Danas pričamo o nečemu na čemu ste često insistirali a mi smo vam ostali dužni - o odrastanju uz narcistične roditelje. Kako izgledaju porodice u kojima se ogledalo ljubavi često lomi pod teretom nerealnih očekivanja, manipulacije i uslovljene pažnje? Ali ne stajemo tu. Osvrćemo se na širi kontekst: kako živeti i sazrevati u društvu koje glorifikuje uspeh, savršenstvo i ego, dok zanemaruje empatiju, autentičnost i emocionalnu ranjivost? Kako izgleda detinjstvo pod budnim okom roditelja koji traže odobravanje i validaciju preko svoje dece? Koje su posledice školovanja u sistemima gde je postignuće važnije od ličnosti, a društvene mreže diktiraju šta znači biti "vredan"? Kako narcistični obrasci roditeljstva utiču na razvoj identiteta dece? Na koji način deca balansiraju između autentičnosti i potrebe da zadovolje nerealne standarde roditelja i društva? Kako obrazovni sistemi i društveni pritisci dodatno oblikuju generaciju opterećenu očekivanjima i borbom za prihvatanje? I, što je možda najvažnije, kako možemo pomoći današnjoj deci da izgrade stabilan identitet u svetu koji ceni formu više nego suštinu? Uz dosta životnih primera i stručnih uvida, govorimo o tome kako narcizam u porodici i društvu oblikuje našu percepciju sebe, odnosa s drugima i sposobnost da se povežemo na dubljem nivou. Da li smo svi samo proizvodi "narcistične epohe"? I kako pronaći unutrašnji mir kad je sve oko nas usmereno na spoljašnji sjaj? Sa vama danas psihijatar Roberto Grujičić sa svojom gošćom Irenom Orlović, magistrom psiho-socijalnog savetovanja i psihoterapeutkinjom, osnivačicom i direktorkom osnovne škole "Harfa", škole u kojoj deca ocenjuju sama sebe. Pridružite im se u analizi kako da napravimo korak ka zdravijem društvu i povezanijim generacijama.

Pridružite nam se u prazničnoj atmosferi uz specijalnu novogodišnju epizodu!

Daanas odgovaramo na vaša najzanimljivija, najteža i najduhovitija pitanja koja ste nam slali tokom godine. Kako da sačuvate mentalno zdravlje tokom praznika? Da li su novogodišnje odluke zaista korisne? Kako se nositi sa stresom uoči Nove godine ili neprijatnim susretima na porodičnim okupljanjima?

Uz opuštenu atmosferu, dozu humora i stručne savete, naši psihijatri Mihailo i Roberto donose uvide i priče koje će vas inspirisati da u Novu godinu zakoračite mirniji, zadovoljniji i srećniji.

Pitanja su vaša, ali odgovori će možda pomoći svima!

Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Naši psihijatri Olivera Vuković i Roberto Grujičić danas pričaju o agresiji, jer ste vi to tražili. Šta je zapravo agresivno ponašanje, kako ga prepoznati i zašto se čini da smo danas agresivniji nego ikad pre? Da li je ova percepcija istinita ili je samo odraz savremenog društva i medija? Razgovaraćemo o tome zašto se termin "agresija" sve češće koristi, kako kultura i tehnologija oblikuju naš odnos prema agresiji i koji su različiti oblici agresivnog ponašanja - od pasivne agresije do fizičkog nasilja. Agresivnost je deo ljudske prirode, ali ne nužno u negativnom smislu. Evolutivno gledano, agresija je služila kao mehanizam za preživljavanje - zaštitu teritorije, resursa i potomstva. Međutim, u savremenom društvu, gde se fizička borba retko koristi za rešavanje problema, agresivnost se često manifestuje u društvenim i psihološkim oblicima. Važno je naglasiti da agresivno ponašanje nije "neizbežno." Ljudi poseduju sposobnost samorefleksije, empatije i kontrole impulsa, što omogućava upravljanje agresijom na konstruktivan način. Na nju utiču i spoljašnji faktori, poput kulture, vaspitanja, stresa i društvenih normi. Najčešći oblik agresivnosti kod ljudi je verbalna agresija, koja uključuje kritike, uvrede, sarkazam i omalovažavanje. To je često prva linija ispoljavanja frustracije jer je društveno prihvatljivija i manje kažnjiva od fizičke agresije. Međutim, pasivna agresija, poput ignorisanja, zadržavanja ljutnje ili manipulacije, takođe je vrlo česta, jer omogućava izražavanje negativnih emocija na indirektan način. Uz priču o agresivnosti u ovoj epizodi pokušaćemo da razumemo šta nas podstiče na ovakvo ponašanje i kako možemo da izgradimo zdravije načine izražavanja emocija. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Epizoda 85

epizoda

Na zahtev publike

Zašto, kad i koga lažemo?

Koje su to bele, a koje su opasne laži?

Kada deca počinju da lažu?

Kako da prepoznamo lažova?

Kada su laži opasne?

Ovo su samo neka od pitanja na k0ja ste želeli da čujete odgovore. Olivera i Roberto obrađuju temu koju ste tražili da nastavimo da obrađujemo.

Šta je kriza srednjih godina i kako da je prepoznamo? Ko su "kuguarke" a ko "šugar dediji" i zašto su dobili takve nazive? Zašto se dešava kriza srednjih godina? Mia Popić, psihološkinja i psihoterapeutkinja i naš dr Roberto Grujičić će u ovom fantastičnom razgovoru odgovoriti ne samo na ova pitanja, već će vam približiti ovo stanje.

Da li ste se ikada zapitali zašto se ponašate na određeni način u nekim situacijama ili kako određeni odnosi utiču na vas? Transakciona analiza (TA) može biti odgovor na ova pitanja. Ovaj pristup psihoterapiji, koji je razvio Erik Bern šezdesetih godina XX veka, pomaže ljudima da bolje razumeju svoju ličnost i interakcije sa drugima, koristeći jednostavne, ali moćne koncepte - ego stanja. Zamislite situaciju u kojoj imate konflikt na poslu. Da li reagujete smireno, tražeći racionalno rešenje? To je vaš Odrasli. Ili, možda osećate da vas kritikuju i vraćate se u detinjstvo sa osećajem nesigurnosti - to je Dete. Ako ste, s druge strane, skloni da kritikujete druge zbog grešaka, vaš Roditelj preuzima vođstvo. Svaka interakcija između ljudi naziva se "transakcija". Uspešna komunikacija se dešava kada su transakcije jasne i usklađene. Na primer, ako neko razgovara sa vama iz svog "Odraslog" stanja, a vi reagujete iz "Deteta" to može izazvati konflikt ili nesporazum. TA pomaže da razumemo te dinamike i izbegnemo nepotrebne sukobe. Mihailu je u gostima koleginica, psihijatar i psihoterapeut, Aleksandra Bubera Ninić, redovni trener i supervizor transakcione analize, sa kojom vam je, osim razgovora o TA pripremio i neka iznenađenja.

79 - Zašto nekoga biramo za životnog partnera? U šta se mi to zaljubljujemo? Kroz koje faze prolazi svaki partnerski odnos? Kako zaljubljenost prelazi u zrelu ljubav? Da li zaljubljenost zaista nestaje ili se obnavlja ciklično? I da li je zaljubljivanje izmenjeno stanje svesti? Kako to idealizujemo partnera? Sa kakvim se izazovima i promenama suočavaju parovi i kako se partnerski odnos može razvijati? Zašto varamo? Naš psihijatar Roberto Grujičić i psihološkinja Elena Kuzmanović razgovaraju o bliskosti, zaljubljivanju, seksu, emocijama, prevari i svemu onome što čini partnerske odnose.