Sign up to save your podcasts
Or
Share Divljina - WWF podcast o zločinima protiv divljih vrsta
Share to email
Share to Facebook
Share to X
Share to email
Share to Facebook
Share to X
Or
Divljina - WWF podcast o zločinima protiv divljih vrsta
Divljina - WWF podcast o zločinima protiv divljih vrsta episodes
- Specijal monodrama - Veliki lovac, slučajna lovina (ft. Jelena Miholjević)
KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATI
Kako bi se povećala svijest javnosti o ozbiljnosti zločina protiv prirode producirali smo tri audio monodrame u kojima se daje glas samim životinjama koje su doživjele krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu.Monodrama „Veliki lovac, slučajna lovina” govori o surovoj sudbini surog orla iz perspektive njegove partnerice, čiju je priču ispričala Jelena Miholjević po scenariju Ane Pogačić. Nema svaka ljubavna priča sretan kraj, neke ptice ne dolete svome jatu...Orao je iznimno moćna i brza ptica. Vid mu je čak osam puta oštriji od čovjekovog, a brzina kojom leti može doseći 240 km/h. Iako suri orao nema puno prirodnih neprijatelja, nezakonite ljudske aktivnosti, poput krivolova i trovanja, dovode ga na rub izumiranja. Odrasla teritorijalna ptica nakon stradavanja starog partnera rijetko nalazi novog i ostaje sama, što može dovesti do lokalnog izumiranja vrste. Trovanje kod životinja uzrokuje jako tešku i bolnu smrt.Navedene monodrame nastale su u sklopu projekta LIFE SWiPE, punog naziva „Uspješan progon zločina protiv prirode u Europi”, čiji je cilj obeshrabriti i u konačnici smanjiti broj kažnjivih djela protiv divljih vrsta.scenarij: Ana Pogačićglas: Jelena Miholjevićmontaža: Podcast.rsilustracije: Miroslav Mrvaanimacije: Marin Balaićprodukcija: WWF Adria, 2023.Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu6 min - Specijal monodrama - Koliko vrijedi život jednog trpa (ft. Baby Dooks)
KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATI
Kako bi se povećala svijest javnosti o ozbiljnosti zločina protiv prirode producirali smo tri audio monodrame u kojima se daje glas samim životinjama koje su doživjele krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu.Monodrama „Koliko vrijedi život jednog trpa” priča nesvakidašnju priču o životinji koja je često predmet šale. Naizgled smiješan, trp je od velikog značaja za morski ekosustav, no to u javnosti nije prepoznato, zbog čega se ni ne obraća previše pažnje kada se ovom vrstom krijumčari. Poslušajte Baby Dooksa u možda najneuobičajenoj ulozi do sada, čiji je scenariji napisao Marko Škobalj.Trp ili morski krastavac vrlo je važan stanovnik mora jer skuplja štetne čestice i „prozračuje“ pijesak, odnosno dovodi kisik u dublje dijelove sedimenta, što omogućuje život drugim morskim stvorenjima. Iako ih je nezakonito loviti, trpovi se često vade iz Jadrana i prodaju jer se u Aziji smatraju delikatesom, lijekom i afrodizijakom. Njihov nestanak značio bi ogromnu štetu za more i morske organizme.Navedene monodrame nastale su u sklopu projekta LIFE SWiPE, punog naziva „Uspješan progon zločina protiv prirode u Europi”, čiji je cilj obeshrabriti i u konačnici smanjiti broj kažnjivih djela protiv divljih vrsta.scenarij: Marko Škobaljglas: Baby Dooksmontaža: Podcast.rsilustracije: Miroslav Mrvaanimacije: Marin Balaićprodukcija: WWF Adria, 2023.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu7 min - Specijal monodrama - Medina uspavanka (ft. Darko Rundek)
KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATI
Kako bi se povećala svijest javnosti o ozbiljnosti zločina protiv prirode producirali smo tri audio monodrame u kojima se daje glas samim životinjama koje su doživjele krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu.Monodrama „Medina uspavanka”, u izvedbi Darka Rundeka, a prema scenariju Sare Šalov, govori o mladuncu medvjeda kojem je samo jedan „BOOOM!!” promijenio život. Kako? Poslušajte u ovoj dirljivoj priči, koja nije klasična nježna uspavanka, već prije poziv na buđenje...Smeđi medvjed strogo je zaštićena i ugrožena vrsta. Vršni je predator pa kontrolira ravnotežu u cijelom šumskom ekosustavu