Serije omogućavaju ljudima da se privremeno "isključe" iz realnog sveta i problema sa kojima se suočavaju, i zato su nam, između ostalog, i interesantne za analizu. Serije koje sadrže snažne emotivne scene omogućavaju gledaocima da prožive i procesuiraju sopstvene emocije kroz fiktivne priče, što može imati terapeutski efekat. To su i neke teme kojima se naši psihijatri bave danas. Tokom pandemije, mnogi smo se osećali zarobljeno u svojim domovima, a uranjanje u fiktivne priče bilo je način da se prebrodi monotonija, strah od neizvesnosti i anksioznost. U tom kontekstu, nije nejasan ni planetarni uspeh serije "Squid Game", koju će, između ostalih, danas, uz Olympus napitke, analizirati Roberto i Mihailo. Ljudski mozak je programiran da odgovara na takmičenje, posebno kada su ulozi visoki. Squid Game koristi jednostavne dečje igre, ali sa smrtonosnim ishodima, čime se pojačava napetost i nepredvidivost. Serija istražuje kako ljudi donose odluke pod pritiskom - da li će ostati moralni ili će se okrenuti nasilju i izdaji kako bi preživeli. Publika je primorana da se zapita: Kako bih ja reagovao/la u ovakvoj situaciji? S druge strane, domaća serija "Jutro će promeniti sve" nudi ogoljeni psihološki portret moderne generacije – generacije koja nije sigurna u svoje izbore, koja balansira između želje za slobodom i potrebom za sigurnošću. Serija pogađa pravo u srž problema s kojima se suočavaju mladi u urbanim sredinama - od egzistencijalnih kriza, preko emotivnih lomova, do osećaja otuđenosti u društvu koje im ne nudi jasne putokaze. Serija je tako postala ne samo ogledalo generacije, već i svojevrsna terapijska sesija za mnoge gledaoce koji su se prepoznali u dilemama njenih likova. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu.

Da li će roboti vladati svetom i kako izgleda upotreba veštačke inteligencije i virtuelne realnosti iz ugla filozofije i mentalnog zdravlja? Zašto su neke stvari odlične, a neke ne idu u dobrom smeru? Gde je granica i ko mora da je povuče? Ovo su pitanja o kojim diskutuju prof. dr Vlasta Sikimić, filozof i dr Roberto Grujičić, dečiji psihijatar.

Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Vaši komentari su uvek dobrodošli, a možete nas pratiti i na društvenim mrežama,

Slušajte nas i na: Apple Podcasts: https://podcasts.apple.com/us/podcast/dva-i-po-psihijatra/id1669889061 Spotify: https://open.spotify.com/show/599MXO4B9Cb45InzEZidUJ Deezer: https://deezer.com/show/5708637 ****** Društvene mreže: Facebook: facebook.com/dvaipopsihijatra/ X: https://twitter.com/2ipopsihijatra Instagram: https://www.instagram.com/dvaipopsihijatra/

Današnja epizoda po mnogo čemu je posebna. Psihijatar Mihailo Ilić ugostio je koleginicu Vanju Mandić Maravić, psihijatra i autorku knjige "Strana B", psihološkog romana koji istražuje suštinske konflikte između razuma i emocija. Kroz prizmu ljubavi, gubitka i unutrašnjih borbi, knjiga vodi kroz lavirint ljudske psihe, postavljajući pitanje: da li je moguće pronaći mir unutar sopstvenih suprotnosti? I da li je moguće da emocionalno sazrevanje traje toliko dugo, na momente se čini predugo čak? Baš to, emocionalno sazrevanje je tema ne samo knjige, već i današnje epizode. Za razliku od ustaljenih mišljenja, ne saazrevamo emocionalno u skladu s godinama; to je dugotrajan proces i uključuje duboko i slojevito razumevanje sebe, svojih osećanja, i odnosa s drugim ljudima što se razvija postepeno, kroz iskustvo, introspekciju i promene u okolnostima. Naročito kroz teške situacije, krize i gubitke. Razumevanje sopstvenih, ali i tuđih osećanja, potreba i obrazaca ponašanja ključno je za emocionalno sazrevanje. Kao i sposobnost upravljanja intenzivnim emocijama, kao što su bes, tuga ili strah, ne potiskujući ih, već obrađujući ih na zdrav način. Kako regresija i sublimacija utiču na sazrevanje ličnosti? Zašto je sublimacija jedan od najzrelijih mehanizama odbrane? Koliko kreativni rad utiče na emocionalno sazrevanje, i da li pisci u stvari pišu o sebi? Kakav je značaj saosećanja za druge tokom ovog procesa? I šta je i čemu služi racionalizacija, na primer? Na ova i mnoga druga pitanja odgovaraju zajednički danas Mihailo i Vanja. Promocija knjige "Strana B" biće održana 05.02.2025. u Bitef Art Cafe u Beogradu, Mitropolita Petra 8 Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Danas pričamo o nečemu na čemu ste često insistirali a mi smo vam ostali dužni - o odrastanju uz narcistične roditelje. Kako izgledaju porodice u kojima se ogledalo ljubavi često lomi pod teretom nerealnih očekivanja, manipulacije i uslovljene pažnje? Ali ne stajemo tu. Osvrćemo se na širi kontekst: kako živeti i sazrevati u društvu koje glorifikuje uspeh, savršenstvo i ego, dok zanemaruje empatiju, autentičnost i emocionalnu ranjivost? Kako izgleda detinjstvo pod budnim okom roditelja koji traže odobravanje i validaciju preko svoje dece? Koje su posledice školovanja u sistemima gde je postignuće važnije od ličnosti, a društvene mreže diktiraju šta znači biti "vredan"? Kako narcistični obrasci roditeljstva utiču na razvoj identiteta dece? Na koji način deca balansiraju između autentičnosti i potrebe da zadovolje nerealne standarde roditelja i društva? Kako obrazovni sistemi i društveni pritisci dodatno oblikuju generaciju opterećenu očekivanjima i borbom za prihvatanje? I, što je možda najvažnije, kako možemo pomoći današnjoj deci da izgrade stabilan identitet u svetu koji ceni formu više nego suštinu? Uz dosta životnih primera i stručnih uvida, govorimo o tome kako narcizam u porodici i društvu oblikuje našu percepciju sebe, odnosa s drugima i sposobnost da se povežemo na dubljem nivou. Da li smo svi samo proizvodi "narcistične epohe"? I kako pronaći unutrašnji mir kad je sve oko nas usmereno na spoljašnji sjaj? Sa vama danas psihijatar Roberto Grujičić sa svojom gošćom Irenom Orlović, magistrom psiho-socijalnog savetovanja i psihoterapeutkinjom, osnivačicom i direktorkom osnovne škole "Harfa", škole u kojoj deca ocenjuju sama sebe. Pridružite im se u analizi kako da napravimo korak ka zdravijem društvu i povezanijim generacijama.

