Kako da izgradite dobar život

Mnogi ljudi su odrasli sa uverenjem da ne treba da se hvale, da treba da budu skromni i puste da njihov rad govori umesto njih. Problem sa ovom filozofijom je što drugi često neće znati šta sve vi znate a to će potencijalno uticati na vaš dalji razvoj i prilike koje (ne) dobijate. Kako onda pokazati šta sve znamo i prezentovati svoje veštine, bilo da je u pitanju razgovor za posao ili javni nastup? Kako srušiti lične barijere na tom putu, ali i neke predrasude, govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 59. epizodi podkasta.

Da li je prvi utisak stvarno toliko važan? I šta sve utiče na dobre prezentacijske veštine?

U čemu je razlika između prezentovanja svojih znanja, umeća i veština i hvalisanja? Zašto neki koje "nije blam da se hvale" brže napreduju?

Da li može da se nauči nastup pred ljudima zarad ostavljanja dobrog utiska? Kako se uče prezentacijske veštine?

Kako se izboriti sa tremom i nervozom?

Kako predstaviti sebe i pričati o sebi?

Zar nismo svi sticali znanja i stručnost da bi to nekome na određeni način koristilo? I zašto je važno da nekada baš ti govoriš o sebi a ne da čekaš da neko "prepozna tvoj rad"?

Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Za razvod se kaže da je “mala smrt” zbog jačine osećaja gubitka. U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković pričamo o tome šta posle razvoda. Već smo u našim prethodnim epizodama govorile o tugovanju i oporavku posle prekida odnosa koji je trajao dugo, a sada razgovaramo o sledećoj fazi – o tome kako nastaviti dalje posle razvoda.

Šta kad prođe tugovanje? Koje su to faze koje moraju da se prođu posle razvoda i raskida duge veze? Koje faze posle razvoda su najteže?

Zašto su važne vrste raskida i razvoda i kako one određuju dalji tok prekida veze? Koja vrsta prekida je najteža?

Kakva su očekivanja ljudi posle razvoda a šta je realnost?

Kako sa životom koji je podeljen napola? Kako početi iz početka?

Da li i kako se može biti prijatelj sa bivšim mužem i partnerom?

Kako ući u novu vezu?

U ovoj epizodi čućete najvažnije savete i saznati koji su ključni koraci da se nastavi dalje. Jer razvod nije kraj!

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Čini se možda da sve znamo o „burnoutu“ ili „izgaranju“ na poslu jer je o tom sindromu mnogo rečeno, ali da li znamo šta treba da radimo kada sagorimo od posla? O tome je govorila psihoterapeutkinja Mia Popić u 58. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“.

Da li ljudi generalno umeju da prepoznaju „burnout“ i šta bi trebalo da rade kada primete simptome?

Kako „popraviti“ situaciju kod „izgaranja“ na poslu?

Da li „burnout“ treba da dijagnostikuje stručnjak i da li mora stručnjak da nam kaže šta da radimo? Ili možemo nešto da učinimo sami da pomognemo sebi?

U čemu su razlike između umora, stresa i „burnouta“?

Kako nas telo upozorava? A koji su psihički simptomi?

Šta se radi u situacijama kada se „pregori“ od količine posla i stresa?

Kako se oporaviti? I šta u situacijama kada nije moguća promena posla i otkaz?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ljudi se sve češće nalaze u netipičnim i ''komplikovanim'' partnerskim odnosima. I tako stupaju na scenu nove forme partnerskih odnosa i među njima situaciona veza. Ako ne znate u kakvoj ste vezi, možda ste baš u situacionoj. U ovoj epizodi sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković pričamo o tome šta predstavlja situaciona veza i da li neobičan emotivni odnos u kome se nalaze predstavlja upravo to.

Šta je sve situaciona veza? I zašto toliko intrigira javnost?

Koliko god da nam je nova i neobična, ona je tu, a njena svrha je višestruka za različite grupe. Koja je svrha situacione veze?

Kako je promena vrednosti uticala na situacione veze? Zašto je danas ovih veza sve više, šta se promenilo?

Zašto se i dalje ovakve veze teško prihvataju? Koje su to predrasude zbog kojih ljudi ne prihvataju ovakav odnos?

Koje su prednosti situacione veze, a šta su mane?

Istraživanja pokazuju da je problem sa situacionim vezama to što jedna strana često odmah ili posle određenog vremena ima očekivanja da odnos pređe na sledeći nivo, a to je i način kako se ovakve veze završavaju. Da li postoji neki rok koliko bi ovakva veza trebalo da bude situaciona pre nego što postane ozbiljna ili se raspadne?

