Nakon projekcije filma "Bajka" Aleksandra Sokurova, na Festivalu autorskog filma" u Beogradu, Toma, Dragan i ja smo se našli prvo u restoranu Hotela "Moskva" (pre projekcije), a potom u kafani "Jedno mesto" u Skadarliji. Snimali smo delove razgovora u "Jednom mestu", naše utiske i međusobna raz-utišavanja. Dragan je bio "jetlegged" od dugačkog višednevnog putovanja do Beograda, prispevajući na dugo očekivanu projekciju filma, što mu je bilo nužno da bi napisao esej o Sokurovu. Donekle posprdno, insistirao je na tome da pisati sada, u ovom trenutku, o ruskoj umetnosti, može da se protumači kao da "nevino" pišete o Faustu tokom holokausta. Toma se nije složio, delimično. Nakon prikazivanja filma, seli smo u "kafanu" i razvezli naširoko i nadugačko, but to the point. Toma na kraju otkriva da je bio i kuvar i da je jedna salata dobila ime po njemu!

Uživajte svoje simptome s nama!

Nova epizoda podkasta koja je posvećena politikama boli, u kojoj razgovaram sa Nikolom Đokovićem, koji se godinama uspešno bavi književnom teorijom i kritikom, filmskom kritikom i esejistikom. 

Razgovaramo o traumi, boli i književnoj farmakopeji; odnosu nacije, subejkta i teksta i o romanima Aleksandra Hemona, Vladimira Arsenijevića i Dubravke Ugrešić.

Nikola Đoković, njim samim:

Rođen u Kragujevcu, 1978. godine. Jugonostalgičar do srži. Tumač postjugoslovenske dezintegracije. Zagovaratelj integracije dezintegrirane književnosti i kulture. Doktorirao na temi Nacija:Subjekt:Tekst, književnost egzila i postjugoslovenski književni prostor. U unutrašnjem egzilu. Piše književno-političke, filmske, muzičke i slične eseje i kritike za razne portale. Praktično freelencuje.

#yugospora #književnost #ratnatrauma #egzil #devedesete #politikeboli #jugoslavija #postjugoslovenko

Nova epizoda podkasta koja je posvećena politikama boli. U ovoj epizodi govorim o nomadskom spomeniku, odnosno participatornoj instalaciji "Što te nema?" Aide Šehović. Urbana nomadska skulptura je zasnovana na performativnim umetničkim praksama kulture pamćenja. Na glavnom gradskom trgu, u mnogim gradovima u regionu, Evropi i SAD, više od 8000 fildžana je postavljeno na pločnike. Te šoljice za kafu potom volonteri pune kafom. Scena se ne završava. Zainteresovanim prolaznicima se objašnjava šta bosanske ritualne šoljice predstavljaju i kome je kafa "namenjena".  Aida Šehović je ovu instalaciju prvi put postavila 2006. godine (Baščaršija, Sarajevo), a potom je anualno selila u razne gradove. Spomenik je komemorativan i obečežava 11. jul 1995. godine kada su srpske vojne snage izvršile genocid u Srebrenici.  

#postjugosloveskaknjiževnost #postyu #politikeboli #yugospora #ratnatrauma #jugoslavija #srebrenica #sarajevo

U ovoj kratkoj epizodi čitam kratak izvod iz Aragonovog "Seljaka iz Pariza", teksta koji je fascinirao Bretona, Benjamina i mnoge, i koji stoji kao kamen temeljac nadrealizma u književnosti. Aragon ispisuje mitologiju nadrealizma, minuciozno i snovidno prikazujući pariske pasaže u jeku urbanizacije i "bulevarizacije" Pariza.

- čita Mirjana Stošić

#aragon #lujaragon #nadrealizam #yugospora 

Nova epizoda podkasta koja je posvećena politikama boli. U ovoj epizodi govorim o romanu Smrtova djeca (Buybook, 2017) Amile Kahrović Posavljak koji pripada postjugoslovenskom književnom obzorju, ali i užem polju književnosti “djece devedesetih”, rečima Đ. Krajišnika, sasvim raznovrsnom, bogatom i tematski usmerenom na traumatska iskustva odrastanja u ratnom i posleratnom periodu. Moje izlaganje će nastojati da izdvoji roman Smrtova djeca kao drugačiji pristup tematici ratne traume. Umetnički posredovan glasom devojčice i potom tinejdžerke Amine koja se na početku opsade grada doseljava u jedno od naselja u Sarajevu, ovaj roman omogućava da se na sasvim neočekivan način umetnički transponuje i oneobiči čin boli u samom pisanju.

