Пиротски качкаваљ је врхунски гастрономски производ чији квалитет непосредно дефинишу специфичан микроклимат, богато растиње планинских пашњака и аутохтона микрофлора Старе планине. Вековна традиција пастирства и живота у бачијама чува регионални културни идентитет и спречава депопулацију планинских предела. Производња се заснива на ручној обради мешавине овчјег и крављег млека помоћу традиционалних алата попут харфе и пршљена, док кључни корак за добијање препознатљиве еластичности и лиснатог теста представља прецизно парење баскије на температури од 75°C. Свој пуни пикантни укус, глатку светложуту кору и статус заштићеног имена порекла (PDO) овај сир добија након 60 дана пажљиво вођеног природног зрења.

ИЗВОРИ:

• Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.
• Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.
• Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.
• Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.
• Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.
• Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

Пиротски качкаваљ је врхунски гастрономски производ чији квалитет непосредно дефинишу специфичан микроклимат, богато растиње планинских пашњака и аутохтона микрофлора Старе планине. Вековна традиција пастирства и живота у бачијама чува регионални културни идентитет и спречава депопулацију планинских предела. Производња се заснива на ручној обради мешавине овчјег и крављег млека помоћу традиционалних алата попут харфе и пршљена, док кључни корак за добијање препознатљиве еластичности и лиснатог теста представља прецизно парење баскије на температури од 75°C. Свој пуни пикантни укус, глатку светложуту кору и статус заштићеног имена порекла (PDO) овај сир добија након 60 дана пажљиво вођеног природног зрења.

ИЗВОРИ:

• Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.
• Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.
• Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.
• Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.
• Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.
• Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.

Стара планина је права природна ризница у којој расте изузетно велики број различитих биљака, укључујући чак 159 врста лековитог и ароматичног биља. Међу њима су најпознатији и најраспрострањенији кантарион, хајдучка трава, бели глог и мајчина душица, који се од давнина користе у народу. Иако су многе биљке веома лековите, са некима попут велебиља треба бити изузетно опрезан јер су отровне и могу их користити само стручњаци. Нажалост, ово природно богатство је угрожено јер се села празне па ливаде зарастају, а изградња за потребе туризма уништава ретке биљне врсте. Да бисмо сачували ове дивље апотеке за будуће генерације, важно је да редовно бринемо о природи и научимо сакупљаче како да правилно и безбедно беру биље.

ИЗВОРИ:

• Lakušić D, Ćetković A, urednici. Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. Beograd; 2007.
• Marković M. Upotreba hajdučke trave u etnomedicini Pirotskog okruga. Arh farm. 2019;69(5):367–84.
• Marković M, Pljevljakušić D, Kojičić K, et al. Ethnopharmacological application of chamomile in the Pirot County. Arh farm. 2020;70(4):238–47.
• Marković M, Pljevljakušić D, Menković N, et al. Traditional knowledge on the medicinal use of plants from genus Gentiana in the Pirot County. Nat Med Mater (Leksir). 2021;41:46–53.
• Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, et al. Application of dog rose in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020;45:1–16.
• Marković M, Pljevljakušić D, Papović O, et al. Ethnopharmacological use of burdock (Arctium lappa) in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2022;47:133–42.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al Ethnoveterinary knowledge in Pirot County. S Afr J Bot. 2021;137:278–89.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al. Traditional medicinal use of Juniperus communis in the Pirot District. Etnobotanika (Ethnobotany). 2025;5:39–67.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Miladinović DL, et al. Traditional use of plants from the genus Satureja in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:151–64.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Pančić AS, et al. Ethnobotanical use of plants from the genus Galium in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:191–202.
• Marković MS, Rakonjac LB, Nikolić BM. Lekovito bilje Pirotskog okruga. Beograd: Institut za šumarstvo; 2020.
• Nikolić BM, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Traditional use of common centaury in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:175–90.
• Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021;46:43–51.
• Rakonjac LB, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Ethnopharmacological use of Black locust in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:165–73.
• Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023;48:1–18.
• Ranđelović N, Avramović D. Priručnik o lekovitim biljkama. Sokobanja; 2011.
• Ratknić T, Milovanović J. Medicinal herbs as part of the development of sustainable tourism in Nature Park “Stara planina”. Ekonomika poljoprivrede. 2016;63(3):847–60.
• Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018;43:141–64.
• Stankov Jovanović VP, Marković MS. Folk names of medicinal plant species in the Pirot District. Etnobotanika (Ethnobotany). 2026;6:101–31.
• Stojanović D, Mladenović Ž, Zbiljić M. Uvod u monitoring lekovitih i aromatičnih biljaka u parku prirode „Stara planina” na teritoriji opštine Knjaževac. Knjaževac; 2024.
• Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja (GEM). 2010;74(2):133–76.

Стара планина је права природна ризница у којој расте изузетно велики број различитих биљака, укључујући чак 159 врста лековитог и ароматичног биља. Међу њима су најпознатији и најраспрострањенији кантарион, хајдучка трава, бели глог и мајчина душица, који се од давнина користе у народу. Иако су многе биљке веома лековите, са некима попут велебиља треба бити изузетно опрезан јер су отровне и могу их користити само стручњаци. Нажалост, ово природно богатство је угрожено јер се села празне па ливаде зарастају, а изградња за потребе туризма уништава ретке биљне врсте. Да бисмо сачували ове дивље апотеке за будуће генерације, важно је да редовно бринемо о природи и научимо сакупљаче како да правилно и безбедно беру биље.

ИЗВОРИ:

• Lakušić D, Ćetković A, urednici. Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. Beograd; 2007.
• Marković M. Upotreba hajdučke trave u etnomedicini Pirotskog okruga. Arh farm. 2019;69(5):367–84.
• Marković M, Pljevljakušić D, Kojičić K, et al. Ethnopharmacological application of chamomile in the Pirot County. Arh farm. 2020;70(4):238–47.
• Marković M, Pljevljakušić D, Menković N, et al. Traditional knowledge on the medicinal use of plants from genus Gentiana in the Pirot County. Nat Med Mater (Leksir). 2021;41:46–53.
• Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, et al. Application of dog rose in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020;45:1–16.
• Marković M, Pljevljakušić D, Papović O, et al. Ethnopharmacological use of burdock (Arctium lappa) in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2022;47:133–42.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al Ethnoveterinary knowledge in Pirot County. S Afr J Bot. 2021;137:278–89.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al. Traditional medicinal use of Juniperus communis in the Pirot District. Etnobotanika (Ethnobotany). 2025;5:39–67.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Miladinović DL, et al. Traditional use of plants from the genus Satureja in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:151–64.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Pančić AS, et al. Ethnobotanical use of plants from the genus Galium in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:191–202.
• Marković MS, Rakonjac LB, Nikolić BM. Lekovito bilje Pirotskog okruga. Beograd: Institut za šumarstvo; 2020.
• Nikolić BM, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Traditional use of common centaury in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:175–90.
• Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021;46:43–51.
• Rakonjac LB, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Ethnopharmacological use of Black locust in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:165–73.
• Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023;48:1–18.
• Ranđelović N, Avramović D. Priručnik o lekovitim biljkama. Sokobanja; 2011.
• Ratknić T, Milovanović J. Medicinal herbs as part of the development of sustainable tourism in Nature Park “Stara planina”. Ekonomika poljoprivrede. 2016;63(3):847–60.
• Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018;43:141–64.
• Stankov Jovanović VP, Marković MS. Folk names of medicinal plant species in the Pirot District. Etnobotanika (Ethnobotany). 2026;6:101–31.
• Stojanović D, Mladenović Ž, Zbiljić M. Uvod u monitoring lekovitih i aromatičnih biljaka u parku prirode „Stara planina” na teritoriji opštine Knjaževac. Knjaževac; 2024.
• Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja (GEM). 2010;74(2):133–76.

Stara Planina is a true treasure trove of nature, home to an exceptionally large number of different plants, including 159 species of medicinal and aromatic herbs. Among them, the most famous and widespread are St. John's wort, yarrow, hawthorn, and wild thyme, which have been used in traditional medicine for generations. Although many plants have high medicinal value, extreme caution is required with toxic species like deadly nightshade, which should only be handled by professionals. Unfortunately, this natural wealth is threatened as villages depopulate, causing meadows to become overgrown, while tourism development destroys rare plant species. To preserve these "wild pharmacies" for future generations, it is vital to continuously protect nature and educate collectors on how to harvest herbs safely and sustainably.

SOURCES:

• Lakušić D, Ćetković A, urednici. Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. Beograd; 2007.
• Marković M. Upotreba hajdučke trave u etnomedicini Pirotskog okruga. Arh farm. 2019;69(5):367–84.
• Marković M, Pljevljakušić D, Kojičić K, et al. Ethnopharmacological application of chamomile in the Pirot County. Arh farm. 2020;70(4):238–47.
• Marković M, Pljevljakušić D, Menković N, et al. Traditional knowledge on the medicinal use of plants from genus Gentiana in the Pirot County. Nat Med Mater. 2021;41:46–53.
• Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, et al. Application of dog rose in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020;45:1–16.
• Marković M, Pljevljakušić D, Papović O, et al. Ethnopharmacological use of burdock (Arctium lappa) in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2022;47:133–42.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al Ethnoveterinary knowledge in Pirot County. S Afr J Bot. 2021;137:278–89.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al. Traditional medicinal use of Juniperus communis in the Pirot District. Ethnobotany. 2025;5:39–67
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Miladinović DL, et al. Traditional use of plants from the genus Satureja in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:151–64.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Pančić AS, et al. Ethnobotanical use of plants from the genus Galium in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:191–202.
• Marković MS, Rakonjac LB, Nikolić BM. Lekovito bilje Pirotskog okruga. Beograd; 2020.
• Nikolić BM, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Traditional use of common centaury in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:175–90
• Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021;46:43–51
• Rakonjac LB, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Ethnopharmacological use of Black locust in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:165–73
• Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023;48:1–18
• Ranđelović N, Avramović D. Priručnik o lekovitim biljkama. Sokobanja; 2011.
• Ratknić T, Milovanović J. Medicinal herbs as part of the development of sustainable tourism in Nature Park “Stara planina”. Ekonomika poljoprivrede. 2016;63(3):847–60
• Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018;43:141–64
• Stankov Jovanović VP, Marković MS. Folk names of medicinal plant species in the Pirot District. Ethnobotany. 2026;6:101–31.
• Stojanović D, Mladenović Ž, Zbiljić M. Uvod u monitoring lekovitih i aromatičnih biljaka u parku prirode „Stara planina”. Knjaževac; 2024.
• Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja (GEM). 2010;74(2):133–76.

Pirot ironed sausage (Pirotska peglana kobasica) is a traditional delicacy from Pirot and Stara Planina made exclusively from high-quality beef, goat, and mutton, with the complete absence of pork. The specific process of cold-air drying and manual ironing with a glass bottle every two days effectively expels water and oxygen, naturally preventing bacterial growth without the use of smoke or chemical additives. Thanks to this authentic production method and its top-tier nutritional value, this specialty rightfully represents a protected gem of Serbian gastronomic heritage.

Stara Planina is a true treasure trove of nature, home to an exceptionally large number of different plants, including 159 species of medicinal and aromatic herbs. Among them, the most famous and widespread are St. John's wort, yarrow, hawthorn, and wild thyme, which have been used in traditional medicine for generations. Although many plants have high medicinal value, extreme caution is required with toxic species like deadly nightshade, which should only be handled by professionals. Unfortunately, this natural wealth is threatened as villages depopulate, causing meadows to become overgrown, while tourism development destroys rare plant species. To preserve these "wild pharmacies" for future generations, it is vital to continuously protect nature and educate collectors on how to harvest herbs safely and sustainably.

SOURCES:

• Lakušić D, Ćetković A, urednici. Biodiverzitet Stare planine u Srbiji. Beograd; 2007.
• Marković M. Upotreba hajdučke trave u etnomedicini Pirotskog okruga. Arh farm. 2019;69(5):367–84.
• Marković M, Pljevljakušić D, Kojičić K, et al. Ethnopharmacological application of chamomile in the Pirot County. Arh farm. 2020;70(4):238–47.
• Marković M, Pljevljakušić D, Menković N, et al. Traditional knowledge on the medicinal use of plants from genus Gentiana in the Pirot County. Nat Med Mater. 2021;41:46–53.
• Marković M, Pljevljakušić D, Nikolić B, et al. Application of dog rose in ethnomedicine of the Pirot County. Pirotski zbornik. 2020;45:1–16.
• Marković M, Pljevljakušić D, Papović O, et al. Ethnopharmacological use of burdock (Arctium lappa) in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2022;47:133–42.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al Ethnoveterinary knowledge in Pirot County. S Afr J Bot. 2021;137:278–89.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Nikolić BM, et al. Traditional medicinal use of Juniperus communis in the Pirot District. Ethnobotany. 2025;5:39–67
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Miladinović DL, et al. Traditional use of plants from the genus Satureja in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:151–64.
• Marković MS, Pljevljakušić DS, Pančić AS, et al. Ethnobotanical use of plants from the genus Galium in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:191–202.
• Marković MS, Rakonjac LB, Nikolić BM. Lekovito bilje Pirotskog okruga. Beograd; 2020.
• Nikolić BM, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Traditional use of common centaury in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2023;48:175–90
• Papović O, Pljevljakušić D, Marković M. Ethnopharmacological application the plants from family Geraniaceae in the Pirot County. Pirotski zbornik. 2021;46:43–51
• Rakonjac LB, Marković MS, Pljevljakušić DS, et al. Ethnopharmacological use of Black locust in the Pirot District. Pirotski zbornik. 2024;49:165–73
• Rakonjac LB, Nikolić BM, Eremija S, et al. Tradicionalna upotreba divlje kruške u Pirotskom okrugu. Pirotski zbornik. 2023;48:1–18
• Ranđelović N, Avramović D. Priručnik o lekovitim biljkama. Sokobanja; 2011.
• Ratknić T, Milovanović J. Medicinal herbs as part of the development of sustainable tourism in Nature Park “Stara planina”. Ekonomika poljoprivrede. 2016;63(3):847–60
• Stankov Jovanović V, Šmelcerović A, Smiljić M, et al. Ethnopharmacological application of St. John’s wort in Pirot County. Pirotski zbornik. 2018;43:141–64
• Stankov Jovanović VP, Marković MS. Folk names of medicinal plant species in the Pirot District. Ethnobotany. 2026;6:101–31.
• Stojanović D, Mladenović Ž, Zbiljić M. Uvod u monitoring lekovitih i aromatičnih biljaka u parku prirode „Stara planina”. Knjaževac; 2024.
• Zlatković D. Tradicionalna medicina Pirota i okoline. Glasnik Etnografskog muzeja (GEM). 2010;74(2):133–76.

Pirot ironed sausage (Pirotska peglana kobasica) is a traditional delicacy from Pirot and Stara Planina made exclusively from high-quality beef, goat, and mutton, with the complete absence of pork. The specific process of cold-air drying and manual ironing with a glass bottle every two days effectively expels water and oxygen, naturally preventing bacterial growth without the use of smoke or chemical additives. Thanks to this authentic production method and its top-tier nutritional value, this specialty rightfully represents a protected gem of Serbian gastronomic heritage.

Пиротска пеглана кобасица је традиционални деликатес из Пирота и са Старе планине који се прави искључиво од квалитетног говеђег, козјег и овчјег меса, уз потпуно одсуство свињетине. Специфичан поступак сушења на хладном ваздуху и ручног пеглања стакленом флашом свака два дана ефикасно избацује воду и кисеоник, чиме се природно спречава развој бактерија без коришћења дима и хемијских адитива. Захваљујући оваквом аутентичном начину израде и врхунској нутритивној вредности, овај специјалитет са правоме представља заштићени бисер српске гастрономске баштине.

Пиротска пеглана кобасица је традиционални деликатес из Пирота и са Старе планине који се прави искључиво од квалитетног говеђег, козјег и овчјег меса, уз потпуно одсуство свињетине. Специфичан поступак сушења на хладном ваздуху и ручног пеглања стакленом флашом свака два дана ефикасно избацује воду и кисеоник, чиме се природно спречава развој бактерија без коришћења дима и хемијских адитива. Захваљујући оваквом аутентичном начину израде и врхунској нутритивној вредности, овај специјалитет са правом представља заштићени бисер српске гастрономске баштине.