Žene i muškarci imaju različiti odnos prema ovakvim vezama koje su više od "kombinacije" a manje od ozbiljne veze. Za žene je važna sigurnost i osećaj bezbednosti, a da li to daje situaciona veza?

Iako je nekima od nas teško da o situacionim vezama mislimo pozitivno, kako da ih prihvatimo?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Serija "Baby Reindeer" (Mali irvas) otvorila je mnoga pitanja, pre svega problem proganjanja, traume i seksualnog zlostavljanja. U ovoj epizodi mi ćemo se fokusirati na problem mentalnog zdravlja koji ima progoniteljka u seriji, Marta, a to je erotomanija koja uključuje jednostranu zaljubljenost i opsesivnost. To su emocije koje se pojavljuju u partnerskim odnosima i nisu nam ni toliko nepoznate jer je svako nekad osetio neuzvraćenu ljubav ili je na trenutke možda bio opsednut nekom osobom, ali je pitanje kada ove emocije prelaze u nešto što onda postaje problem. O tome kako to prepoznati i šta možemo da učinimo razgovaramo u 55. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život".

Progoniteljka Marta ima poremećaj koji se naziva erotomanija, šta to znači?

Jednostrana zaljubljenost nije nešto neuobičajeno, dešava se da se emocije pojave samo kod jedne strane, ali kada je to u nekim granicama a kada prelazi u preterivanje i opsesiju?

Kakva je veza opsesije i zaljubljenosti i šta je nezdrava opsesija?

Kako prepoznati patološku opsesivnost kod sebe i kod drugog i da li neko ko gaji jednostrane emocije i postaje opsesivan biva toga svestan?

Videli smo šta je Marta uradila Doniju, a na koji način šteti sebi? Da li je moguće pomoći osobi koja gaji jednostrane emocije prema nekome ko nije njena liga i postaje opsednuta tom osobom a zatim počinje i da je proganja?

Ovde se pojavilo i pitanje empatije sa Martom jer ona ima problem sa mentalnim zdravljem. Da li postoji neki savet kako bi se trebalo odnositi prema ljudima koji prelaze granice u odnosu sa nama zbog svojih problema?

Vidimo iz serije (rađene po istinitom događaju) da je nemoguće znati unapred da ljubaznost prema ljudima može da proizvede da neko postane žrtva opsesije i proganjanja.

Da li možemo nekako da se zaštitimo (iako smo videli u seriji da ni policija u nekim trenucima nije mogla da zaštiti Donija od Marte) i da li mogu da nam pomognu neka rana upozorenja da prepoznamo erotomana i progonitelja?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Moraš da se promeniš. I on mora da se promeni. Mnogo puta čujemo tu rečenicu da neko mora da se promeni. Koliko je zaista moguće nekoga promeniti, pričamo u 54. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.

Kada dolazi do zaključaka da neko treba da se menja, koje su to životne situacije?

Šta se traži od ljudi da menjaju u svom ponašanju?

Kako najčešće reaguju oni od kojih se traži promena?

Da li je moguće nekoga promeniti i koliko stvarno neko može da se promeni pod uticajem nekog drugog?

Da li je uopšte u redu da tražiš nekome da se menja i zar nije prihvatanje drugih prihvatanje i njihovih mana i vrlina?

Kako možeš nekoga da menjaš? Koji su načini i kako se to radi?

Koliko je u tom zahtevu da menjamo druge skriveno to da ustvari i mi treba da se menjamo?

Šta možemo a šta ne možem da menjamo kod ljudi i šta je u redu da tražimo da se menja a šta ne bi trebalo da pokušavamo da promenimo, saznajte u novoj epizodi podkasta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ima jedna floskula koju ljudi izgovaraju, a to je: usmeri se na rešenje a ne na problem.

Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između loših veština rešavanja problema i psiholoških poremećaja. Kada se nalaze pod istim nivoima visokog stresa, osobe koje imaju neodgovarajuće veštine rešavanja problema imaju znatno više anksioznosti, depresije i opšteg negativnog afekta od osoba koje imaju odgovarajuće veštine rešavanja problema.

 Kako se zaista rešava problem tako što ćeš se usmeriti na rešenje, o tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neslaganje sa roditeljima nije ništa novo i svako je bio u situacijama kad je imao konflikt sa njima. Međutim, šta kada su roditelji "teški", kako mi to umemo da kažemo, ili kada su roditelji narcisi? Kako sa njima i da li možemo da zalečimo rane koje imamo jer nisu odgovorili na naše potrebe kada smo bili deca, pričamo sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković.

Često čujemo da neki kažu da su im roditelji "teški" ili da su nečiji roditelji "teški", šta pod tim ljudi sve podrazumevaju? Jer kad si mali, ti i ne znaš da su ti roditelji "teški", to shvatiš tek kasnije.

