Gojaznost je nekada bila retka pojava u društvu, gotovo da pre 50 godina niste mogli da vidite osobu sa viškom kilograma. Ipak, danas je to postala skoro pandemija. Brz način života, industrijska hrana, ogromna količina stresa koja se nagomilava, dovela je do toga da ljudi postaju sve gojazniji, a time i zdravstveno ugroženiji.

Ne treba ponavljati da je posledica gojaznosti pojava metaboličkog sindroma, kao predvorja za razvoj kasnijih težih bolesti. Metabolički sindrom se definiše kao grupa poremećaja metabolizma koja utiče na pojavu težih bolesti poput dijabetesa, hipertenzije, hiperholesterolemije itd.

Zato je veoma važno da svako ko ima sličan problem sa viškom kilograma, i to sa ozbiljnim viškom, uradi nešto sam za sebe jer niko drugi to ne može da uradi umesto njega.

Upravo je to rešila Marija Zarić, novinarka portala Ona.rs. Odlučila je da do leta izgubi čak 70 kilograma i tako smanji rizike po zdravlje.

Sportski trening je danas u velikom domenu stvar nauke, jer kao multidisciplinarna oblast, odavno zavisi od mnogih drugih srodnih oblasti poput anatomije, fiziologije, biomehanike, antropomotorike, psihologije, sportske medicine, biohemije itd. U modernom sportskom treningu nauka koja sve to objedinjuje naziva se Teorija sportskog treninga.

Ova nauka bazira se na zakonitostima koje vladaju u sportskom treningu i adaptaciji organizma na trenažna opterećenja. O ovoj temi u podcastu Teorija zdravlja govori Doc. dr Adam Petrović, sa Fakulteta za Sport, Univerziteta Union - Nikola Tesla.

Danas je gojaznost najveća pošast 21. veka. Prekomerna težina i višak masti su ne samo estetski loši, već donose i mnoge zdravstvene tegobe poput dijabetesa tipa 2, insulinske rezistencije, hipertenzije, oboljenja srca i krvnih sudova, poremećaja rada ostalih organa.

Međutim, u savremenom svetu gojaznost je poštala opšteprihvaćena. Gotovo da nema čoveka koji nema višak kilograma i to se smatra normalnim, osim u slučlajevima ekstremne gojaznosti.

Prema statistici SZO, u svetu je milijardu osoba sa povećanom telesnom masom (1/7 ukupne populacije), a više od 300 miliona ljudi je gojazno. Više od 50 odsto odraslog stanovništva u Evropi ima povećanu telesnu masu, a više od 20 odsto su u kategoriji gojaznih. U našoj sredini situacija je slična, u Vojvodini je skoro svaka druga osoba gojazna.

Uzrok gojaznosti veoma je složen i tu spadaju: genetski faktori, poremećaj mehanizma regulacije osećaja gladi i sitosti, psihički faktori, endokrinološka oboljenja i drugo. Odavno je uočena genetska sklonost ka gojaznosti, ali često se kod takvih osoba nameće i potreba da se u celoj kući povećano jede, tako da često gojazni roditelji doprinose i gojaznosti dece.

Ćelija je osnovna jedinica ljudskog organizma. Sve je sastavljeno iz ćelija, svaki organ u našem telu i to funkcioniše besprekorno, naravno kada je čovek zdrav. Kada dođe do bilo kakvog disbalansa, nastaje bolest.

Svaka ćelija ima svoju memoriju i znanje koje je dobila od druge ćelije koja se podelila. Ćelije se obnavljaju s vremenom, jedne umiru, druge se rađaju i praktično rečeno za sedam godina čovek obnovi sve ćelije u organizmu.

Ćelije komuniciraju na osnovu informacija koja se širi putem frekvencije koju ćelije emituje i koje kruže našim telom i svaka ćelija ima informaciju kako može da se napravi ljudsko biće, ali nema svaka tu sposobnost za reprodukciju, već samo polne ćelije.

Ipak, ako dođe do zastoja u komunikaciji ili nekog prekida, ćelija postaje "zbunjena" i menja frekvenciju, jer nema pravu informaciju šta treba da radi. Tada počinju prvi simptomi bolesti.

Svetozar Toza Milenković, aka Tozaman bio je gost podcasta Teorija zdravlja

Život piše drame. Ta čuvena floskula i ovoga puta se pokazala tačnom, jer ono što život može da priredi čoveku, teško da se može osmisliti i za neki film.

A u ostalom i kaže se da je film imitator života. Upravo je i životna priča dr Jovane Radovanović, prava filmska.