u kojem obitava, zbog čega je vrlo važno osigurati stabilnu populaciju medvjeda. U regiji je upravo medvjed, uz vuka, česta žrtva krivolova. Ako medvjedica nastrada, njezina mladunčad teško može preživjeti. Krivolov medvjeda kažnjivo je djelo i ozbiljna prijetnja cijeloj vrsti, kao i ostalim biljnim i životinjskim vrstama u ekosustavu.Navedene monodrame nastale su u sklopu projekta LIFE SWiPE, punog naziva „Uspješan progon zločina protiv prirode u Europi”, čiji je cilj obeshrabriti i u konačnici smanjiti broj kažnjivih djela protiv divljih vrsta.scenarij: Sara Šalovglas: Darko Rundekuspavanka: Jelena Miholjevićmontaža: Podcast.rsilustracije: Miroslav Mrvaanimacije: Marin Balaićprodukcija: WWF Adria, 2023Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu8 min - Priče iz prakse: Borba za očuvanje prirode (sa WWF ekspertom)
U današnjoj epizodi podcasta Divljina ugostili smo Kolmana O'Krajodejna, direktora za javne politike WWF-ovog programa za zaštitu divljih vrsta. Ova epizoda sumira zaključke prethodnih epizoda kojima smo pokrili problematiku zločina protiv divljih vrsta - krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu divljim vrstama. Uz to, u ovoj epizodi govorimo i o ostalim pretnjama s kojima se živi svet na našoj planeti suočava i kako svako od nas može da doprinese očuvanju prirode, jer, slažemo se, bez prirodnog sveta, ni nas ne bi bilo.
Ovo je finalna epizoda serijala Divljina, ali mi ćemo svakako nastaviti da pričamo o ovoj izuzetno važnoj temi. Za više ovakvog sadržaja zapratite nas na društvenim mrežama ili posetite naš sajt.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
24 min - Mediji i izveštavanje o divljim vrstama
Zločini protiv divljih vrsta su često teški za otkrivanje i procesuiranje jer se događaju najčešće u ruralnim područjima i na mestima daleko od ljudskog pogleda. Veoma su isplativi, a čini se da im se ne posvećuje dovoljno pažnje kako bi se uspešno suzbili. Međutim, i kada se postoje svedoci, oni su retko svesni da je delo kojem su svedočili zločin, a neretko se dogodi i da ga ne prijavljuju zbog straha. Svest javnosti je ključna za smanjenje počinjenih zločina protiv prirode, a upravo mediji igraju važnu ulogu u formiranju javnog mnjenja. Zato danas pričamo sa Slavicom Gligorović, novinarkom Radio televizije Srbije i Edijem Škovrljem, novinarom Hrvatske radio-televizije o tome koliko je ova tema prepoznata u javnosti i kako možemo da kroz podizanje svesti podstaknemo razumevanje i pomognemo očuvanju prirode.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
1 hr 2 min - Divlje vrste u prihvatilištima: spašavanje i povratak u prirodu
Često se dogodi da zločini protiv prirode ostave trag na životinjama koje su žrtve tih zločina. Životinje koje prežive krijumčarenje, nezakonitu trgovinu a nekad i trovanje ili krivolov moraju nekako da budu zbrinute jer ih ne možemo odmah vratiti u divljinu, a u nekim situacijama, vraćanje u prirodno stanište i nije opcija.
Za zbrinjavanje i oporavak povređenih životinja služe specijalizovani centri i zoološki vrtovi. S Kristijanom Ovarijem iz Beogradskog zoološkog vrta i Dušanom Stojanovićem iz Udruženja za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja Zoo Planet Pantelej danas pričamo o procesu zbrinjavanja divljih životinja.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
41 min - Kompleksnost otkrivanja zločina
Otkrivanje zločina protiv divljih vrsta često je izazovno iz brojnih razloga. Ti se zločini najčešće događaju van urbanih i naseljenih mesta, zbog čega po pravilu nema svedoka i počinjeni zločin prođe potpuno ispod radara. Takođe, u manjim sredinama se ne prijavljuju počinitelji zbog straha od odmazde ili narušavanja komšijskih odnosa, a istovremeno javnost nije dovoljno upoznata s takvim tipom zločina i često ne može da ih prepozna, čak i kada im posvedoči. Na primer, češljugari, predivne ptice pevačice, strogo su zaštićena vrsta koje ne sme da se lovi i prodaje, a ipak je moguće naći ih na raznim pijacama. Prosečan čovek i ako uoči češljugara na prodaju, neće moći da ga prepozna kako bi prijavio takav slučaj.
