Dobro došli u još jednu epizodu VOICE podkasta. Ja sam Vanja Velisavljev, a u narednim minutima govorimo o događaju koji je u našoj redakciji u proteklom mesecu ostavio tišinu. 

U svima nama, ljudima, bez obzira kojom se profesijom bavili, ubistvo koje se dogodilo u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, probudilo je nemir i strah. Međutim, neki radnici u medijima, odlučili su da i ovakvu situaciju iskoriste kako bi povećali svoju čitanost ili gledanost i kroz senzacionalizam pokazali ništa drugo nego neljudskost i nekulturu. A ona reč na  slovo N, kojom se mi ponosimo, uz njih, pokazali su, ne može da se nađe.

Sa nama danas razgovaraju urednica Autonomije i dugogodišnja novinarka, Branka Dragović Savić i psihološkinja Jasmina Mihnjak. One govore o temi o kojoj, čini se, svi sve znaju!

Današnja epizoda izašla je na simboličan datum, trećeg maja na Svetski dan slobode medija. Odluku o obeležavanju ovog dana donele su Ujedinjene nacijekako bi apelovale i podsetile  da je sloboda medija jedno od osnovnih ljudskih prava i da je proisteklo iz  prava slobode govora koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

O tome kakav je položaj novinara  i kako obezbediti sigurniju današnjicu kada je reč o našoj profesiji govori izvršna direktorica Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Slađana Gluščević u prvom segmentu našeg podkasta.

Dalje, o položaju medijskih radnika i udruživanja u sindikate govori naš kolega Darko Šper koji kroz svoje dugogodišnje iskustvo u ovoj profesiji upoređuje položaj nekada i sada.

I pored svakodnevnih izazova, mi nastavljamo da se borimo, istražujemo i da pišemo! Mi smo vaš glas!

U ovoj epizodi imate priliku da čujete šta se nedavno desilo u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) koje je VOICE-ov izdavač:

Ponovo smo na meti ekstremista. Na zvaničnu mejl adresu prošle nedelje stigle su nam nove pretnje i uvrede. Šta ovo znači za našu organizaciju, ali i za celo društvo, objašnjavaju  programski direktor NDNV-a i urednik VOICE-a, Dinko Gruhonjić i izvršna direktorica NDNV-a Slađana Gluščević.

Ipak, mi nastavljamo da se borimo, da istražujemo i pišemo. Mi smo vaš glas!

U drugom delu ovog podkasta to i dokazujemo. Sa Igorom Išpanovićem, novinarom i autorom teksta „OVDE SI DOŠLA DA RADIŠ“: DRŽAVLJANKA FILIPINA U SRBIJI BEZ PRAVA I ZAŠTITE govorimo o tome koliko je važno stati uz one kojima su nadležne institucije nepoštovanjem procedura dovele u pitanje legalan status u Srbiji.

Zatim, sledi filmska preporuka. Uz Dalibora Stupara, našeg novinara i autora filma „Šta nas greje to nas truje“, saznaćete koliko je teško doći do informacija koje ne samo da se tiču ekologije, već i zdravlja svih nas.

Epizodu pripremila:
Vanja Velisavljev

Za nešto više od nedelju dana, 24. februara - biće obeleženo godinu dana od početka rata u Ukrajini, ili kako proruski mediji to nazivaju - specijalna vojna operacija. 

U novoj epizodi VOICE podkasta pričam sa novinarom Daliborom Stuparom, o njegovom tekstu pod naslovom “Strah i nepoverenje kod Ukrajinaca u Vojvodini i Srbiji zbog proruske propagande”, koju je kreirao uz pomoć odgovora građana na ECR anketi. 

“Kada je krenuo rat, svi ti ljudi koji su bili teoretičari zavere protiv vakcina su se samo prebacili na teorije zavere o Ukrajini”, rekao je novinar Dalibor Stupar za podkast VOICE. 

Po njegovim rečima, jedna od zastupljenih dezinformacija o ratu u Ukrajini bila je i postojanje biolaboratorija na teritoriji Ukrajine. 

“Dosta je prihvaćena dezinformacija i da postoje neke biolaboratorije - jer se to tačno nadovezalo na kovid. Sa tom informacijom su krenule priče “sada će da vide ovi iz Zapada da ima biolaboratorije u Ukrajini” - i eto 350 dana je prošlo, još nije pokazana ni jedna laboratorija, znači ne postoji”, naveo je on. 