Danas se svet nalazi na prekretnici, kada je zdravlje ugroženo kao nikada u dosadašnjoj istoriji. Stil života koji ljudi u velikim gradovima imaju, stres, subjektivno ubrzanje vremena, moderne tehnologije i nedostatak fizičke aktivnosti neminovno utiču na decu i ljude i njihovo zdravlje u svim aspektima života - fizičkom, mentalnom, duhovnom, emotivnom.

Ali, kako da se izborimo sa svim tim nedaćama i da ostanemo zdravi? Tajna je u prevenciji, jer kako kaže naš narod, "Bolje sprečiti, nego lečiti"

Stil života je postao novi riziko faktor za bolesti. Ne možemo pričati o jednoj stvari našeg života kao što je ishrana, fizička aktivnost već treba imati multidisciplinarni pristup i sve gledati kao jednu širu sliku i obratiti pažnju na san, odmor, oporavak, pozitivne emocije, socijalnu inteligenciju itd.

Preventivna medicina nam pomaže da se osećamo, budemo i ostanemo zdravi!!!

Koliko puta ste čitali o ljudima koji su postigli odličan, takoreći savršen izgled tako što su vodili računa o tome šta su jeli. Poznato je da je to najizraženije u bodibildingu i fitnesu gde se ne može postići takmičarska forma i uspeh ako nisite na rigoroznoj dijeti. To podrazmeva da se jedu takozvane "čiste" namirnice poput mesa, jaja, povrće, salate i po malo zdravih masti.

Pogotovo je "paklena" poslednja nedelja, gde se jede sve na vodi, barena piletina, belanca, i koristi se so, a pije se najpre mnogo vode po 7,8 litara, a onda se poslednja dva, tri dana smanjuje na pola litre vode.

To je izuzetno zahtevno za svakog pre svega mentalno, osim za Natašu Kandić, koja ima specifičan metabolizam. Nataša je balkanska šampionka u bikini fitnesu, osvajač Kupa Srbije i što je najvažnije osvajač bronzane medalje na Evropskom prvenstvu u Španiji.

Ono što je zanimljivo je da se Nataša pridržavala dijete za takmičenje, sve dok nije shvatila tri dana pre takmičenja da je preterala sa formom i da mora da je pokvari. Tada je počela da jede pice, sendviče, palačinke kako bi "pokvarila" formu i ušla u kategoriju bikini fitnes. Uspela je i osvojila medalju.

Koliko smo fizički aktivni, zavisiće i to koliko ćemo često biti bolesni ili dobiti neku hroničnu bolest sa godinama koje dolaze. Odavno se zna da nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost ili bilo koje vežbanje, ali da fizička aktivnost može da zameni neke lekove.

Projekat Aktivnija Srbija ima zadatak da podigne svest građana Srbije o značaju fizičke aktivnosti, o tome koliko je ona važna za očuvanje zdravlja,i koliko, na kraju krajeva, doprinosi lepšem i zdravijem životu.

U poslednih nekoliko godina rađena su istraživanja koja su dala poražavajuće rezultate, čak 65 % građana Srbije se ne bavi nijednom fizičkom aktivnošću. Ovim istraživanjem su, pre svega, bili obuhvaćeni adolscenti kod kojih je, na žalost, sve više prisutna gojaznost, pa čak i dijabetes. Građani Srbije zbog fizičke ne aktivnosti obolevaju od hroničnih oboljenja u večem procentu nego u zemljama regiona. Zato Aktivnija Srbija ima jasan cilj : “Udružimo se, vežbajmo zajedno i pokrenimo sve one koji to nisu mogli sami!”

Projekat AS (Aktivnija Srbija) je osmišljen kao masovni javni trening na kom će sugrađani moći besplatno da vežbaju i biće organizovan u nekoliko gradova u Srbiji. U gradovima organizatorima, pored samog aktivnog druženja njihovih građanima, projekat Aktivnija Srbija trudiće se da kod lokalne samouprave proširi vidike po pitanju zdravijeg i sportskog načina života.

Srbija ima najjaču ženu sveta, i treba da bude ponosna na nju. To je Laura Pešić (45) koja je aktuelna svetska prvakinja u powerliftingu i rekorderka sveta u disciplini čučanj.

Njen rezultat je 196 kilograma u kategoriji master do 67 kilograma koji je najbolji na svetu.

Međutim, na početku ove priče nije delovalo sve tako sjajno. Naime, Laura se dugo godina bavila borilačkim sportovima ima crni pojas u karateu, zeleni u džudou, a posle je radila mečeve kao kik bokserka i bokserka.

Sve to uz bavljenje svojim poslom. Ona je inače diplomirani inžinjer tehnologije smer hemijski i biloški inženjering, a takođe je i internacionalni sudija u powerliftingu u GPC federaciji.