Shén cì fú gĕi Nuóyà hé tāde érzi , duì tāmen shuō , nǐmen yào shēng yǎng zhòngduō , biàn mǎn le dì .

2. Мојсијева, глава 5

1. А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.

2 Мој. 10:9

2. Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.

2 Мој. 3:19, 2 Цар. 18:35, 2 Дн. 32:14, Јов 21:15, Псал. 12:3

3. А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.

2 Мој. 3:18

4. А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.

2 Мој. 1:1, Приче 28:15

5. Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.

2 Мој. 1:7, 2 Мој. 1:9

6. И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:

2 Мој. 1:11

7. Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.

8. А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.

9. Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.

10. И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.

2 Мој. 1:11, Приче 29:12

11. Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.

12. И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.

13. А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.

14. И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?

1 Мој. 15:13

15. И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?

16. Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.

17. А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.

2 Мој. 5:8

18. Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.

19. И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.

20. И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.

21. Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.

2 Мој. 6:9

22. И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?

4 Мој. 11:11, 1 Сам. 30:6

23. Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.

Мат. 14:31

2. Мојсијева, глава 4

1. А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.

2. А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.

3. А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње.

4. А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.

5. То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

2 Мој. 19:9

6. И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег.

4 Мој. 12:10, 2 Цар. 5:27

7. А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово.

4 Мој. 12:13, 5 Мој. 32:39, 2 Цар. 5:14, Мат. 8:3

8. Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак.

9. Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи.

2 Мој. 7:19

10. А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.

2 Мој. 6:12, Јер. 1:6

11. А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?

Псал. 94:9

12. Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

Иса. 50:4, Јер. 1:9, Мат. 10:19, Мар. 13:11, Лука 12:11, Лука 21:14

13. А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш.

Јона 1:3

14. И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом.

15. Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.

4 Мој. 23:12, 5 Мој. 5:31, 5 Мој. 18:18, Иса. 51:16, Јер. 1:9

16. И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога.

2 Мој. 7:1, 2 Мој. 18:19

17. А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.

18. И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.

19. И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.

2 Мој. 2:15, 2 Мој. 2:23, Мат. 2:20

20. И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.

2 Мој. 17:9, 4 Мој. 20:8

21. И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.

Ис.Н. 11:20, 1 Сам. 6:6, Псал. 105:25, Дан. 5:20, Рим. 9:14, Рим. 9:18, Јаков 1:13

22. А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.

2. Мојсијева, глава 3

1. А Мојсије пасаше стадо Јотору тасту свом, свештенику мадијанском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив.

5 Мој. 1:6, 1 Цар. 19:8

2. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева.

5 Мој. 33:16, Иса. 63:9, Дела 7:30, Дела 7:35

3. И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина.

Псал. 111:2

4. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме.

5 Мој. 33:16

5. А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља.

1 Мој. 28:17, 5 Мој. 23:14, Ис.Н. 5:15

6. Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога.

1 Мој. 28:13, 2 Мој. 3:15, 1 Цар. 18:36, Иса. 6:1, Иса. 6:5, Мат. 22:32, Мар. 12:26, Лука 20:37, Дела 7:32, Откр. 1:17

7. И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.

1 Мој. 18:21, 2 Мој. 3:9, Зах. 9:8

8. И сиђох да га избавим из руку мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.

1 Мој. 11:5, 1 Мој. 15:18, 2 Мој. 12:51, 4 Мој. 13:27, 5 Мој. 1:25, 1 Сам. 10:7, Језек. 20:5

9. И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме, и видех муку, којом их муче Мисирци.

2 Мој. 1:11

10. Сада хајде да те пошаљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.

Псал. 105:26, Мих. 6:4

11. А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира?

1 Сам. 18:18

12. А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.

1 Мој. 31:3, 5 Мој. 31:23, Ис.Н. 1:5, Иса. 43:2, Дела 7:7, Рим. 8:31

13. А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевим, па им кажем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми кажу: Како Му је име? Шта ћу им казати?

1 Мој. 32:29

14. А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама.

2 Мој. 6:2, 2 Мој. 6:3, Јован 8:58, Јевр. 13:8, Откр. 1:4

15. И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено.

Псал. 135:13, Дан. 2:23, Ос. 12:6

16. Иди, и скупи старешине израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: Доиста обиђох вас, и видех како вам је у Мисиру.

1 Мој. 48:15, 1 Мој. 50:24, 2 Мој. 2:25, 2 Мој. 4:31, 5 Мој. 26:7, Псал. 33:13, Псал. 80:14, Лука 1:68, Лука 15:14

17. Па рекох: Извешћу вас из невоље мисирске у земљу хананејску и хетејску и аморејску и ферезејску и јевејску и јевусејску, у земљу где тече млеко и мед.

1 Мој. 15:14, 2 Мој. 6:6

18. И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старешине израиљске отићи к цару мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог јеврејски срете нас, па ти се молимо да изађемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом.