U današnjoj epizodi podcasta Dunja razgovara s Filipom Nahajovskim iz Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine i Nedeljkom Petronijević iz Uprave granične policije u Srbiji o vrstama koje se najčešće pronalaze na našim granicama u pokušajima krijumčarenja, o izazovima s kojima se policija susreće prilikom otkrivanja zločina protiv divljih vrsta, kao i o tome šta bi svako od nas mogao da učini.
Prijaviti zločin u Srbiji možete na:
Dežurni telefon - 192
E-mail: [email protected]
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
39 min - Suživot ljudi i divljih vrsta
Bez zdravih populacija divljih vrsta nema ni zdrave prirode. Bez zdrave prirode nema ni zdravih ljudi. Ipak, često se događa da divlje vrste, zbog smanjivanja njihovog staništa, ulaze u ljudska naselja, a ukoliko se ne preduzmu mere zaštite, pritom mogu napraviti štetu stoci i drugom vlasništvu ljudi. U regionu se konflikti između ljudi i životinja najčešće odnose na vuka, medveda i risa. Ljudi pokušavaju na svoju ruku da kontrolišu predatore, što dovodi do krivolova i ostalih zločina protiv divljih vrsta. Zbog toga danas postoje brojni pojedinci, stručnjaci, organizacije i projekti koji se bave upravo time - pokušavaju da uspostave skladan suživot između ljudi i divljih vrsta na obostranu korist. O tome razgovaramo sa Slavenom Reljićem, stručnjakom za velike zveri s Veterinarskog fakulteta u Zagrebu i Duškom Ćirovićem, vanrednim profesorom na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
40 min - Trovanje
Korišćenje otrovanih mamaca najraširenija je metoda usmrćivanja predatorskih divljih vrsta širom sveta, a najčešće se povezuje s pokušajima kontrole predatora koji čine štetu stočarima. U našem regionu to su često vuk i medved. Trovanje je neselektivna metoda, zbog čega često ne deluje smrtonosno samo na životinju koju ljudi ciljano ubijaju, nego otrov ili leš otrovane životinje pronalaze i druge životinje, poput ptica ili manjih životinja, pa na taj način dolazi do čitavog lanca smrti divljih vrsta. Dodatno zabrinjava što su često otrovi koji se koriste za usmrćivanje životinja smrtonosni i za ljude, zbog čega su deca posebno u opasnosti.
Na koji način zabranjeni otrovi dolaze na tržište? Koje su vrste najpogođenije? Šta možemo da učinimo? Pitali smo stručnjake: Davora Markovića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Neru Fabijanić iz Udruge Biom.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
27 min - More zločinaJadransko more dom je predivnom biljnom i životinjskom svetu, priobalnim zajednicama i mnogim generacijama ribara. Ono privlači mnoge turiste, moreplovce, ribare i ronioce.Jedno je od žarišta sredozemnog biodiverziteta, s velikom koncentracijom ugroženih i ranjivih vrsta. U Hrvatskoj je tako, na primer, zaštićeno 34 vrste morskih pasa i raža zbog njihove ugroženosti. Međutim, na hrvatskim pijacama se često mogu videti strogo zaštićene i ugrožene vrste morskih pasa i raža koje se prodaju za konzumaciju. Jedemo više mesa morskih pasa i raža nego što mislimo, a to ima ozbiljne posledice po morske vrste kojima preti izumiranje.Ali problem je još mnogo veći - na svetskom nivou su se populacije nekih vrsta smanjile za čak 95%. Jedan od značajnih uzroka svakako je ilegalni ribolov i ilegalna trgovina morskim psima. O uzrocima i posledicama zločina protiv mora i morskih vrsta u ovoj epizodi nam govori Danijel Kanski, stručnjak za ribarstvo.𝗢 𝗽𝗿𝗼𝗱𝘂𝗸𝗰𝗶𝗷𝗶 𝗶 𝗽𝗿𝗼𝗷𝗲𝗸𝘁𝘂:Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu32 min
About Divljina - WWF podcast o zločinima protiv divljih vrsta
From the publisher's feed
Zločini protiv divljih vrsta su razorni po prirodu i ljude, imaju katastrofalne posledice po biodiverzitet i mnoge vrste dovode do ivice izumiranja. Često su povezani i sa drugim oblicima kriminala poput pranja novca, korupcije, trgovine drogom i ljudima... #StopWildlifeCrime
WWF Adria i Dunja Jovanović razgovaraju sa stručnjacima iz oblasti ekologije i zaštite prirode i predstavnicima sudstva, policije i drugih institucija o ovim zločinima, kako izgledaju, šta ih motiviše, koje su njihove posledice, i najbitnije, kako ih uspešno suzbiti. Saznaj više: stopwildlifecrime.eu