Kragujevac krije jedan mali porodični muzej s neverovatnom kolekcijom, koji nikako ne treba da zaobiđete ukoliko ste u poseti tom gradu. U pitanju je Muzej bicikala i pop kulture „20 cola”. Umetnički fotograf Marko Stamatović, a odlučio je da javno izloži svoje kolekcije bicikala, igračaka, stripova, igrica i svega onoga što se može svrstati u pop-kulturu, a što je on predano godinama sakupljao, otkrivao u podrumima, kupovao na buvljacima, reparirao i vraćao u prvobitno stanje. S vremenom su posetioci muzeja i drugi kolekcionari poklanjali svoje zbirke muzeju, tako da danas Marko i njegova porodica poseduju pozamašnu kolekciju artefakata koji svedoče o tome kako su ljudi provodili slobodno vreme u prošlosti i kako su se zabavljali. Svako od nas pronaći će barem jednu stvar u muzeju koja će ga vratiti u detinjstvo i probuditi u njemu osećaje na koje je možda i zaboravio. O tome da li je to nostalgija ili evociranje onoga što se zove „dete u nama” da se raspravljati, ali sigurno je da niko ko poseti Muzej bicikala i pop kulture ne može da ostane ravnodušan pred onim što prepozna kao nešto što je nekada njemu pripadalo.

U današnjoj reportaži o sprezi praznika, prazničnog spektakla, običaja darivanja i konzumerizma kao manifestacije kapitalističkog sistema, govorio je doktorand filozofije, interaktivni psihoanalitičar u edukaciji i osnivač „Filocentra” Nikola Ačanski. U reportaži ćete takođe čuti dokumentarne zapise koji svedoče o današnjici u kontekstu teme kojom se bavimo u ovoj emisiji.

Petarde, „dinamitare”, vatrometi i druga pirotehnička sredstva nezaobilazni su deo proslave Nove godine. Zbog čega se u našoj kulturi veselja vezuju za pucanje, čak i iz pištolja? U mnogim delovima Beograda i po mesec dana ‒ sve od Svetog Nikole pa do srpske Nove godine ‒ neprestano odzvanjaju eksplozije manjeg i većeg intenziteta. Kako se osećaju stanovnici tih delova grada, kako vlasnici kućnih ljubimaca, a kako izgleda poslednji dan u godini u Berlinu, jedini dan kada je u tom gradu dozvoljena upotreba pirotehnike, čućete u današnjoj reportaži.

Sve je počelo kada je Željko Iličić iz Lapova svojoj kući doveo zlostavljanog konja koga je izbavio iz strašnih životnih uslova. Danas je njegovo dvorište dom za veliki broj starih i bolesnih konja koje više niko ne želi i za koje nema mesta nigde drugde. Konj je životinja koja je zahvaljujući mehanizaciji izgubila svoju primarnu svrhu u seoskom domaćinstvu, a s druge strane, zbog svoje veličine i specifičnih zahteva, većina ljudi konja neće držati iz čistog zadovoljstva. Takođe, azil koji je osnovao Željko, jedino je mesto u Srbiji gde veterinarska inspekcija može smestiti konja pošto ga oduzme nemarnom vlasniku, s obzirom da država nije na nivou zakonskih odredbi rešila pitanje šta i kako s oduzetim konjem. Nažalost zapitamo se šta se sve dešava sa konjima u Srbiji koje vlasnik više ne želi ili sa konjima koji su bolesni i stari, a ne dospeju do azila. Zajedno sa Željkom, čiji entuzijazam, želja da pomogne životinjama i posvećenost cilju održavaju azil za konje „Staro brdo" funkcionalnim već 10 godina, tu je i Violeta Jović, koja se pre nekoliko godina preselila iz Beograda u Lapovo kako bi mogla što više da doprinese radu tog mesta. Pored konja i mnogi psi, magarci, mačke i druge životinje našle su svoj novi dom pun ljubavi u lapovačkom azilu.

