Tačka povratka

Dobro došli u Slovenački salon, poznat i kao Plavi salon. Prostor čini posebno harmoničnu celinu, a dizajn enterijera potpisuje slovenački arhitekta Mihajlo Šoltez. Komadi nameštaja rađeni su od punog hrastovog drveta, dok celokupni ambijent upotpunjuju suptilni detalji iz slovenačkog kulturnog nasleđa kao što je takozvani motiv idrijske čipke na stolovima.

Tepih i salonu sa motivima lova rađen je prema nacrtu umetnika Marinka Benzona, a kada pogledate ka plafonu, jedinstveno rešenje osvetljenja salona bilo je inspirisano stalaktitima Postojnske jame, koja je i danas jedan od simbola Slovenije.

Danas su jedino dela Andreja Jemeca i Draga Tršara sačuvana na originalnoj poziciji u ovom salonu, dok su radovi umetnika France Slane, Janeza Bernika, Jože Ciuhe, i Gabrijela Stupice preneti druge prostorne jedinice u palati.

Enterijer Crnogorskog salona u kojem se trenutno nalazite inspirisan je razdobljem crnogorske istorije prve polovine 19. Veka, odnosno vremenom vladavine Petra II Petrovića Njegoša. Uređenje salona bilo je povereno arhitekti Vojislavu Đokiću, koji je nameštajem i dekoracijom želeo da dočara jedan od najznačajnijih istorijskih perioda nekadašnje federativne jedinice. Sofre sa tradicionalnim stolicama - stolovačama, ručno tkani tepih sa stilizovanom predstavom crnogoraca u narodnim nošnjama, stub u uglu od crvenog moračkog mermera i izbor vrhunskih dela crnogorskog vajarstva oslikavaju nameru arhitekte da verno prikažu period istorije koja je bila inspiracija za dizajn salona.

Salon krase dva reprezentativna umetnička dela: reljefna vrata vajara Nebojše Mitrića sa osam motiva iz crnogorske prošlosti, i mozaik Branka Filipovića Fila, koji se smatra remek-delom. Kao jedan od najradikalnijih umetnika koji nisu prihvatili diktat socijalističkog realizma, Filo je otišao daleko u svom umetničkom izražaju i postao jedan od najznačajnijih predstavnika enformela i apstraktnog ekspresionizma.

Jedinstvena kompozicija Filovog mozaika u Crnogorskom salonu predstavlja majstorski izveden apstraktni rad koji nas maštovito vodi kroz crnogorsku istoriju i pejzaže, i evocira vekovne težnje i ideje tog naroda. Kao vrhunsko delo, mozaik snažno utiče na posmatrača i ostavlja prostor za ličnu interpretaciju. Oluja, Lovćen, morska scena i Njegoševa poezija, sve ovo prisutno je u ovom jednoj, jedinstvenoj zidnoj predstavi.

Dobro došli u Makedonski salon. Ulaskom u salon i pregledom ove prostorije dobićete sliku najupečatljivijih vizuelnih elemenata tradicionalne makedonske kulture. Prostor je izveden prema konceptu makedonskog arhitekte Dragana Bošnakoskog tokom druge polovine sedamdesetih godina, dok je arhitekta Niko Tozi bio zadužen za dizajn tepiha.

Sav nameštaj, i to: centralni sto, polukružne garniture, sofre i klupe za sedenje - inspirisan je tradicionalnim makedonskim pokućstvom orijentalnog porekla, a prostorija je stilski upotpunjena kasetiranom tavanicom i lusterima koji pripadaju istoj stilskoj tradiciji.

Pravougaonom prostorijom dominiraju dve reljefne rozete rađene u čuvenoj Debarskoj rezbarskoj školi. Autor rozeta je Slave Atanasovski Krstanče, koji u prepletu cveća, biljaka i ptica prikazao najbolje od drevne veštine rezbarenja.

Na zidu možete videti i sliku “Makedonski pejzaž” umetnika Danče Ordeva koja pokazuje prirodne lepote Makedonije, dok skulptura od belog mermera “Makedonka” vajara Borisa Nikolovskog ističe elemente makedonskog folklora.