Jedna od najzastupljenih teorija zavere koje su se ovde primile je svakako i ona da Ukrajinci ne postoje, navodi Stupar. 

“Da su Ukrajinci u stvari neki Rusi koji bi da izmisle svoju državu. To se ovde dobro prima jer ide na istu matricu poput one da recimo, ne postoje Crnogorci, ne postoje Bošnjaci, Makedonci - to su sve komunistički konstrukti usmereni protiv Srba”, navodi on. 

Po rečima Dalibora Stupara, mada u Srbiji nije do sada bilo incidenata i fizičkih napada prema Ukrajincima, ali je činjenica da se ne osećaju prijatno. 

“Ljudi se osećaju nesigurno i uplašeno. Shvatili su da ipak nije tako jednostavno javno reći da si Ukrajinac u Srbiji u kojoj je očito većina građana proruski orijentisana”, naveo je on i dodao da mu je povod za tekst upravo bio da se čuje i njihov glas. 

“To malo Ukrajinaca što živi u Srbiji, uglavnom živi u Vojvodini, oni su naši sugrađani već decenijama unazad - pa je meni bilo zanimljivo da vidim kako ruska propaganda utiče na njih, jer njihove glasove uglavnom ne možemo da čujemo”, rekao je novinar Dalibor Stupar za VOICE podkast. 

Autorka: Sanja Kosović

U novoj epizodi VOICE podkasta Sanja Kosović priča sa novinarom Petrom Alimpijevićem, o njegovom tekstu pod naslovom “Opasne igre: preko lažnih vesti i kontroverznih doktora, do rekordno niskog obuhvata vakcinisane dece”, koju je Petar kreirao uz pomoć odgovora građana na ECR anketi.

“Danas je relativizovana vakcina kao jedna civilizacijska tekovina koja je spasila milione života na zemlji. S obzirom da je ona danas dovedena u pitanje, ja mislim da to jeste tema od javnog interesa, posebno što u Srbiji zaista imamo problem sa vakcinacijom”, naveo je novinar Petar Alimpijević za VOICE podkast.

Po rečima Alimpijevića, izveštaj o obuhvatu vakcinacije za 2021. godinu Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut, pokazao je opasne podatke.

“Opasnost se ogleda na niskom obuhvatu vakcinacijom vakcine MMR, koje se odnose na male boginje, rubiolu i zauške. Pogotovo je skandalozno što mi sada snimamo ovaj podkast u Novom Sadu, gde je u 2021. godini zabeleženo tek 24,8 odsto vakcinisane dece - što je skoro najniži obuhvat u Srbiji”, rekao je on.

Kako naš sagovornik navodi, obuhvat vakcinacije dece MMR vakcinom za čitavu Srbiju bio je tek 74.8 odsto, dok je optimum koji je noephodan za sticanje imuniteta 95 odsto - a taj procenat nijedna opština u Srbiji nije ispunila. Po njegovim rečima, glavni uzrok ovako niske stope vakcinacije dece su svakako dezinformacije.

“Za MMR vakcinu se uglavnom vezuje dezinformacija da izaziva autizam, sa druge strane, postoje i druge bolesti koje se vezuju za MMR, recimo dermatitis, demencija, drugi psihološki ili hormonski poremećaji - naravno ništa od toga nema uporište u nauci, ali ljudi to povezuju”, rekao je on.

Njegov tekst pod naslovom: “Opasne igre: preko lažnih vesti i kontroverznih doktora, do rekordno niskog obuhvata vakcinisane dece”, kreiran je uz pomoć ECR ankete, gde je od 67 pristiglih odgovora, 14 osoba označilo da „poznaje lično“ osobu čije je dete imalo zdravstvene posledice nakon primanja vakcine, dok je isti broj građana označio da „zna iz priče“ nekoga čije je dete imalo posledice.

“Ljudi koje smo pozvali smo pitali da li je potvrđeno da su te zdravstvene posledice koje su naveli u anketi od vakcine - rekli su ne. Zato što ne postoji naučni dokaz da je to tako, ne postoji uporište u nauci”, rekao je novinar Petar Alimpijević.

Emisiju je kreirala Sanja Kosović.

U novoj epizodi VOICE podkasta, ispred voditeljskog mikrofone se ne nalazi Sanja Kosović kao i uobičajno, jer upravo o njenoj priči razgovaramo.  