2 Мој. 8:27, 4 Мој. 23:3

19. А ја знам да вам неће допустити цар мисирски да изађете без руке крепке.

2. Мојсијева, глава 2

1. А неко од племена Левијевог отиде и ожени се кћерју Левијевом.

2 Мој. 6:20, 4 Мој. 26:59, 1 Дн. 23:14

2. И она затрудне и роди сина; и видећи га лепог кријаше га три месеца.

Јевр. 11:23

3. А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дете у њ, и однесе га у трску крај реке.

2 Дн. 22:11

4. А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.

2 Мој. 15:20, 4 Мој. 26:59

5. А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.

2 Мој. 7:15, Дела 7:21

6. А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете.

7. Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?

8. А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу.

9. И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га.

10. А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.

11. И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове.

Дела 7:23, Јевр. 11:24

12. И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак.

13. И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог?

Дела 7:26

14. А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало.

4 Мој. 16:12

15. И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца.

1 Мој. 24:11, 1 Мој. 29:2

16. А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог.

1 Мој. 29:10, 2 Мој. 3:1, 1 Сам. 9:11

17. А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.

1 Пет. 3:7

18. И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте?

4 Мој. 10:29

19. А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.

20. А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе.

1 Мој. 31:54

21. И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.

2 Мој. 18:2, 4 Мој. 12:1

22. И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.

2 Мој. 18:3, 1 Дн. 23:15, Јевр. 11:13

23. А после много времена умре цар мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.

1 Мој. 18:20, 2 Мој. 7:7, 5 Мој. 24:15, Псал. 12:5, Јаков 5:4

24. И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.

1 Мој. 15:14, 2 Мој. 6:5, Псал. 105:8

25. И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их.

2 Сам. 16:12, Лука 1:25

Друга књига Мојсијева

која се зове Излазак

Глава 1

1. Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

1 Мој. 46:8, 2 Мој. 6:14

2. Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

3. Исахар, Завулон и Венијамин,

4. Дан и Нефталим, Гад и Асир.

5. А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.

1 Мој. 46:26, 1 Мој. 46:27, 5 Мој. 10:22

6. А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

1 Мој. 50:26, Проп. 1:4, Дела 7:15

7. И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

1 Мој. 46:3, 1 Мој. 47:27, 2 Мој. 5:5, 5 Мој. 26:5, Псал. 105:24, Дела 7:17

8. Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;

Дела 7:17

9. И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.

Псал. 105:24

10. Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.

Јов 5:13, Псал. 10:2, Псал. 83:3, Приче 28:16, Дела 7:19

11. И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

1 Мој. 15:13, 1 Мој. 47:11, 2 Мој. 2:11, 2 Мој. 3:7, 2 Мој. 5:4, Псал. 81:6, Приче 27:3

12. Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.

5 Мој. 26:5

13. И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

14. И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

2 Мој. 2:23, 2 Мој. 22:21, 3 Мој. 25:14, 3 Мој. 25:17, 4 Мој. 20:15, Јов 20:19, Псал. 10:17, Псал. 81:6, Приче 14:31

15. И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,

16. И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

Јевр. 11:23

17. Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

2 Мој. 3:8, 1 Сам. 22:17, Приче 16:6, Дан. 3:16, Дан. 3:18, Дан. 6:13, Дела 5:29, Јевр. 11:23

18. А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

19. А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

Ис.Н. 2:4, 2 Сам. 17:19

20. И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

Приче 11:18, Проп. 8:12, Иса. 3:10, Јевр. 6:10

21. И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

1 Сам. 2:35, 2 Сам. 7:11, 2 Сам. 7:13, 2 Сам. 7:27, 2 Сам. 7:29, 1 Цар. 2:24, 1 Цар. 11:38, Псал. 127:1

22. Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.

1. Мојсијева, глава 50

1. Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.

1 Мој. 46:4, 2 Цар. 13:14

2. И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља.

2 Дн. 16:14, Мат. 26:12, Мар. 16:1

3. И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.

4 Мој. 20:29, 5 Мој. 34:8

4. А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:

Јест. 4:2

5. Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи.

2 Дн. 16:14, Иса. 22:16, Мат. 27:60

6. А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео.

7. И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске.

8. И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској.

9. А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика.

10. А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.

1 Сам. 31:13, Јов 2:13, Дела 8:2

11. А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска.

12. И учинише му синови његови како им беше заповедио.

13. Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.

1 Мој. 23:16, 1 Мој. 23:17, Дела 7:16

14. И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог.

15. А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.

Јов 15:21

16. Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:

17. Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.

1 Мој. 49:25, Приче 28:13

18. После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје.

1 Мој. 37:7, 1 Мој. 37:10

19. А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога?

5 Мој. 32:35, Рим. 12:19, Јевр. 10:30

20. Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ.

1 Мој. 45:5, 1 Мој. 45:7, Псал. 56:5, Иса. 10:7, Дела 3:13

21. Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи.

1 Мој. 47:12, Мат. 5:44

22. Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.