Zanimljivo je to da je Karla del Ponte, bivša glavna tužiteljka Haškog tribunal, volela da sedi u Makedonskom salonu.

Prostor u kojem se trenutno nalazite, ispred Hrvatskog salona i Salona Bosne i Hercegovine je istočni foaje.

Kao i u zapadnom foajeu, masivni prislonjeni stubovi odaju utisak klasičnog reda. Harmoničnost prostora naglašena je uklapanjem zidnih tapiserija Milice Zorić, Lazara Vujaklije, Olivere Galović i Boška Petrovića . Na zidu suprotnom tapiserijama nalaze se četiri istkanuta dela slikara i grafičara Đorđa Andrejevića Kuna, jednog od najuticajnih umetnika posleratnog slikarstva Jugoslavije.

U istočnom foajeu, nalazi se i platno “Bosanski pejzaž” jedno od najvrednijih umetničkih dela u Palati i jedan od najznačajnijih radova u opusu slikara Jovana Bijelića iz 1934. godine.

Kada prolazite kroz istočni foaje imaćete osećaj kao da prolazite kroz umetničku galeriju koju oplemenjuju slike Milana Konjovića, Ignjata Joba i Zore Petrović, kao i radovi vajara Ratomira Stojadinovića i Vojina Bakića. Pored slika i skulptura, foaje krase i unikatni tepisi izrađeni u tkaonicama Pirota (u Srbiji) i Gostivara (u Makedoniji) prema nacrtima umetnika Marinka Benzona, Boška Petrovića, Lazara Vujaklije i drugih.

Dobro došli u zapadni foaje Palate Srbija. Prostor u kome se nalazite je predvorje Slovenačkog i Makedonskog salona. Kada pogledate na zid sa vaše desne strane, raspored prislonjenih visokih stubova i dekorativnih zidnih lampi unosi osećaj klasičnog reda i harmonije. Svi originlani komadi nameštaja rađeni su u lokalnim radionicama a kristalni lusteri koji oplemenjuju prostor izrađeni su u bečkoj firmi “Bakalovič”, jedinoj van-jugoslovenskoj firmi koja je učestvovala u opremanju palate.

Pod foajea je popločan granitnim pločama i upotpunjen je mozaikom Mila Milunovića iz 1962. godine.

Vizuelno najsnažniji utisak zidovima daje velika tapiserija slikara Milana Konjovića izvedena u ekspresionističkom maniru. Takođe, značajno delo koje možete da vidite u ovom segmentu svečanog dela palate je i “Velika pijeta” Lazara Vozarevića, koja prikazuje večnu temu majčinske ljubavi, a inspirisana je srpskom srednjovekovnom umetnošću i freskoslikarstvom.

U potrazi za novim iskustvima van lokalnog konteksta, pijanistkinja Milica Ilić se otisnula putem Belgije i Holandije na dalje usavršavanje, premda je već doktorirala na Fakultetu muzičke umetnosti gde je bila i zaposlena. Razumevanje koje je našla u matičnoj instituciji dalo joj je slobodu da otkrije nove profesionalne svetove i poveže se sa velikim vrojem internacionalnih muzičkih i operskih umetnika, i da stekne jedinstveno iskustvo koje danas ponovo prenosi našim studentima.

Kako je porodično neraskidivo vezana za Holandiju, Milica živi između Beograda i Amsterdama, posmatrajući oba grada kao svoja. Kao gošća Tačka povratka podkasta, podelila je sa nama svoju životnu priču, otkrivši zbog čega je “vuklo” inostranstvo, kako izgleda život između dve zemlje i kako je cirkularna migracija uticala na njenu umetnost.

Kao i do sada, razmenom znanja, isukstava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima, ali i strancima koji stvaraju u Srbiji i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji ali i dijaspori.

