Milena Radić - Govori da bih te video

Paralelno sa velikim studentskim protestima i blokadama dešava se i blokada Studentskog kulturnog centra ili, preciznije rečeno, njegovo „oslobađanje”. Grupa studenata je 12. februara ove godine zauzela prostorije SKC-a i iznela svoje zahteve, koji, između ostalog, podrazumevaju promene u strukturi upravnog odbora i aktivnije i transparentnije učestvovanje studenata u radu te institucije. U međuvremenu, sve više studenata se uključuje u stvaranje programa, tako da oslobođeni SKC trenutno radi punom parom, održavaju se izložbe, tribine, projekcije, koncerti, ponovo je pokrenut SKC radio... U današnjoj reportaži, nekoliko studenata koji predstavljaju „SKC u blokadi” upoznaće slušaoce sa tim kako trenutno funkcioniše ta institucija, o idejama i ciljevima koji stoje iza blokade, govoriće se o programu, težnjama, o tome šta su novo otkrili i doživeli tokom nekoliko meseci rada i angažovanja u vezi sa ponovnim vraćanjem Studentskog kulturnog centra u ruke studenata.

Zoran Trifunović dočekao je penziju u Kruševcu, gde živi od svoje trideset pete godine. Oduvek se nadao da će svoju starost provesti u svom rodnom selu, na obroncima Šar-planine, ali onoga čega se on seća, više nema. Gde da se vrati? U Gornjem Selu kod Prizrena danas živi svega par porodica, mladih više nema, kuće su uglavnom spaljene i minirane, a Zoran se seća kako je nekada sve vrvelo od života, dečje vriske, uposlenog i dobronamernog naroda, druženja i smeha. A svemu je posebnu čar davala veličanstvena priroda u čijem se okrilju dešavao ljudski život. Ostala je samo nostalgija i osećaj odeljenosti od sopstvene dedovine. Život protiče, umiru i ljudi koji su nekada to selo činili, umiru raseljeni po svetu i Srbiji, a Zoran svedoči tom nestajanju i seća se...

U današnjoj reportaži naš sagovornik bio je Aleksandar Gvozdenović, autor knjige „Sa margine u visine". Knjiga predstavlja zbirku autobiografskih zapisa, crtica, flešbekova i zabeleški i predstavlja direktno svedočanstvo pada i ponovnog uzdizanja čoveka koji je 6 godina proveo kao beskućnik na ulicama Beograda. O svom neverovatnom, gotovo „filmskom" životnom putu Gvozdenović je govorio za naš program.

Jelena Arsić od malena boluje od lupusa. Pre tri meseca urađena joj je transplantacija bubrega, a donor je bio njen otac Ljubiša Milosavljević. O neizmernoj ljubavi, poverenju i bliskosti između oca i ćerke koji već godinama zajedno, hrabro, sa osmehom prolaze kroz teške trenutke, kao i o samom iskustvu transplantacije organa, slušaćete u današnjoj reportaži.

Jelena Tašin danas je vlasnik najvećeg „pole dance” kluba u Srbiji, sa čak 20 obučenih trenera, a pre 15 godina, kada je počela da otkriva taj sport, bila je tek svršeni student arhitekture, radila je u jednom arhitektonskom birou i nije ni slutila da će „ples oko šipke”, disciplina koja se tada tek stidljivo probijala na naše prostore, potpuno okupirati njen život i odvesti je na sasvim novi profesionalni put. Njenu priču i priču o tome kako se „pole dance” razvijao u Srbiji poslušajte u današnjoj reportaži: „Sve se vrti oko šipke”.

15. februara obeležava se Dan dece obolele od raka, tom prilikom za naš program govorila je Mileva Ličina izvršna direktorka Udruženja „Uvek sa decom" i majka devojčice koja je savladala rak. Milevino iskustvo tokom borbe sa bolešću njene ćerke postalo je temelj za njenu posvećenu podršku drugima koji prolaze kroz slične izazove. Udruženje „Uvek sa decom" osnovano je još 1991. godine kao udruženje građana koje pomaže deci koja se leče na dečijem odeljenju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Vremenom, kroz razne projekte, Udruženje je proširilo svoje polje delovanja sa ciljem da se u javnosti podigne svest o tome da je rak kod dece izlečiv i da se porodicama dece obolele od raka pruže različiti vidovi podrške kako bi kroz taj najteži period u njihovom životu prošli sa što manje psiholoških i finansijskih posledica.

U današnjoj reportaži čućemo kolažne izjave učesnika blokade Mosta slobode u Novom Sadu, koja je održana prethodnog vikenda. Kako se desilo da se stariji tako predano povedu za svojom decom, kakve su te nove generacije kojima se dive i koje masovno podržavaju građani Srbije prepuštajući im da ih oni vode ka nekoj boljoj budućnosti, kako osećaj kolektivne krivice starijih građana u odnosu na ono što su uspeli ili nisu uspeli da stvore za svoju decu rezonira sa društvenim previranjima u prethodna tri meseca ‒ sve su to pitanja koja smo pokušali da problematizujemo i na njih damo odgovor razgovarajući sa učesnicima protesta.

Opus slikara Slobodana Jeremića Jeremije obuhvata 5000 radova ‒ u pitanju su mahom realistički pejzaži i prizori, lišeni figure, ali sa jasnim otiskom prisustva poljoprivrednika ili seoskog čoveka, koji nemo svedoče o sabivstvu ljudi i prirode. Jeremija je inspiraciju za svoje motive i konkretne prizore dobijao na putovanjima po srpskim selima, a obišao je 170 sela tokom aktivnog radnog veka.

Miodrag Obradović je šumarski inženjer, rođen 1947. godine u Bukovima ispod Divčibara. Kao član ansambla Tamburica 5 imao je prilike da proputuje čitav svet, ali se svom rodnom selu i neposrednom zagrljaju prirode uvek vraćao. U današnjoj reportaži, Miodrag Obradović govori o životu u dodiru s prirodom, šumom, potokom, kišom, nebom, o nužnosti povratka selu i iskonskom saglasju čoveka i prirode,

Knjiga „Dalje od kraja sveta" dvotomno je izdanje RTS Izdavašta i Biblioteke „Milutin Bojić" koje beleži izbor reportaža novinara i urednika Mirka Bojića iz različitih krajeva sveta. Mirko Bojić bio je dugo godina glavni i odgovorni urednik Ilustrovane Politike, a za vreme njegovih mandata taj list je dostigao stalni tiraž od čak 300000 primeraka nedeljno. Više godina radio je i kao dopisnik Politike iz Indije, a tokom svoje karijere reportera stigao je do najudaljenijih i najneobičnijih krajeva naše planete, pa čak i do jedne istraživačke stanice koja je plutala na usamljenoj santi leda, ali i Černobilja godinu dana nakon nuklearne katastrofe. U današnjoj emisiji o svom suprugu, Mirku Bojiću, govoriće Marina Bojić, a čućete i odlomke odabranih reportaža iz knjige „Dalje od kraja sveta", kao i jedan Bojićev intervju koji je dao za list „Praktika", februara'98.