Šta je sve razlog da se roditelji ponašaju tako da budu svojoj deci "teški"?

Koji su to problemi najčešći u lošim odnosima između roditelja i dece koji se obrađuju na psihoterapiji?

Kako narcisizam roditelja povređuje njihovu decu? Mogu li da pobegnu od negativnog uticaja svog narcisoidnog roditelja?

Kakve posledice i probleme imaju ljudi koji nisu imali "teške" ili "narcise" roditelje i da li je moguće kasnije u životu te neke "rane" zaceliti?

Kako bi trebalo postupati sa takvim roditeljima? I da li smo dužni da ih trpimo jer su nam roditelji? Da li treba ostati u kontaktu i kako ih isključiti?

Kako sa teškim roditeljima kada ostare? Da li možemo da ih "popravimo"?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

O gaslajtingu se mnogo priča a mi smo odlučili da u 50. epizodi razgovaramo o tome zato što gaslajting preti da postane nešto što pokriva širok spektar iskustava i samim tim izgubi svoje značenje, te treba razlikovati kada nešto jeste gaslajting a kada nije jer se termin koristi često u raznim kontekstima.

Prema rečniku Merriam-Webster, 2022. godine je "gaslight" proglašena za reč godine a njeno značenje se može objasniti kao oblik psihološkog zlostavljanja u kojem osoba ili grupa svojim postupcima utiče toliko na drugu osobu da ova počinje da preispituje sopstveni razum, sećanja ili percepciju stvarnosti. Osobe nad kojima se dešava gaslighting (za takvu osobu se kaže da je gaslight-tee) manifestovaće zbunjenost, anksioznost, nepoverenje u sopstvene akcije, baš kao i lik Pole u filmu "Gaslight" (Plinska svetlost) reditelja Džordža Kjukora (1944) po scenariju Patrika Hamiltona, sa Ingrid Bergman i Šarlom Boajeom u glavnim ulogama.

Šta je ponašanje za koje kažemo da je "gaslajt"?

Zašto je tako teško nekada prepoznati gaslajt?

Baš zbog teškoće definisanja i prepoznavanja upadamo u zamku da ga ne prepoznamo ili da neko ponašanje pogrešno nazovemo "gaslight". Šta jeste a šta nije gaslajting?

Zašto ljudi gaslajtuju? I kako gaslajtuju?

Ko sve može da gaslajtuje, a ko je podložan da bude žrtva gaslajtera? Da li su žene češće žrtve gaslajtera?

Kako se oseća neko ko je bio žrtva gaslajtinga, šta se dešava sa tom osobom i kakva su iskustva sa psihoterapije?

Šta može da se uradi? Kako se otkačiti od gaslajtera, kako se spasti gaslajtinga?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U našem podkastu “Kako da izgradite dobar život” govorili smo o raznim temama i problemima koji su tiču mentalnog zdravlja a imaju veze sa psihoterapijom, ali nismo o samoj psihoterapiji.

Danas gotovo svi psihoterapeuti, psihijatri i psiholozi imaju toliko posla da ne mogu da postignu da se bave svima kojima je potrebna pomoć, što govori o povećanom interesovanju za probleme mentalnog zdravlja. O tome kakva je uloga psihoterapije i kada je vreme obratiti se za pomoć psihoterapeutu govore psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković.

Da li danas svakom čoveku treba psihoterapeut? Za koga jeste psihoterapija, gde je sve primenljiva i u čemu je razlika između psihoterapeuta, psihijatra i psihologa?

Šta su najčešće dileme, pitanja i predrasude ljudi pre nego što krenu na terapiju? Danas se mnogo više zna o psihoterapiji, ljudi su probali, nije to više neka “novotarija”…

Da li se za pomoć treba obratiti tek kada je mentalno zdravlje narušeno ili se pomoć može potražiti preventivno? Da li može da bude rano ili kasno i nepotrebno?

Kako izgleda prva seansa, šta ljudi očekuju a kako može da bude? Kako izgleda i zašto je proces psihoterapije u nekim trenucima težak?

Šta je zadatak psihoterapeuta, šta traži od pacijenta i kako može da pomogne?

Kako se dešava promena i šta treba da se desi tokom procesa psihoterapije?

Koliko psihoterapija može da traje i da li je ponekada samo par dolazaka dovoljno?

Kako izgleda i koliko je efikasna psihoterapija kod dece? Kada se primenjuje?

Za šta je sve dobra psihoterapija, gde su napravljeni najveći pomaci i da li ima odgovor na sve probleme mentalnog zdravlja poslušajte u specijalnoj video-epizodi podkasta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.