Breonna Taylor, Ahmaud Arbery i George Floyd su imena koja se povezuju sa najnovijim talasom protesta širom SAD-a ali i sveta kada je u pitanju život bez diskriminacije. U kontekstu Amerike to je “Black lives matter” ili “Crni životi vrede” a cilj im je – borba protiv sistemskog rasizma.

U novim “Urbanim razgovorima” Ilija Mihailović priča upravo na ovu temu.

Mihailović je trenutno u Beogradu zbog situacije izazvane korona virusom i završetka semestra, ali već tri godine živi u Bostonu i studira na Berkley univerzitetu. Peva u Gospel horu svog fakulteta – i jedini je beli evropljanin u tom horu. To mu, kako kaže, omogućava da bude povezan sa ljudima drugih rasa, nacionalnosti i vere.

“Generalno, što se tiče protesta, mislim da je slika prikazana na dosta drugačiji način. Slažem se, postoje mesta u Americi gde su protesti bili užasno nemirni. Nisu bili baš najsigurniji. Ljudi su bili zaista ljuti, ljudi su bili besni. To je ono što ljudi moraju da shvate – taj bes je nešto što se taloži vekovima”. (Od 6,24)

Šokirati da bi se čuo

Dodaje i da su već mnogo puta ljudi mirno protestovali i pokušavali na miran način da prenesu svoju poruku, međutim, to nije dolazilo do osoba koji imaju moć da zapravo nešto promene.

“Izgleda da je potrebno da te ljude šokiraš i da se nešto toliko dramatično desi da bi oni zapravo obratili pažnju na tvoju poruku i na ono što imaš da kažeš.” (od 8,21)

Na kraju podkasta razgovaramo o rasizmu u Srbiji.

Mihailović kaže da vidi povezanost između položaja Afroamerikanaca u Americi i Roma u Srbiji.

Autorka: Aleksandra Bučko

Produkcija: Fabrika kreativnosti

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Solarni minimum, kao i evolucija Sunca, crne rupe ali i traženje planeta pogodnih za kolonizaciju teme su o kojima pričamo sa Robertom Džudžarom, astrofizičarem, koji je trenutno na doktorskim studijama u Melburnu u Australiji.

Džudžar istražuje evoluciju galaksija koje se nalaze u grupama, preko gasa Vodonika.

Planete pogodne za kolonizaciju i verovatnoća života sličnih civilizacija

Problem predstavlja, prema rečima Džudžara, daljina. Na primer, letilice Voyager 1 i 2, koji su lansirani 1977. godine predstavljaju najudaljenije objekte koje je čovek lansirao.

A Robert Džudžar kaže i da se tek sada, posle 43 godina dobijaju naznake da se Voyager 1 nalazi na granici Sunčevog sistema. (od 19,38)

Zato Robert Džudžar kaže, postoje dve vrste istraživanja: jedna grupa razmatra gde bi mogli da naselimo ljude, na koju planetu u Sunčevom sistemu, a druga istražuje vansolarne planete.  (od 22,19)

U objekte u našoj galaksiji koji bi mogli biti pogodni za ljude Džudžar nabraja Mars, Jupiterov satelit – Europa, i satelit Titan koji kruži oko Saturna. (od 26,56)

A kada su u pitanju pretpostavke da li postoje civilizacije u našem Mlečnom putu, Džurdžar kaže, da je nedavno objavljen članak u kome su naučnici putem računjanja verovatnoće utvrdili da je to broj od 36. (od 24,14)

Autorka: Aleksandra Bučko

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Cela situacija oko odlaska u inostranstvo, čak i sada kada su granice  otvorene deluje nesigurno. Posle iskustva koje su imali pojedini turisti  na granici Bugarske i Grčke od ne otvaranja granica, do nasumičnih  testiranja samo produbljuje nedoumice da li uopšte odlaziti na godišnji  odmor u neku drugu zemlju?