#postjugosloveskaknjiževnost #postyu #politikeboli #yugospora #ratnatrauma #jugoslavija #sarajevo

U ovoj epizodi nastavljam razmatranja politika boli, koje su načete u epizodi o hipohondriji (https://podcast.rs/yugospora-podcast-5-politika-hipohondrije-mira-cle/) i u epizodi u kojoj su materice bolno progovorile (https://podcast.rs/yugospora-podkast-7-materice-govore-katarina-saric-i-dusica-mrdjenovic-mira-cle/).

Govori Mirjana Stošić.

#bol #telo# #žena #drugipol #debovoar #yugospora

-čita Jelisaveta Blagojević

U ovoj epizodi razgovaramo sa glavnom urednicom "Čupave kelerabe", Milicom Milošević, i njenom saradnicom Nevenom Šaulić, o gerilskim medijima, ličnim parcijalnim poduhvatima da se kultura reafirmiše "na drugi način", o "Čupavoj kelerabi" koju možete pratiti na https://www.cupavakeleraba.com, na fb stranici https://www.facebook.com/cupavakeleraba/, tviteru https://twitter.com/Cupava_keleraba, i instagramu https://www.instagram.com/cupavakeleraba/.

Milica Milošević dolazi iz manjeg mesta u Srbiji, Velike Plane, takozvane kuće na putu. Završila je srpsku književnost, ali je  poeziju i prozu, kao  i umetnost u celini, zavolela još u srednjoškolskim danima. Upravo na toj ljubavi i počiva motavacija da 2016. godine pokrene Čupavu Kelerabu na kojoj se trudi da kulturu oslobodi elitističkog pristupa. Zahvaljujući Kelerabi je upoznala mnoštvo divnih i kreativnih ljudi sa kojima deli svoje svetonazore, a sa nekima od njih je postala i veliki prijatelj.

Potpuno je nestranačka i apolitična ličnost, ali duboko u sebi veruje u promenu lošeg vladajućeg sistema, kao  svetsku revoluciju, a jedinu diktaturu koju priznaje jeste diktatura proleterijata. Od radnog iskustva poslednjih godinu dana želi da osnuje lični pokret za prava radnika u Srbiji.

Imala je prilike da svoje tekstove, kao i poeziju (koju planira da ponovo piše u penzionerskim danima), objavljuje na portalima i časopisima u Srbiji i regionu.

Želja joj je da jednom sagradi ogroman azil za napuštene životinje.

Nevena Šaulić dolazi sa opšte književnosti i teorije književnosti i Fakulteta za medije i komunikacije. Voli da piše i želi da se bavi pisanjem. Ima iskustva u novinarstvu, radu u medijima, ngo pokretima, pisanju književne kritike od kojih najviše voli da piše kritike knjiga za decu, predavala je deci. Piše kratke priče i voli morbidštine. Voli Čupavu Kelerabu i ideju da postoji prostor za sve nas gde možemo šta 'oćemo. Voli kišu, čupa čups lizu sa žvakom i gumene bonbone. Jednog dana želi da otkrije da li prijatelji postoje, a do tada će pokušati da piše o tome. Ne voli ljude koji nose kišobran, koji pišu sitna slova i koji stalno bulje u telefon. Najviše voli knjige i trenutno čita Državljanin, građanin, stranac, neprijatelj. U poslednje vreme ne podnosi ljude i misli da je sve bljak. Voli Prag noću i da sreće ljude nenadano.

#kultura #književnost #kritika #jugoslavija #balkan

U ovoj epizodi čitam jedan od najznačajnijih, ali i najzanemarenijih, tekstova koji pripadaju korspusu studija monstruma.

Tekst Petra Brećića ukazuje na tumačenje monstruma u istoriji, ne geografiji, u vremenu, a ne u prostoru, jer "granica je prijestol monstruma".

Tekst je objavljen u časopisu "Gradac", god. 13-14, br. 73,74,75, 1986-1987.

Čitamo i slušamo Savu Damjanova, "Na većne teme", Reč, br. 3, nov. 1994.