Divljina - WWF podcast o zločinima protiv divljih vrsta

Krivolov se često povezuje s vrstama poput slonova, nosoroga ili tigrova. Iako je krivolov globalni problem, takođe je vrlo rasprostranjen i u regionu, što je manje poznato. Pre nekoliko godina smo na društvenim mrežama mogli videti slike krivolovaca s ubijenim risom u Bosni i Hercegovini, a čak dva puta su zabeležena tela mrtvih vukova obešena na znakove na putu u hrvatskim gradovima. U Srbiji se vrlo često piše o nezakonitom izlovu kečiga, iako su u trajnom lovostaju. To su samo neki od mnogobrojnih primera ovog zločina koji zaista dođu do očiju javnosti. Onih koji ostanu skriveni je puno više.

Kako se krivolov događa? Koji su motivi? Koje su vrste kod nas najpogođenije? Reći će nam dr Vukan Lavadinović iz Lovačke komore Srbije, Ljubomir Pejčić iz Ribolovačkog saveza Vojvodine i Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Izveštaje spomenute u epizodi možeš pronaći ovde:

Slučajeve ugrožavanja ptica u Srbiji možeš prijaviti ovde: https://poslednjilet.rs/

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu

Trgovina divljim vrstama odnosi se na prodaju ili razmenu divljih životinja, biljaka, njihovih delova i derivata dobijenih od životinja ili biljaka. Brojne životinjske vrste kupuju se kao kućni ljubimci i krijumčare, neke vrste se koriste za tradicionalnu medicinu, dok se druge konzumiraju kao hrana u nekim zemljama. Brojne zaštićene biljke koriste se kao materijal za gradnju. Slonovača se koristi za izradu ukrasa i nakita, dok se od kože životinja prave kožni luksuzni predmeti…a lista se nastavlja. Iskorišćavanje životinja se događa u tolikoj meri da postoji realan strah od ozbiljnog smanjenja njihovih populacija, pa čak i izumiranja.

U drugoj epizodi WWF-ovog podcasta Divljina Dunja Jovanović razgovara sa Zrinkom Domazetović i Vidom Posavec Vukelić iz Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja Republike Hrvatske; i Vladimirom Jacovićem, rukovodiocem Grupe za sprovođenje CItes Konvencije iz Srbije, koji pojašnjavaju kojim se vrstama najčešće trguje, koji su motivi i koje su posledice ovih dela. Više poslušaj u podcastu!

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu

Izveštaj o stanju planete, WWF-ova naučna studija, zabeležila je neverovatan pad populacije divljih vrsta od čak 69% u odnosu na period od pre samo 50 godina, što je manje od životnog veka čoveka. Izgubili smo polovinu svetskih korala, a svakog minuta gubimo šumska područja veličine 27 fudbalskih igrališta.

Jedan od ključnih pokretača gubitka biodiverziteta su zločini protiv divljih vrsta - krivolov, trovanje, krijumčarenje i ilegalna trgovina, a upravo su oni tema ovog podcasta i ove epizode.

U prvoj epizodi WWF-ovog podcasta Divljina Dunja Jovanović razgovara sa Ivom Svilar i Anom Krvarić iz programa za divlje vrste WWF Adrije kako bi detaljnije razjasnile što su zapravo zločini protiv divljih vrsta, koje su životinje najpogođenije, koje su posledice po planetu, i dale odgovore na ostala povezana goruća pitanja o temi.

O produkciji i projektu:

Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.

Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu