La médecine médiévale serbe représentait une synthèse complexe de la tradition byzantine, des influences scientifiques occidentales et de la spiritualité chrétienne, établie comme un pilier essentiel de la préservation de l'État et de son peuple sous la dynastie des Nemanjić. Saint Sava a été le pionnier de son institutionnalisation et de son cadre juridique, posant les bases de soins médicaux organisés en fondant les premiers hôpitaux monastiques à Hilandar et Studenica. Le système de santé s'est développé grâce à des liens diplomatiques et internationaux, comme en témoignent les hôpitaux serbes de Jérusalem et de Constantinople, ainsi que l'engagement de grands médecins italiens dans les cours serbes et les villes côtières telles que Dubrovnik et Kotor. Un niveau élevé d'expertise et une équivalence avec les centres universitaires européens de l'époque sont confirmés par une riche activité de copistes, illustrée principalement par le Codex médical de Hilandar n° 517. Bien que ces progrès scientifiques aient été interrompus par la chute de l'État médiéval, ce patrimoine médical a été préservé entre les murs des monastères jusqu'au retour éclairé des médecins serbes dans la science européenne au XVIIIe siècle.

SOURCES:

• Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.
• Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.
• Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.
• Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.
• Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.
• Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.
• Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.
• Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.
• Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300
• Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.
• Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.
• Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.
• Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.
• Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.
• Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021

La médecine médiévale serbe représentait une synthèse complexe de la tradition byzantine, des influences scientifiques occidentales et de la spiritualité chrétienne, établie comme un pilier essentiel de la préservation de l'État et de son peuple sous la dynastie des Nemanjić. Saint Sava a été le pionnier de son institutionnalisation et de son cadre juridique, posant les bases de soins médicaux organisés en fondant les premiers hôpitaux monastiques à Hilandar et Studenica. Le système de santé s'est développé grâce à des liens diplomatiques et internationaux, comme en témoignent les hôpitaux serbes de Jérusalem et de Constantinople, ainsi que l'engagement de grands médecins italiens dans les cours serbes et les villes côtières telles que Dubrovnik et Kotor. Un niveau élevé d'expertise et une équivalence avec les centres universitaires européens de l'époque sont confirmés par une riche activité de copistes, illustrée principalement par le Codex médical de Hilandar n° 517. Bien que ces progrès scientifiques aient été interrompus par la chute de l'État médiéval, ce patrimoine médical a été préservé entre les murs des monastères jusqu'au retour éclairé des médecins serbes dans la science européenne au XVIIIe siècle.

SOURCES:

• Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.
• Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.
• Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.
• Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.
• Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.
• Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.
• Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.
• Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.
• Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300
• Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.
• Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.
• Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.
• Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.
• Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.
• Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021

Serbian medieval medicine represented a complex synthesis of Byzantine tradition, Western scientific influences, and Christian spirituality, established as a vital pillar for the preservation of the state and its people during the Nemanjić dynasty. Saint Sava was the pioneer of its institutionalization and legal framework, laying the foundations for organized medical care by founding the first monastery hospitals at Hilandar and Studenica. The healthcare system expanded further through diplomatic and international ties, as evidenced by Serbian hospitals in Jerusalem and Constantinople, as well as the engagement of leading Italian physicians at Serbian courts and in coastal cities like Dubrovnik and Kotor. A high level of expertise and parity with contemporary European university centers is confirmed by rich scribal activity, most prominently exemplified by the Hilandar Medical Codex No. 517. Although these scientific developments were interrupted by the fall of the medieval state, this medical heritage was preserved within monastery walls until the enlightened return of Serbian physicians to European science in the 18th century.

SOURCES:

• Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.
• Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.
• Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.
• Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.
• Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.
• Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.
• Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.
• Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.
• Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300
• Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.
• Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.
• Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.
• Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.
• Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.
• Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021

Serbian medieval medicine represented a complex synthesis of Byzantine tradition, Western scientific influences, and Christian spirituality, established as a vital pillar for the preservation of the state and its people during the Nemanjić dynasty. Saint Sava was the pioneer of its institutionalization and legal framework, laying the foundations for organized medical care by founding the first monastery hospitals at Hilandar and Studenica. The healthcare system expanded further through diplomatic and international ties, as evidenced by Serbian hospitals in Jerusalem and Constantinople, as well as the engagement of leading Italian physicians at Serbian courts and in coastal cities like Dubrovnik and Kotor. A high level of expertise and parity with contemporary European university centers is confirmed by rich scribal activity, most prominently exemplified by the Hilandar Medical Codex No. 517. Although these scientific developments were interrupted by the fall of the medieval state, this medical heritage was preserved within monastery walls until the enlightened return of Serbian physicians to European science in the 18th century.

SOURCES:

• Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.
• Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.
• Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.
• Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.
• Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.
• Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.
• Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.
• Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.
• Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300
• Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.
• Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.
• Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.
• Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.
• Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.
• Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021

Српска средњовековна медицина представљала је сложену синтезу византијске традиције, западних научних утицаја и хришћанске духовности, формирану као важан стуб очувања државе и народа у доба династије Немањића. Зачетник њене институционализације и законодавног оквира био је Свети Сава, који је оснивањем првих манастирских болница у Хиландару i Студеници поставио темеље организованог лечења и медицинске неге. Здравствени систем се додатно ширио кроз дипломатске и међународне везе, о чему сведоче српске болнице у Јерусалиму i Цариграду, као и ангажовање водећих италијанских лекара на српским дворовима и у приморским градовима попут Дубровника и Котора. Висок степен стручности и равноправности са тадашњим европским универзитетским центрима потврђује богата преписивачка делатност, чији је најзначајнији споменик Хиландарски медицински кодекс бр. 517. Иако су научни токови прекинути падом средњовековне државе, ово медицинско наслеђе сачувано је унутар манастира све до просветитељског повратка српских лекара европској науци у 18. веку.

ИЗВОРИ:

• Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.
• Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.
• Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.
• Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.
• Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.
• Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.
• Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.
• Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.
• Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300
• Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.
• Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.
• Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.
• Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.
• Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.
• Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021

Српска средњовековна медицина представљала је сложену синтезу византијске традиције, западних научних утицаја и хришћанске духовности, формирану као важан стуб очувања државе и народа у доба династије Немањића. Зачетник њене институционализације и законодавног оквира био је Свети Сава, који је оснивањем првих манастирских болница у Хиландару i Студеници поставио темеље организованог лечења и медицинске неге. Здравствени систем се додатно ширио кроз дипломатске и међународне везе, о чему сведоче српске болнице у Јерусалиму i Цариграду, као и ангажовање водећих италијанских лекара на српским дворовима и у приморским градовима попут Дубровника и Котора. Висок степен стручности и равноправности са тадашњим европским универзитетским центрима потврђује богата преписивачка делатност, чији је најзначајнији споменик Хиландарски медицински кодекс бр. 517. Иако су научни токови прекинути падом средњовековне државе, ово медицинско наслеђе сачувано је унутар манастира све до просветитељског повратка српских лекара европској науци у 18. веку.

ИЗВОРИ:

• Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.
• Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.
• Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.
• Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.
• Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.
• Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.
• Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.
• Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.
• Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300
• Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.
• Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.
• Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.
• Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.
• Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.
• Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021

Der Piroter Kachkaval ist ein hochwertiges Feinkostprodukt, dessen Exzellenz direkt durch das besondere Mikroklima, die üppige Vegetation der Bergweiden und die einheimische Mikroflora des Balkangebirges bestimmt wird. Die jahrhundertealte Tradition der Weidewirtschaft und des Lebens in den Bacije (saisonalen Weidesiedlungen) bewahrt die regionale kulturelle Identität und beugt der Entvölkerung der Bergregionen vor. Seine Herstellung basiert auf der manuellen Verarbeitung einer Mischung aus Schaf- und Kuhmilch mit traditionellen Werkzeugen wie Harfe und Spinnwirtel. Der entscheidende Schritt für die charakteristische Elastizität und die geschichtete Textur ist das präzise Überbrühen des Käsebruchs bei 75 °C. Nach 60 Tagen sorgfältig kontrollierter natürlicher Reifung erhält der Käse seinen vollen, herzhaften Geschmack, seine glatte, hellgelbe Rinde und den Status der geschützten Ursprungsbezeichnung (g.U.).

QUELLEN:

• Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.
• Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.
• Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.
• Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.
• Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.
• Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

Der Piroter Kachkaval ist ein hochwertiges Feinkostprodukt, dessen Exzellenz direkt durch das besondere Mikroklima, die üppige Vegetation der Bergweiden und die einheimische Mikroflora des Balkangebirges bestimmt wird. Die jahrhundertealte Tradition der Weidewirtschaft und des Lebens in den Bacije (saisonalen Weidesiedlungen) bewahrt die regionale kulturelle Identität und beugt der Entvölkerung der Bergregionen vor. Seine Herstellung basiert auf der manuellen Verarbeitung einer Mischung aus Schaf- und Kuhmilch mit traditionellen Werkzeugen wie Harfe und Spinnwirtel. Der entscheidende Schritt für die charakteristische Elastizität und die geschichtete Textur ist das präzise Überbrühen des Käsebruchs bei 75 °C. Nach 60 Tagen sorgfältig kontrollierter natürlicher Reifung erhält der Käse seinen vollen, herzhaften Geschmack, seine glatte, hellgelbe Rinde und den Status der geschützten Ursprungsbezeichnung (g.U.).

QUELLEN:

• Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.
• Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.
• Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.
• Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.
• Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.
• Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

The Pirot Kachkaval is a top-quality gastronomic product whose excellence is directly defined by the specific microclimate, rich vegetation of the mountain pastures, and the autochthonous microflora of Stara Planina. The centuries-old tradition of pastoralism and life in bacije (seasonal livestock settlements) preserves the regional cultural identity and prevents the depopulation of mountainous areas. Its production is based on the manual processing of a mixture of sheep and cow milk using traditional tools like the harfa (harp) and prsljen (whorl), while the critical step for achieving its characteristic elasticity and layered texture is the precise scalding of the baskija (cheese curd) at a temperature of 75°C. The cheese acquires its full savory flavor, smooth light-yellow rind, and Protected Designation of Origin (PDO) status after 60 days of carefully managed natural aging.

SOURCES:

• Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.
• Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.
• Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.
• Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.
• Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.
• Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

The Pirot Kachkaval is a top-quality gastronomic product whose excellence is directly defined by the specific microclimate, rich vegetation of the mountain pastures, and the autochthonous microflora of Stara Planina. The centuries-old tradition of pastoralism and life in bacije (seasonal livestock settlements) preserves the regional cultural identity and prevents the depopulation of mountainous areas. Its production is based on the manual processing of a mixture of sheep and cow milk using traditional tools like the harfa (harp) and prsljen (whorl), while the critical step for achieving its characteristic elasticity and layered texture is the precise scalding of the baskija (cheese curd) at a temperature of 75°C. The cheese acquires its full savory flavor, smooth light-yellow rind, and Protected Designation of Origin (PDO) status after 60 days of carefully managed natural aging.

SOURCES:

• Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.
• Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.
• Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.
• Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.
• Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.
• Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.