Pridružite nam se u prazničnoj atmosferi uz specijalnu novogodišnju epizodu!

Daanas odgovaramo na vaša najzanimljivija, najteža i najduhovitija pitanja koja ste nam slali tokom godine. Kako da sačuvate mentalno zdravlje tokom praznika? Da li su novogodišnje odluke zaista korisne? Kako se nositi sa stresom uoči Nove godine ili neprijatnim susretima na porodičnim okupljanjima?

Uz opuštenu atmosferu, dozu humora i stručne savete, naši psihijatri Mihailo i Roberto donose uvide i priče koje će vas inspirisati da u Novu godinu zakoračite mirniji, zadovoljniji i srećniji.

Pitanja su vaša, ali odgovori će možda pomoći svima!

Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Naši psihijatri Olivera Vuković i Roberto Grujičić danas pričaju o agresiji, jer ste vi to tražili. Šta je zapravo agresivno ponašanje, kako ga prepoznati i zašto se čini da smo danas agresivniji nego ikad pre? Da li je ova percepcija istinita ili je samo odraz savremenog društva i medija? Razgovaraćemo o tome zašto se termin "agresija" sve češće koristi, kako kultura i tehnologija oblikuju naš odnos prema agresiji i koji su različiti oblici agresivnog ponašanja - od pasivne agresije do fizičkog nasilja. Agresivnost je deo ljudske prirode, ali ne nužno u negativnom smislu. Evolutivno gledano, agresija je služila kao mehanizam za preživljavanje - zaštitu teritorije, resursa i potomstva. Međutim, u savremenom društvu, gde se fizička borba retko koristi za rešavanje problema, agresivnost se često manifestuje u društvenim i psihološkim oblicima. Važno je naglasiti da agresivno ponašanje nije "neizbežno." Ljudi poseduju sposobnost samorefleksije, empatije i kontrole impulsa, što omogućava upravljanje agresijom na konstruktivan način. Na nju utiču i spoljašnji faktori, poput kulture, vaspitanja, stresa i društvenih normi. Najčešći oblik agresivnosti kod ljudi je verbalna agresija, koja uključuje kritike, uvrede, sarkazam i omalovažavanje. To je često prva linija ispoljavanja frustracije jer je društveno prihvatljivija i manje kažnjiva od fizičke agresije. Međutim, pasivna agresija, poput ignorisanja, zadržavanja ljutnje ili manipulacije, takođe je vrlo česta, jer omogućava izražavanje negativnih emocija na indirektan način. Uz priču o agresivnosti u ovoj epizodi pokušaćemo da razumemo šta nas podstiče na ovakvo ponašanje i kako možemo da izgradimo zdravije načine izražavanja emocija. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Epizoda 85

epizoda

Na zahtev publike

Zašto, kad i koga lažemo?

Koje su to bele, a koje su opasne laži?

Kada deca počinju da lažu?

Kako da prepoznamo lažova?

Kada su laži opasne?

Ovo su samo neka od pitanja na k0ja ste želeli da čujete odgovore. Olivera i Roberto obrađuju temu koju ste tražili da nastavimo da obrađujemo.