Takođe, ako su sada turističke agencije u  gubitku – to znači i da u tu grupu kompanija u gubitku spadaju i hoteli,  vlasnici vila, restorana… Da li to znači da ćemo ovo ali i letovanje  sledeće godine plaćati skuplje?

To su pitanja za gosta podkasta  „Urbani razgovori“, Dušana Vulovića iz turističke agencije Sedef Travel.  On podvlači da je sve nesigurno i da ako bi nešto tvrdio – „verovatno  bi slagao“.

* Ako su vam informacije u ovom podkastu bili  interesantne i značajne podelite ovaj podkast i sa drugim osoba kojima  će ovo izdanje podkasta takođe koristiti. Možete to uraditi na  socijalnim mrežama, Fejsbuku, Tviteru, Instagramu ili pošaljite link od  podkasta.

Takođe, ako imate sugestiju ili ideju, interesuje vas  nešto i voleli biste da o tome pričam u podkastu sa sagovornikom/com –  pišite mi: Fabrika kreativnosti na Fejsbuku ili fkreativnosti na  Instagramu.

Autorka: Aleksandra Bučko

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

„Neko je došao i vratio nešto u program i sad je sve super. Ne, nažalost nije sve super.“

Profesor književnosti Vladimir Gvozden u 34 minuta priča o okvirima epohe, uvođenju novih dela u gradivo, pa i nečemu što takođe ima veze programom, a to je sistem obrazovanja.

Poenta je u sistemu, ne u jednoj pesnikinji

Gvozden objašnjava, da to da li je Desanka Maksimović u program ili nije neće mnogo značiti ako ona nije pročitana.

“Dakle, poenta je da se menja ceo sistem. I to nije poenta sada zbog ove diskusije. Meni je čak i žao što mi o bitnim društvenim pitanjima razgovaramo kada su u pitanju neke afere. I sad je ova afera završena tako što smo mi vratili Desanku, a problemi koji su suštinsku su ostali nedotaknuti. Neki su ispali dobri momci, neki loši momci. Neko je došao i vratio nešto u program i sad je sve super. Ne, nažalost nije sve super.“ (od 6,18)

Ako vam se svidelo ovo izdanje podkasta – podelite ga sa osobama kojima će takođe biti interesantan ili koristan. Pošaljite link ili ga podelite na Fejsbuku, Twitteru ili Instagramu.

Autorka: Aleksandra Bučko

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Kako nam se parlamentarni izbori približavaju postajemo svesni da treba da donesemo odluku. Tu odluku je odavno teško donetiupravo zbog manjka izbora, nepoverenja kako u političke partijetako i u nedemokratičnost na izborima, pa čak i konfuzije - koje stranke nastupaju na izborima, a koje ih bojkotuju. I šta dobijaju stranke koje umesto izlaska na izbore izaberu bojkot?

Politikolog Igor Besermenji za podkast „Urbani razgovori“ objašnjava da iako se trenunto nalazi van Srbije, političku situaciju prati. Ali dodaje i da mu je draži scenario bojkota i neizvesnosti koje on može da donese od scenarija da „nađemo nekoga ko je najbliži našim ideološkim uverenjima, ali šta će to promeniti ukoliko oni idu u Skupštinu koja je faktički pretvorena u logor u kom je Maja Gojković upravnica i ukoliko znamo da neće imati priliku da javno govore?“ (od 19,48)

Nepoverenje

Utisak je da mnogi osećaju nepoverenje prema novim partijama koje se pojave na političkoj sceni. Što je verovatno potkrepljeno i iskustvima koje su ranije doživljavani – u smislu funkcionisanje stranke samo pred izbore, promena političke orijentacije, kao i „nestajanje stranke“.

Beserminji misli da se nepoverenje dešava iz dva razloga.