23. И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим.

1 Мој. 30:3, Јов 42:16

24. И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.

1 Мој. 26:3, 1 Мој. 48:21, 2 Мој. 3:16, 4 Мој. 11:12, Јевр. 11:22

25. И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.

1 Мој. 47:29, 2 Мој. 13:19, Ис.Н. 24:32

26. Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.

1. Мојсијева, глава 49

1. После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.

4 Мој. 24:14, 5 Мој. 4:30, 5 Мој. 33:1, Амос 3:7

2. Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.

Псал. 34:11

3. Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

5 Мој. 21:17, Дела 7:8

4. Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.

5 Мој. 27:20, 1 Дн. 5:1

5. Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

1 Мој. 34:25, Приче 18:9

6. У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

Псал. 26:9, Приче 1:15

7. Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

Ис.Н. 21:1, 1 Дн. 4:24

8. Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.

5 Мој. 33:7, Суд. 1:2, 1 Дн. 5:2, 1 Дн. 28:4

9. Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

4 Мој. 24:9, Мих. 5:8, Откр. 5:5

10. Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.

4 Мој. 24:17, 1 Дн. 5:2, Псал. 60:7, Псал. 108:8, Иса. 2:2, Иса. 11:1, Иса. 42:1, Иса. 42:4, Иса. 49:6, Иса. 55:4, Иса. 60:1, Јер. 30:21, Језек. 21:32, Дан. 9:25, Агеј 2:7, Мат. 21:9, Лука 1:32, Лука 2:30

11. Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

12. Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.

13. Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

5 Мој. 33:18

14. Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

15. И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

16. Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.

Суд. 13:2, Суд. 15:20

17. Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.

Суд. 18:27

18. Господе, Тебе чекам да ме избавиш.

Псал. 25:3, Псал. 25:5, Псал. 62:5, Псал. 130:5, Иса. 25:9, Иса. 40:31, Плач 3:26, Рим. 2:7, Филиб. 3:20, Титу 2:13

19. А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.

5 Мој. 33:20

20. У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

21. Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.

22. Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

Ос. 13:15

23. Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,

1 Мој. 37:24

24. Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,

2 Цар. 13:16, Јов 29:20, Псал. 80:1, Псал. 132:2, Псал. 132:5, Иса. 28:16

25. Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

5 Мој. 33:13

26. Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.

1. Мојсијева, глава 48

1. После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.

2. И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.

3. И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;

1 Мој. 28:13, 1 Мој. 28:19, 1 Мој. 35:6, 1 Мој. 35:9, 1 Мој. 35:11

4. И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.

1 Мој. 17:8

5. Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.

1 Мој. 41:50, 1 Мој. 46:20, Ис.Н. 13:7, Ис.Н. 14:4, Језек. 47:13

6. А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.

7. Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.

1 Мој. 35:19

8. А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?

9. А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.

1 Мој. 27:4, 1 Мој. 35:5

10. А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.

1 Мој. 27:1, 1 Мој. 27:27

11. И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.

1 Мој. 45:26

12. А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.

13. Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.

14. А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.

Јевр. 11:21

15. И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,

Јевр. 11:21

16. Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!

1 Мој. 28:15, Амос 9:12, Дела 15:17

17. А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.

1 Мој. 48:14

18. И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.

19. Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.

4 Мој. 2:19, 5 Мој. 33:17, Ис.Н. 17:17

20. И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.

Рута 4:11

21. После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.

1 Мој. 50:24

22. И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.

1 Мој. 34:28, Ис.Н. 17:14, Ис.Н. 24:32, 1 Дн. 5:2, Јован 4:5

1. Мојсијева, глава 47

1. И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.

1 Мој. 45:10, 1 Мој. 46:28, 1 Мој. 46:31

2. И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.

Дела 7:13

3. А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.

1 Мој. 46:33, Јона 1:8

4. Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје.

1 Мој. 15:13, 1 Мој. 43:1, 1 Мој. 46:34, 5 Мој. 26:5, Псал. 105:23, Иса. 52:4, Дела 7:11

5. А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;

6. У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком.

1 Мој. 20:15, 1 Мој. 47:4, 1 Цар. 11:28, Приче 12:24, Приче 22:29

7. После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.

1 Мој. 47:10

8. А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?

9. Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.

1 Мој. 25:7, 1 Мој. 35:28, 1 Мој. 47:28, Јов 7:7, Јов 14:1, Псал. 39:12, Псал. 102:3, Псал. 119:19, Приче 15:15, Проп. 2:23, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, Јаков 4:14, 1 Пет. 1:24, 1 Пет. 2:11

10. И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.

11. А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.

1 Мој. 47:27, 2 Мој. 1:11, 2 Мој. 12:37

12. И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.

2 Мој. 20:12, Приче 10:1

13. Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади.

1 Мој. 41:30, Дела 7:11

14. И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.

1 Мој. 41:56

15. А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?

1 Мој. 47:19

16. А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.

17. И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.

18. А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.

19. Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.

20. Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.

21. А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.