Uz pomoć ECR ankete Vojvođansko-istraživačko analitičkog centra, Sanja je napisala tekst pod nazivom “Društvo lišeno empatije: Jednake i nejednakije izbeglice”, koji govori o dezinformacijama o izbeglicama, ali i načinu na koji građani percipiraju izbeglice iz različitih zemalja u Srbiji. 

“Manjak jasnih informacija o izbeglicama ili bilo kojoj situaciji koja je u vezi sa izbeglicama od strane vlasti ili nadležnih institucija svakako podstiče dezinformacije, dezinformacije podstiču strahove i predrasude, a to uglavnom vodi do diskriminacije i drugih opasnih pojava”, rekla je novinarka Sanja Kosović za VOICE podkast. 

Uz pomoć ECR ankete Vojvođansko-istraživačko analitičkog centra, novinarka Sanja Kosović je napisala tekst pod nazivom “Društvo lišeno empatije: Jednake i nejednakije izbeglice”, koji govori o dezinformacijama o izbeglicama, ali i načinu na koji građani percipiraju izbeglice iz različitih zemalja u Srbiji.  

Od 31 osobe koje su dale odgovor u ECR anketi, svi se informišu se o migrantskoj krizi i izbeglicama preko društvenih mreža ili onlajn portala, a polovina njih primarno preko Fejsbuka. Više od trećine učesnika naglasilo je da pravi razliku među izbeglicama sa Bliskog istoka i onih iz Rusije i Ukrajine. 

“Dezinformacije o izbeglicama sa Bliskog istoka uglavnom uvek idu na emocije, često se piše o silovanju žena, u nekim slučajevima i životinja, uglavnom su morbidne i opskurne, a kreirane su na način da se ti ljudi predstave kao opasni, kao da su jako drugačiji od nas, kao da su bukvalno zlo”, rekla je Sanja Kosović.  

Po njenim rečima, dezinformacije se mnogo lakše i brže šire, u odnosu na tekstove koji raskrinkavaju takve sadržaje.  

“Dezinformacija je privlačnija široj javnosti, posebno jer skoro uvek ide sa udarnim, senzacionalističkim naslovima i klik-bejtom, takvi sadržaji su kreirani tako da u ljudima bude neki bes: vidi šta su nam uradili, vidi kakvi su oni. U odnosu na takve sadržaje, raskrinkana vest deluje dosadno”, rekla je Kosović.  

Ipak, to ne znači da je fekt-čekerski posao besmislen. 

“Na kraju dana, neko će objaviti lažu vest, pa će onda možda neko da vidi i tu raskrinkanu vest, pa će u komentar staviti link te raskrinkane vesti, pa će se možda neko osećati kao budala. Sa druge strane, verujem i u ljude, da će nekad videti neku sumnjivu vest, pa proguglati - opet, videti da je laž jer je neko već pisao o tome”, rekla je novinarka Sanja Kosović za VOICE podkast.  

Emisiju su pripremile Aleksandra Bučko i Sanja Kosović 

“Već sam početak radova na Šodrošu je za svakoga ko razmišlja problematičan - jer, ako počinješ jedan veliki infrastrukturni poduhvat u gradu, onda ne treba da dođeš sa malim kamiončinćem u subotu i bez ikakvih obeležja posečes stabla”, izjavio je novinar Dalibor Stupar za VOICE podkast.

Po njegovim rečima - godinama unazad pokazalo se da se najproblematičniji radovi izvode baš na takav način.

“Ako je nešto zaista toliko važno, onda dođeš u ponedeljak, prvi radni dan, okačiš tablu, doneseš i mašine, a ne radiš inkognito. Svi znamo da od petka popodne do ponedeljka inspekcije ne rade, pa u ponedeljak kada inspekcija i izađe to je već - taknuto, maknuto”, rekao je on.

Osim nenajavljenih radova, još jedna stvar sa početka radova koja je bila problematična, kako navodi Stupar, Vojvodina šume su potvrdile da nisu bili obavešteni da počinju ti radovi - te da je inspektor konstatovao da je neko došao i posekao stabla.

“Video sam posle u izveštajima kolega da su i zvaničnici potvrdili da nisu obavestili Vojvodina šume, da je bila u pitanju tehnička omaška. To je potpuno neverovatno - da instituciji koja upravlja tom šumom ne kažeš da će doći mašine da je seku”, rekao je on.

Aktivisti su ubrzo nakon prve seče stabala tog 11. juna podigli svoje šatore, a vremenom je kamp dobio i ime “Šodroš survajver kamp”. Tamo su aktivisti čuvali šumu i prirodu od novih, potencijalnih dolazaka mašina.