Prvi je taj da su ljudi na našim prostorima naviknuti da ih pre ili kasnije razočaraju. (od 3,46)

Drugi je upravo nekonzistentnost političkih stranaka i ljudi koji su u političkom životu.  (od 4,55)

Odgovornost je i na građanima

„Odgovornost za to koliko će se ideja političke stranke sprovesti u delo leži i na samim ljudima koji podržavaju određenu političku partiju. Prosto, morate da izvršite veći pritisak na vaše predstavnike – ako ste ih već izabrali. Ne izabrali samo na izborima, već ako ste izabrali da im date svoju podršku, svoje simpatije. Onda morate na neki način da pronađete mehanizam da ih kontrolišete. Ako to ne radite, ako mislite da ste svoj posao obavili samo time što ste glasali za njih na izborima onda je neminovno da ćete se razočarati pre ili kasnije. (od 9,39)

Ukoliko vam je podcast “Urbani razgovori” dao odgovore 1 na 1, podelite ga sa osoba kojima će takođe biti korisitan. Podelite na socijalnim mrežama: Fejsbuku, Tviteru, Instagramu ili pošaljite link ka podkastu.

Autorka: Aleksandra Bučko

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Razne su teorije koje izazivaju strah od 5G mreže u svetu, od zračenja do kompjutera pod nazivom „Zver“ koji preko čipova upravlja ljudima. Ono što je sigurno jeste da na teorije zavere utiče i to što ljudi nisu upoznati sa naukom. Takođe, 5G koji radi u novom opsegu frekvencija koji nikada nije bio korišćen i koji zbog toga može izazvati zabrinutost, u Srbiji ne možemo očekivati još otprilike 5 godina, kaže za podkast „Urbani razgovori“ Dejan Vukobratović, profesor telekomunikacija.

Očigledan je “rat” između Amerike i kompanije Huaweii, pogotovo ukoliko uzmemo u obzir da je predsednik SAD Donald Tramp zabranio američkim kompanijama da sarađuju sa ovom kompanijom sa sedištem u Kini.

“U polju razvoja tehnologije i 5G-a: tu postoji industrija koja to razvija i pravi, i postoji standardizacija u koju su svi oni uključeni. To je to standardizaciono telo koje se zove 3GPP koje u određenom periodu izbacuje novi set standarda. Od 4 generacije to je globalni standard. Postoje glasine i u našoj zajednici da postoji opasnost da se fragmentira 3GPP, odnosno da to više ne bude globalni standard u sledećoj generaciji. Što vam govori da na nivou najrazvijenijih nacija, koje najviše ulažu i najviše profitiraju, postoji neki problem. Mi to ne vidimo samo u telekomunikacijama, vidimo to i u drugim oblastima, da očigledno ta dva svetska giganta imaju problem kako da zaštite tržište i kako da zauzmu druga tržišta.” (od 5,08)

Međutim, kaže Vukobratović, industrija najviše gura ovu mrežu, a zbog specifičnog i drugačijeg funkcionisanja 5G u odnosu na 4G mrežu dolazi i do promene načina distribucije mreže. (od 24,23)

“Velike industrije koje žele da svoje fabrike automatizuju još više. Ali ne žele da to rade preko mobilnih operatera već da imaju sopstvene mreže.”

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Ukoliko se ne osećate dobro – to je okej. Okej je takođe i da se svojim tempom privikavate na “novo normalno stanje”. Iako je vanredno stanje u Srbiji prošlo, kriza još traje, a “neke životne lekcije su nam servirane iako nismo hteli da se upišemo u tu školu” – sumira Milica Jakšić psihoterapeutkinja u 20-minutnom podkastu “Urbani razgovori”.