Danas kada je jedan od najvećih izazova svakodnevnog života: opustiti se, postoje različite prakse koje svojim klijentima pomažu da do tog osećaja dođu. Takozvane zvučne kupke jedan su od načina da se fokusiramo i umirimo i to pomoću zvuka i njegovih vibracija. Onaj ko vodi čitav doživljaj, pomoću specifičnih „instrumenata" kao što su gong, tibetanske zvučne činije, različite zvečke itd. proizvodi zvukove koje „konzumenti" kupke upijaju ležeći unaokolo u njima prijatnim položajima. Jelena Mirković, instruktor je vazdušne (aerial) joge a pre nekoliko godina postala je i sertifikovani gong praktičar i sertifikovani praktičar zvučnih činija, pa se u njenom studiju pored treninga vazdušnih akrobacija redovno održavaju i zvučne kupke i to u svom modifikovanom vidu. Učesnici u tom slučaju ne primaju zvukove i vibracije ležeći na podu već viseći u vazduhu, udobno smešteni u svilenim tkaninama zakačenim za plafon na dva kraja. U današnjoj reportaži Jelena će nas bliže upoznati sa praksom zvučnih kupki.

Zorica Đurić, uvek nasmejana i srdačna, kreće se holovima Fakulteta političkih nauka, pozdravlja studente, grli osoblje, deli čokoladice, pita zabrinute brucoše kako su i šta ih muči, neretko im izrecituje i neku svoju pesmu. Piše još od četvrtog razreda osnovne škole, poeziju i aforizme. Zorica Đurić zaposlena je 21 godinu kao spremačica na fakultetu, a iza sebe ima završenu Visoku školu za turizam. Život Zorice Đurić bio je jako težak i izazovan, često preplavljen tugom, ipak niko ne bi posumnjao da je tako jer je osmeh na njenom licu uvek prisutan. Emisija je realizovana u saradnji sa koleginicom Arijanom Handan, koja je i zabeležila deo materijala.

Milica, Anastasija i Sofija stoje iza veoma zanimljivog edukativnog instagram profila „Savladaj nemački", gde svojim pratiocima na inovativan i kreativan način predstavljaju zanimljivosti iz nemačkog jezika, daju upute kako učiti i prikazuju konverzacijski nemački na jedan neobičan način. Sve tri bile su odlični studenti na Katedri za germanistiku, a još tokom studija stekle su radno iskustvo koje im je pomoglo da kao veoma mlade, sa svojih 25 godina, shvate da ne žele da rade za tuđe ciljeve pa su pre nekoliko meseci pokrenule i svoj biznis. Da li i među mlađim generacijama važi ona floskula „Eh, da nisam rođen u Srbiji..." saznaćemo u današnjoj reportaži.

Odlazak na Kubu bio je životni korak koji se činio neminovnim, izmestiti se iz sopstvene svakodnevice u kojoj je tvoj emotivni fitilj sagoreo, započeti nešto novo negde gde važe sasvim drugačija, neuhvatljiva pravila, na mesto gde se mistika i život u svom najogoljenijem smislu susreću. Matematičar Vladislav Radak uputio se sa rancem na leđima na Kubu, kako bi tamo nahranio onaj deo sopstvenog identiteta kome pripadaju određenja kao što su: pisac I književnik. Neplanirano, Vladislav je na Kubi proveo čak 6 godina, postavši deo zajednice, iskusivši autentični život jednog naroda koji istovremeno živi bol i karneval. O svom boravku na Kubi, govorio je u današnjoj reportaži.

Sokolar je neko ko je svoj život podredio ptici, ona je njegov partner u lovu, gospodar i emotivna podrška. Semiz Rapkić je još kao dečak obučavao ptice grabljivice za lov, a danas je vrhunski sokolar. O tom neobičnom i retkom pozivu i svojoj posvećenosti i odnosu sa pticama govoriće u današnjoj emisiji.

„Posao sa maloletnim delinkventima, to nije priča o našim uspesima, o našim pobedama, to je priča o našim neuspesima, o porazima, o patnji, o bolu, jer je sve to ono sa čim se srećemo kao vaspitači na radnom mestu.” Diplomirani psiholog Stanimir Trifunović ceo svoj radni vek proveo je radeći u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Neka od svojih iskustava iz „sivog doma” pretočio je i poetizirao u svojoj zbirci kratkih priča „Nulti slučaj”. U današnjoj reportaži Stanimir će govoriti o prirodi posla vaspitača u vaspitno-popravnom domu, o emotivnim izazovima, specifičnosti rada sa mladim delinkventima, psihološkom pregorevanju, dobroti i optimizmu. Takođe čućete nekoliko kratkih priča iz zbirke „Nulti slučaj”.