“Aktivisti su polako počeli da uspostavljaju kamp i dežurstva i uvek je bilo nekoga tamo - danoćno. U isto vreme su radili dve stvari, jedna je da pokušaju da dobiju odgovore od institucija, a druga je da uspostave konkretniji način čuvanja šuma”, rekao je on.

Kroz sam Šodroš survajver kamp prošlo je i mnogo stručnjaka, biologa, ornitologa koji su posetioce i aktiviste dodatno edukovali o Šodrošu i zaštićenim biljakama i životinjama koje se tamo nalaze.

“Sa te strane, ako i treba nešto da se radi, pretpostavljam da treba da se pita neka struka, a ne da se samo poseče gde nam se sviđa. Kad bi svaka institucija radila svoj posao, ovaj projekat bi bio zaustavljen već sledećeg dana, 12. juna”, ocenio je Stupar.

Autorka podkasta: Sanja Kosović.

“Objava intervjua sa serijskim silovateljem je samo kulminacija kontinuiranog izveštavanja o nasilju nad ženama i femicidu. Tu se postavlja pitanje: gde je kraj, kada ćemo se zaustaviti i kada će nam zazvoniti alarm da iza ove granice ne idemo”, rekla je novinarka Tamara Srijemac za podkast VOICE.

U tekstu objavljenom krajem septembra pod nazivom “Žena u medijima: žrtva, domaćica, supruga, seks simbol” autorka Tamara Srijemac bavi se načinom na koji su žene prikazane u medijima. Autorka se bavi temom neetičnog izveštavanja o ženama, kulturi silovanja, kao i korenima ovog problema u javnog sferi.

Samo nedelju dana nakon objave teksta Tamare Srijemac: upravo ova tema postala je povod i za proteste. Portal Informer je 28. septembra objavio intervju pod naslovom “Ispovest serijskog silovatelja", sa porukom "megaeksluzivno!", što je podiglo deo javnosti na noge.

Uz tekst, portal Informer, objavio je i video intervju od gotovo sat vremena, u kojem osuđeni silovatelj opisuje kako je vršio različita krivična dela, kako se tada osećao, kao i koje savete daje ženama kako ne bi bile silovane.

Po rečima novinarke Tamare Srijemac, tekst Informera u ovom slučaju prodaje žensku traumu.

“To nije novinarstvo, etika, to je čist sentacionlizam. Mi nemamo celu priču ispričanu u skladu sa fenomenom seksualnog nasilja. Nemamo reč stručnjakinja koje će to obrazložiti, dati dalje informacije šta u vezi sa tim. Ako se sam taj intervju najavi sa megaeksluzivno, ideja je da se roba proda, namami klik i da se prodaje ženska trauma”, rekla je Srijemac.

Po njenim rečima, intervju sa serijskim silovateljem je drastičan primer “kulture silovanja”. 

“Kultura silovanja je zapravo pravljenje tog društvenog miljena u kom je normalno da je žena objekat, hiperseksualizovana - da je žena kriva za naslje koje joj se dešava. O kulturi silovanja možemo govoriti u kontekstu neslanih viceva, ali i drastičan primer je to što je uradio Informer”, navodi ona.

Kada je u pitanju medijska slika Srbije u kontekstu izveštavanja o nasilju nad ženama i ženama, najveći problem je senzacionalizam, ali i manjak medijske inicijative.

“70% tekstova se bavi konkretnim slučajevima nasilja nad ženama i femicidom, a svega 30% se bavi fenomenom rodno zasnovanog nasilja. Opet je u prvom planu senzacija, a neetični novinarski tekstovi prave takvu klimu da krenu komentari da je žena kriva za nasilje koje joj se desilo, gde se iznova i iznova razapinje žrtva”, kaže Srijemac.

U Srbiji je medijska klima takva gde se žena iznova stavlja u kutiju i tretira kao drugi pol, kaže naša sagovornica.

“Ja se radujem da su žene sada na ulicama, kao neka reakcija na sve ovo i videćemo kako će se to završiti”, rekla je Tamara Srijemac za podkast VOICE.

Autorka: Sanja Kosović

U novoj epizodi VOICE podkasta razgovaramo sa novinarkom Svetlanom Paramentić, autorkom teksta pod nazivom “Džabe sam kukala i molila, rekla mi je da ne budem razmažena”, koji govori o uslovima u porodilištima u Vojvodini.