Milica Jakšić u podkastu „Urbani razgovori“ kaže kako je jedno sigurno, a to je da od ove krize niko nije izuzet:

“Kriza koja na neki način još uvek trajeće uticati na nas u onoj meri u kojoj smo sa kriznim događajima u kontaktu. Ono što je specifično je da nema nikog ko je izuzet s obzirom da je ova kriza zadesila čitavo čovečanstvo.” (od 1,55)

Na pitanje o trendu koji se u jednom trenutku pojavio, a to je trend “usavršavanja” i “rada na sebi” Jakšić objašnjava da bi bilo vrlo korisno da ne napravimo od kovida19 maraton u tome ko je bolje izdražao ili ko je postao pametniji, lepši zgodniji. (od 11,21)

“Mislim da je važnije na ovo gledati kao na put ličnog otkrivanja, a ne ličnog triumfovanja jer smo puno stvari sami o sebi saznali i o drugim ljudima i o svetu. To je stvarno prilika da budemo malo mudriji, a ne lepši, pametniji i zgodniji pošto za to imamo ceo život da se popravimo”. ( od 15,30)

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Iako se nacrt Zakona o registrovanju istopolnih zajednica zagovara već godinama - ne dešava se ništa, a pripadnici istopolnih zajednica i dalje čekaju na mogućnost da i zvanično postanu porodice u Srbiji, objasnila je Vedrana Mirković, psihološkinja koja koordinira radom savetovališta grupe “Izađi” za podkast “Urbani razgovori”.

Bračne i vanbračne zajednice u Srbiji definisane su isključivo kao „zajednica života muškarca i žene“ -  a upravo zbog toga istopolni parovi nemaju prava na sklapanje bilo kakvih zajednica pred zakonom. To ih, potom, sprečava i da budu usvojitelji dece.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 15. maj proglasila  Svetskim danom porodica, koji se prvi put obeležio 1994. godine. Svetski dan porodice počeo se obeležavati s ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovnog elementa svakog društva.

“Nekako je uvek na toj klackalici “evo samo još malo pa će se nešto desiti” a ono što se suštinski dešava je da ne dolazi ni do kakve promene, čak ni na nivou svesti kod ljudi. Odnosno, bilo kakvog vida rada sa građanima Srbije i približavanje iskustva istopolnih porodica, zašto postoje, koje su njihove karakteristike, koje nema potrebe mrzeti i napadati. U tom smislu mislim da se dosta sporo krećemo u čitavom tom procesu” (od 3,05)

Mnoge države iako prepoznaju istopolne brakove, ne dopuštaju posvajanje dece. Prema sajtu Equaldex koji sadrži bazu podataka o pravima LGBT osoba u svetu  - u 44 države sveta je legalno usvajanje dece osobama u istopolnom braku, u 152 je "negde između", a u 26 država je ilegalno.

"Nezgoda je kada stručni radnik (u Centru za socijalni rad) nije senzibilisan za istopolne parove. Onda nastaju situacije gde iako postoji zakon i dalje postoji diskriminacija” ( od 10,28)

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

U ovom podkastu pričamo o snovima sa Tijanom Mijailović, psihološkinjom koja je na završnoj godini Geštalt psihoterapije. Mnoge osobe su za vreme krize doživele živopisne snove, a mnogi su sanjali veoma slične stvari.

“San je dodatni, podržavajući mehanizam našeg organizma da se ucelimo, da imamo jedan potpuniji organizam.” (od 16,39)

Nalazimo se u 8. nedelji od kada je proglašeno vanredno stanje u Srbiji zbog pandemije virusa korona. U istoj nedelji, tačnije 7. maja je ono i ukinuto. 

Specijalna izdanja podkasta “Urbani razgovori” u maju obrađuju teme, odnosno pojave na koje je kriza i novonastala situacija imala uticaja – u većoj ili u manjoj meri. 

Posledice krize u kojoj se našao ceo svet prisutne su i dalje. 

Od anksioznosti, nasilja u porodici, ekonomske situacije svih ljudi i kompanija. Isto tako i povećanja zdravstvenih problema - zbog nelečenih bolesti za vreme epidemije. 

