Tokom jula i avgusta u srpske bioskope stigli su mnogobrojni novi filmovi. Mi smo izdvojili četrnaest naslova. Počinjemo pregled repertoara sa kritičkim osvrtima na dva blokbastra. Nije tajna: trenutno dva najveća hita kad nas i u svetu su „Kralj lavova“ i „Paklene ulice: Hobs i Šou“. Gledani jesu, ali da li su dobri? „Kralj lavova“, Diznijeva „igrana“ adaptacija istoimenog crtanog filma iz 1990-ih, zabava je za čitavu porodicu. „Paklene ulice: Hobs i Šou“ nudi obilje akcije, a Dvejn Džonson i Džejson Stejtam još jednom potvrđuju svoj status akcionih heroja. Više o našim utiscima o ovim filmovima, na samom početku podkasta: dopali su nam se do doređene mere, ali smo svesni da ih se do sledećeg leta gotovo niko neće sećati.
U središnjem delu ove epizode sledi brz pregled svega onog što valja (i ne valja) na aktuelnom srpskom bioskopskom repertoaru. Pričamo o hororu „Plen“ Aleksandra Aže koji je u celosti sniman u Srbiji i koji je vredan pažnje poklonika ovog žanra, korektnoj akcionoj komediji „Ortaci na točkovima“ sa Dejvom Bautistom, te velikom razočaranju koje je doneo triler „Otrovna ruža“ u kome ekran dele Džon Travolta i Morgan Friman. Na meti naše kritičarske oštirice našla se i francuska komedija „Ibica“ sa Kristijanom Klavijeom u glavnoj ulozi, a koje je, uz sve svoje mane, jedno od prijatnijih iznenađenja leta.
Pričamo i o drami „Projekat Kolibri“ (sa Džesijem Ajzenbergom, Aleksanderom Skarsgordom i Salmom Hajek u udarnim ulogama), rimejku horora „Dečija igra“ (u kojoj lutak-ubica Čaki ponovo vodi glavnu reč, mada ovoga puta u potpuno novim okolnostima) i seksi tirleru „Poslednja prevara“ (sa Teom Džejmsom i Emili Ratajkovski).
„Otrovna ruža“ nije jedini film koga treba izbegavati ovog leta: nimalo nam se nisu dopali akcijaš „Plan bekstva 3“ (ni Silvester Stalone nije više šta je nekad bio) i podmornički triler „Vučiji zov“, što smo i obrazložili u podkastu. Uz to, saznajte šta mislio o „Beloj vrani“, kostimiranoj drami Rejfa Fajnsa koja je, baš kao i „Plen“, snimana u Srbiji. Da li je Rudolf Nurejev dobio biopik kakav zaslužuje? Pa, i ne baš... Ako ćemo iskreno. Više u podkastu.
Za sam kraj: dva naslova koji će svi filmofili žele da pogledaju, a koji su svoje svetske premijere imali na minulom Kanskom festivalu.
„Bilo jednom u Holivudu“ je dugoočekivani deveti film Kventina Tarantina u kome glavne uloge tumače Leonardo Dikaprio, Bed Pit i Margo Robi, i koji se, uz očekivani omaž američkoj fabrici snova, bavi krvavim događajima iz leta 1969. godine čiji je inicijator bio manijakalni Čarls Menson. Naravno, Tarantino ne bi bio Tarantino da ovu istinitu priču nije izmenio i prilagodio svom senzibilitetu i idejama. „Bilo jednom u Holivudu“ je u vizuelnom pogledu pun pogodak (oživljajvanje Holivuda od pre pola veka je prekrasno urađeno), ali dva sata i četrdeset minuta trajanja filma je zaista previše za ono što je Tarantino želeo da nam kaže. Šta sve valja, a šta ne – obrazlažemo u podkastu, bez spojlera.
Što se Almodovara tiče, s njim, po običaju, greške nema. „Bol i slava“ je do sada najličniji film najpoznatijeg španskog reditelja, neki bi rekli (i ne bio puno pogrešili): filmovana autobiografija. Manevrišući kroz nekoliko vremenskih tokova, Almodovar gradi priču o ostarelom umetniku koji se seća svoje prošlosti i u čiji se život vraća ljubavnik koji mu je nekada davno puno značio. Antonio Banderas briljira u glavnoj ulozi (za koju je i nagrađen u Kanu), a film je u Srbiji premijerno prikazan na otvaranju Festivala evropskog filma „Palić“ gde smo ga i pogledali.