Naslov ovog teksta, u stvari je izjava jedne od sagovornica, a ilustruje iskustvo tokom najosetljivijeg perioda u njenom životu - porođaja. Za potrebe istraživanja, autorka Svetlana Paramentić kreirala je anketu pomoću koje je prikupila više od 150 iskustava žena koje su se porađale u državnim bolnicama širom Vojvodine.

Sagovornice u anketi su podelile iskustvo iz Novog Sada, Subotice, Vrbasa, Vršca, Zrenjanina, Sombora, Sremske Mitrovice, Pančeva i Kikinde, a najviše odgovora bilo je iz Novog Sada, odnosno GAK Betanija. Iskustva su razna, a najviše negativna - i kolektivno ilustruju stanje porodilišta širom Vojvodine.

“Cilj istraživanja je bio da dobijemo što više opisnih situacija, da bismo mogli što više približiti čitaocima kako izgledaju uslovi u kojima se žene porađaju”, rekla je novinarka Paramentić.

Svetlana Paramentić se u istražuvanju, kroz ECR anketu, fokusirala na fizičko, verbalno i mentalno nasilje. Po njenim rečima, verbalno nasilje je bilo najizraženije, a velik deo anketiranih žena je tek kasnije shvatilo da su doživele taj vid nasilja.

“Verbalno nasilje se dešavalo najčešče u momentima kada su žene bile u najosetljivijem položaju: tokom samog porođaja ili nakon. Deo žena je shvatilo šta im se desilo tek nakon što su došle kući - da ne može neko da ih vređa, da im govori da su debele ili razmažene”, rekla je Paramentić.

Svaki vid nasilja koji žena doživi tokom porođaja nosi velike posledice, a one koje su po rečima Svetlane Paramentić bile najčešće, svakako su posledice po mentalno zdravlje žene, poput postporođajne depresije, kao i odbojnost ka ponovnom rađanju.

“Jako je važno da se shvati da jedna reč ili rečenica, može dovesti do one najgore posledice, a to je da žena neće hteti da ima decu posle toga. To je nekoliko sagovornica u anketi i navelo”, rekla je novinarka Svetlana Paramentić u Voice podkastu.

Emisiju je pripremila Sanja Kosović.

U novoj epizodi razgovaramo sa autorima Markom Lazićem i Aleksandrom Bugarinom, o njihovom tekstu pod nazivom “Vojvođanska železnička mreža devastirana, decenije sistematskog uništavanja učinile svoje”.

Mada medijsku pažnju uglavnom privlači novi “Soko”, putnici iz većine vojvođanskih mesta

uskraćeni su za ovaj tip prevoza i neretko “osuđeni” da plaćaju skupe autobuske karte.

“Cela situacija u društvu se najbolje preslikava na železnicu, ne kaže se džabe kakva je država - takva je železnica”, rekao je novinar, Marko Lazić u VOICE podkastu.

On je izjavio da su ranije sva mesta u Vojvodini bila povezana železnicom, a da su ta mesta bila povezana i sa velikim gradovima u okolnim državama. Međutim, danas je to potpuno dugačije.

“Nažalost, sa gašenjem železničkih pravaca počelo je još u vreme SFRJ, a taj trend se nastavio kasnije i to je samo kulminiralo”, rekao je Lazić.

Autore je za izradu teksta podstakla nezvanična informacija o privremenoj obustavi saobraćaja na relaciji Sombor - Vrbas. Potvrdu za tu informaciju dobili su praktično kada i putnici - dan pre obustave saobraćaja.

“Mi smo novinari, pa smo nekako i navikli da ne dobijamo odgovore od institucija. Ipak, zamislite kako je putnicima. Kako jedno javno preduzeće čija je svrha da pruža putnicima prevoz - kakvo je to njegovo ogledalo ako obaveštava putnike 24 sata pred ukidanje linije da neće saobraćati sutra? Takve stvari objavljivati tako kasno deluje vrlo neozbiljno”, rekao je Lazić.

Putem ECR ankete, autorima su pristigli brojni prigovori od putnika o stanju železnice i iz drugih vojvođanskih mesta.

“Ono što je srž celog problema jeste da građane niko nije pitao da li su njima potrebni ti pružni pravci. Nego je neko došao i rekao mislim da je to nepotrebno, pa ajde da demontiramo. Čekaj, kako ćeš da demontiraš - ako to ljudi koriste?”, rekao je novinar Aleksandar Bugarin u VOICE podkastu.

Emisiju je pripremila Sanja Kosović.