#TPPodkast #tackapovratka #CircularMigration​ #CirkularnaMigracija​

Razgovor sa Bogdanom Gecićem, advokatom iz Beograda, cirkularnim migrantom i povratnikom, evocirao je sećanja na brojne reference iz kulture koje govore o lepoti i značaju doma. Od Dake u Bangladešu do Harvarda, preko kišovitog Brisela, Bogdan je praktično čitav život proveo selivši se sa jednog kontinenta na drugi, iz jedne u drugu zemlju. Odrastavši u tako specifičnim okolnostima, i nakon školovanja na vrhunskim univerzitetima, odlučio je da se vrati u Srbiju i da ovde osnuje advokatsku kancelariju i sopstvenu porodicu.

Potkana bogatim internacionalnim iskustvom našeg gosta, 61. epizoda Tačka povratka podkasta donosi vredne uvide u to koliko je bitna zemlja i kultura iz koje se potiče i koliko su povratnici važni za našu zemlju. Saznaćete i to da li je život u inostranstvu zaista bolji i da li je Bogdan zažalio zbog svoje odluke da se vrati u Beograd.

Veoma smo uživali u ovom gostovanju, koji je suptilno prizvao popularnu Diznijevu melodiju “Under the sea”, veliki hit Toma Džonsa koji peva o zelenoj travi doma, i Dorotine magične reči “There’s no place like home”.

Kao i do sada, razmenom znanja, iskustava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji i dijaspori. #TPPodkast #TackaPovratka #VratiseuSrbiju #SrbijaIsHome #CircularMigration #CirkularnaMigracija

Životna priča Dušice Tomić obeležena je cirkularnim migracijama koje su dolazile prirodno i spontano. Rođena u Njujorku, kao veoma mala doselila se u Beograd, a nakon odrastanja i školovanja u Srbiji, ponovo se odlučila na odlazak u grad gde je rođena. U Americi je ostvarila karijeru, osnovala porodicu, i pronašla svoj istinski poziv - jogu.

U ovoj epizodi Tačka povratka podkasta, saznaćete kako je izgledalo putovanje naše gošće između Njujorka do Beograda, i kako se iz modne industrije obrela u svetu joge i veganske ishrane.

Kao i do sada, razmenom znanja, iskustava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji i dijaspori. #TPPodkast #TackaPovratka #VratiseuSrbiju #SrbijaIsHome #CircularMigration #CirkularnaMigracija

Uspešna preduzetnica, umetnica i filantrop, Helen Babić je počela kao mlada manekenka. Talenat za manekenstvo i perfomativne umetnosti je pokazala još u detinjstvu, a karijeru je započela kao veoma mlada. Uprkos brojnim prilikama da ostane u svetu mode i iskustvima u radu sa najpoznatijim svetskim brendovima, Helen nije zaveo sjaj modnog sveta, već je ostala dosledna sopstvenim prioritetima kao što su obrazovanje i lični razvoj.

O tome koliko joj je značila podrška porodice, kako zapravo izgleda život mladih manekenki u srcu modne industrije, kako su je pravilno postavljeni prioriteti i ozbiljna disciplina doveli do uspeha, i tome gde se najbolje oseća govori Helen Babić, inspirativna i energična mlada poslovna žena.

Kao i do sada, razmenom znanja, iskustava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji i dijaspori. #TPPodkast #TackaPovratka #VratiseuSrbiju #SrbijaIsHome #CircularMigration #CirkularnaMigracija

Odrastavši u veoma specifičnim uslovima, pod svetlima reflektora, ne odvajajući se od violine, Stefan je, uz pasiju prema neočekivanim hobijima, razvio i disciplinu življenja kakva se retko sreće. O tome kako je izgledalo proputovati svet sa violinom, odrastanju u neuobičajenim uslovima, životu u inostranstvu, jednom veoma specifičnom pogledu na nostalgiju i povratku u Srbiju govorio je Stefan Milenković u sledećoj epizodi Tačka povratka podkasta.

Kao i do sada, razmenom znanja, iskustava i ideja u okviru ovog kanala nastojaćemo da otvorimo nove mogućnosti za dijalog između dijaspore i Srbije, da se povežemo sa povratnicima i promovišemo proces cirkularne migracije a kroz priče koje inspirišu i otkrivaju nove horizonte u Srbiji i dijaspori. #TPPodkast #TackaPovratka #VratiseuSrbiju #SrbijaIsHome #CircularMigration #CirkularnaMigracija