Ujedinjene nacije su objavile podatak da kriza prouzrokovana korona virusom potencijalno može da bude uzrok 7 miliona neplaniranih trudnoća i 31 miliona slučajeve rodno-zasnovanog nasilja.

Upravo zato se u specijalnim izdanjima podksta u maju bavimo raznim pojavama. Sada su to snovi. 

Potrebno je da se barem na tren probudimo posle sna kako bi iz kratkoročne memorije prešao u dugoročnu, odnosno, kako bismoga se sećali.  Upravo zato se osobe koje imaj dubok san uglavnom i ne sećaju šta su sanjali. Mijailović objašnjava da zapravo, samo osobe koje imaju poverede mozga - ne sanjaju. (od 5,32)

Tvorac geštalt terapije Fric Perls smatrao je da je san projekcija selfa, odnosno ličnosti i da je svaki element sna potencijalno mogućnost za otkrivanje nedovoljno svesnih aspekata selfa. (od 6,31)

“Obično se kroz san pojavljuje neki naš otcepljen deo. Postoje brojne teorije. Jedna od njih je da se kroz san učvršćuje sećanje na naše iskustvo. Neke od njih govore da kroz san valorizujemo funkciju preživljavanja – seksualnost i agresivnost. San bi mogao biti i veliki važan faktor individuacije – ono što me razlikuje od mog suseda.” (od 10,02)

Inspirisani sajtom "Sanjam kovid", pozivamo i vas da nam pošaljete vaše snove na [email protected], naravno, anonimno.

U mejlu nam pošaljite grad u kom živite, godine i vaš san. 

Snove koje podelite sa nama, podelićemo na kreativan način. 

Autorka: Aleksandra Bučko

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message

Koliko je pandemija virusa korona uticala na ekologiju u svetu, u Srbiji, i kakav je bilans 50 godina posle prvog i velikog protesta koji je održan na 22. aprila 1970. godine - dan koji danas poznajemo kao Dan planete Zemlje - teme su novog izdanja podkasta "Urbani razgovori" čiji je gost Igor Jezdimirović, predsnik predsednik udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine".

Jezdimirović za podkast "Urbani razgovori" kaže da je i ova pandemija jedna od poruka koja se šalje čovečanstvu kako bi promenili način života.

"Ne budemo li shvatili koju promenu treba da napravimo kao ljudska vrsta sa jedne strane i kao svaki pojedinac sa druge,bojim se da će nam se ove pademije ponavljati upravo u želji da nam tu lekciju pokažu." (Od 4,40) 

Prvi dan Planete Zemlje održan je pre 50 godina - 22. aprila 1970-te godine. Tada je 20 miliona ljudi izašlo na ulice u SAD-u kako bi protestovali protiv uništavanje životne sredine. 

Pričajući o tom datumu, a Jezdimirović objašnjava koji su to ključni problemi kada je u pitanju životna sredina i Srbija. 

"Najveći problem zaštite životne sredine jeste apsolutno nerazumevanje i ignorisanje njenog značaja od strane donosioca odluka. Polovina sredstava koja se prikupi na ime ekoloških taksi troši se na popunjavanje rupa u budžetu i na druge stvari osim na ono na šta se prikuplja. Znači mi kao građani i privreda koji plaćamo ekološke takse - ni 50% tih taksi se ne uloži u životnu sredinu za šta su prikupljene. Nego odlaze u taj magični bunar želja zvani budžet gde se onda po doboroj volji donosioca odluka  to raspodeljuje." (Od 10,50)

Tu su i mini hidroleketrane, otpadne vode, komunalni odpad, Veliki Bački kanal kod Vrbasa, ali i svest građana o tome da "treba da zahtevaju zdravu životnu sredinu koja im je Ustvom zagarantovana od donosioca odluka".

Autorka: Aleksandra Bučko

---

Send in a voice message: https://anchor.fm/fabrikakreativnosti/message