u drugim državama, pa i nego crkve u Srbiji čiji vernici nisu pravoslavni.

Obećao sam, pa nisam održao obećanje, da ću u barem nekoliko epizoda godišnje prećutati dela predsednikova, iako svi volimo da o njima slušamo i da ih jedni drugima prepričavamo, prilozi bez Vrhovnog božanstva bili bi nešto kao post naspram redovne ishrane kojoj se grešno prepuštamo skoro cele godine.

Možda je predsednikova desetka prvi nagoveštaj da će kad diplomira predati vladarsko žezlo nekom drugom – možda će abdicirati u korist nekog krvnog srodnika.

Da je bila anketa rekao bih da su mi Železnička stanica, šine, peroni, lokomotive, vagoni, kondukteri, red vožnje i šalteri za prodaju karata miliji od svake dinastije. Ja sam i Dunav-stanicu voleo više nego sve župane, kneževe, careve, kraljeve i predsednike zajedno.

Predsednik Republike je bezbednosno neinteresantan, da ne kažem bezbednosno dosadan i takoreći beskoristan.

Pa zar ono malo vremena koje provodi izvan domašaja kamera Pinka, Hepija i RTS-a ne ode predsedniku na počinak zasluženi, zar ga u to kratko vreme, kad nam uskrati sebe, treba prisluškivati?!

Predsednik se lično (a to je i dovoljno!) založio za viševakcinski sistem: jesmo iskorenili višepartijski sistem i pluralizam u politici, ali ćemo nabaviti i ruske, i kineske, i Fajzerove vakcine: biraj, ago, šta ti srcu drago.

Predsednik se opet odvažno suprotstavio vlastitoj samovolji, vakcinisaće najpre staraštvo rasuto po istoimenim domovima: ukoliko tamo bude penzionisanih policajaca i oficira, oni će, razumljivo, biti vakcinisani pre civila.