Притвор је мера прописана одредбама Законика о кривичном поступку која има сврху обезбеђивања присуства окривљеног у кривичном поступку и несметано вођење кривичног поступка. Притвор је најтежа од седам мера које ЗКП предвиђа и она се одређује тек ако се са другим предвиђеним мерама не може остварити сврха. Притвор се никако не сме претворити у издржавање казне и неопходно га је свести на најкраћи могући временски период како би се прикупили сви материјални докази за вођење кривичног поступка. 

Претпоставка невиности дефинисана је чланом 3. Законика о кривичном поступку. Међутим, сведоци смо да се она готово нигде не поштује и да се људи унапред осуђују и обележавају као криминалци. У томе посебно предњаче медији. На тај начин се људима уништавају животи, врши се притисак на правосудне органе и не постоји ни промил изгледа да се кривични поступак у таквим околностима води на нормалан начин. Судије и тужиоци су изложени засташујућем притиску и ту је немогуће говорити о независностиу раду суда и тужилаштава. Чак и ако се окриваљени ослободе оптужбе, они због претходне ужасне кампање која је вођена против њих никада у јавности неће бити у прилици да доживе рехабилитацију.