1. А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.
2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, Иса. 41:6, Дела 7:40
2. А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.
3. И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.
4. А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.
2 Мој. 20:23, 5 Мој. 9:16, Суд. 7:3, 1 Цар. 12:28, Нем. 9:18, Псал. 106:19, Иса. 46:6, Дела 7:41, Рим. 1:23
5. А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.
3 Мој. 23:2, 2 Цар. 10:20
6. И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.
7. А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.
1 Мој. 6:11, 5 Мој. 4:16, 5 Мој. 9:12, 5 Мој. 32:5, Суд. 2:19, Ос. 9:9
8. Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.
2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:23, 5 Мој. 9:16, 1 Цар. 12:28
9. Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.
2 Мој. 33:3, 2 Мој. 33:5, 2 Мој. 34:9, 5 Мој. 9:6, 5 Мој. 9:13, 5 Мој. 31:27, 2 Дн. 30:8, Иса. 48:4, Дела 7:51
10. И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.
2 Мој. 33:3, 4 Мој. 14:12, 5 Мој. 9:14, Псал. 106:23, Јер. 7:16, Јер. 11:14, Јер. 14:11
11. А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?
5 Мој. 9:18, 5 Мој. 9:26, Псал. 74:1, Псал. 106:23, Плач 2:20
12. Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.
4 Мој. 14:13, Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9
13. Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.
1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 15:7, 1 Мој. 15:18, 1 Мој. 22:16, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 35:12, Јевр. 6:13
14. И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.
4 Мој. 23:19, 5 Мој. 32:36, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 21:15, Јер. 18:8, Јер. 26:19, Ос. 11:8, Јоило 2:13, Јона 3:10
15. Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.
16. И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.
17. А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.
18. А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.
19. И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.
20. Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.
21. И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?