KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATI

KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATI

KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATI

U današnjoj epizodi podcasta Divljina ugostili smo Kolmana O'Krajodejna, direktora za javne politike WWF-ovog programa za zaštitu divljih vrsta. Ova epizoda sumira zaključke prethodnih epizoda kojima smo pokrili problematiku zločina protiv divljih vrsta - krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu divljim vrstama. Uz to, u ovoj epizodi govorimo i o ostalim pretnjama s kojima se živi svet na našoj planeti suočava i kako svako od nas može da doprinese očuvanju prirode, jer, slažemo se, bez prirodnog sveta, ni nas ne bi bilo. 

Ovo je finalna epizoda serijala Divljina, ali mi ćemo svakako nastaviti da pričamo o ovoj izuzetno važnoj temi. Za više ovakvog sadržaja zapratite nas na društvenim mrežama ili posetite naš sajt.

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu

Zločini protiv divljih vrsta su često teški za otkrivanje i procesuiranje jer se događaju najčešće u ruralnim područjima i na mestima daleko od ljudskog pogleda. Veoma su isplativi, a čini se da im se ne posvećuje dovoljno pažnje kako bi se uspešno suzbili. Međutim, i kada se postoje svedoci, oni su retko svesni da je delo kojem su svedočili zločin, a neretko se dogodi i da ga ne prijavljuju zbog straha. Svest javnosti je ključna za smanjenje počinjenih zločina protiv prirode, a upravo mediji igraju važnu ulogu u formiranju javnog mnjenja. Zato danas pričamo sa Slavicom Gligorović, novinarkom Radio televizije Srbije i Edijem Škovrljem, novinarom Hrvatske radio-televizije o tome koliko je ova tema prepoznata u javnosti i kako možemo da kroz podizanje svesti podstaknemo razumevanje i pomognemo očuvanju prirode.

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu

Često se dogodi da zločini protiv prirode ostave trag na životinjama koje su žrtve tih zločina. Životinje koje prežive krijumčarenje, nezakonitu trgovinu a nekad i trovanje ili krivolov moraju nekako da budu zbrinute jer ih ne možemo odmah vratiti u divljinu, a u nekim situacijama, vraćanje u prirodno stanište i nije opcija.

Za zbrinjavanje i oporavak povređenih životinja služe specijalizovani centri i zoološki vrtovi. S Kristijanom Ovarijem iz Beogradskog zoološkog vrta i Dušanom Stojanovićem iz Udruženja za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja Zoo Planet Pantelej danas pričamo o procesu zbrinjavanja divljih životinja.

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu

Otkrivanje zločina protiv divljih vrsta često je izazovno iz brojnih razloga. Ti se zločini najčešće događaju van urbanih i naseljenih mesta, zbog čega po pravilu nema svedoka i počinjeni zločin prođe potpuno ispod radara. Takođe, u manjim sredinama se ne prijavljuju počinitelji zbog straha od odmazde ili narušavanja komšijskih odnosa, a istovremeno javnost nije dovoljno upoznata s takvim tipom zločina i često ne može da ih prepozna, čak i kada im posvedoči. Na primer, češljugari, predivne ptice pevačice, strogo su zaštićena vrsta koje ne sme da se lovi i prodaje, a ipak je moguće naći ih na raznim pijacama. Prosečan čovek i ako uoči češljugara na prodaju, neće moći da ga prepozna kako bi prijavio takav slučaj.

U današnjoj epizodi podcasta Dunja razgovara s Filipom Nahajovskim iz Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine i Nedeljkom Petronijević iz Uprave granične policije u Srbiji o vrstama koje se najčešće pronalaze na našim granicama u pokušajima krijumčarenja, o izazovima s kojima se policija susreće prilikom otkrivanja zločina protiv divljih vrsta, kao i o tome šta bi svako od nas mogao da učini.

Prijaviti zločin u Srbiji možete na:

Dežurni telefon - 192

E-mail: [email protected]

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu

Bez zdravih populacija divljih vrsta nema ni zdrave prirode. Bez zdrave prirode nema ni zdravih ljudi. Ipak, često se događa da divlje vrste, zbog smanjivanja njihovog staništa, ulaze u ljudska naselja, a ukoliko se ne preduzmu mere zaštite, pritom mogu napraviti štetu stoci i drugom vlasništvu ljudi. U regionu se konflikti između ljudi i životinja najčešće odnose na vuka, medveda i risa. Ljudi pokušavaju na svoju ruku da kontrolišu predatore, što dovodi do krivolova i ostalih zločina protiv divljih vrsta. Zbog toga danas postoje brojni pojedinci, stručnjaci, organizacije i projekti koji se bave upravo time - pokušavaju da uspostave skladan suživot između ljudi i divljih vrsta na obostranu korist. O tome razgovaramo sa Slavenom Reljićem, stručnjakom za velike zveri s Veterinarskog fakulteta u Zagrebu i Duškom Ćirovićem, vanrednim profesorom na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu

Korišćenje otrovanih mamaca najraširenija je metoda usmrćivanja predatorskih divljih vrsta širom sveta, a najčešće se povezuje s pokušajima kontrole predatora koji čine štetu stočarima. U našem regionu to su često vuk i medved. Trovanje je neselektivna metoda, zbog čega često ne deluje smrtonosno samo na životinju koju ljudi ciljano ubijaju, nego otrov ili leš otrovane životinje pronalaze i druge životinje, poput ptica ili manjih životinja, pa na taj način dolazi do čitavog lanca smrti divljih vrsta. Dodatno zabrinjava što su često otrovi koji se koriste za usmrćivanje životinja smrtonosni i za ljude, zbog čega su deca posebno u opasnosti.

Na koji način zabranjeni otrovi dolaze na tržište? Koje su vrste najpogođenije? Šta možemo da učinimo? Pitali smo stručnjake: Davora Markovića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Neru Fabijanić iz Udruge Biom.

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu