MONDO Podcast

GOST : Darko Rajaković, košarkaški trener

Šesta Lična je na Kopaoniku stigla da porazgovara sa još jednim članom stručnog štaba. U pitanju je pomoćni trener Finiks Sansa Darko Rajaković, našoj publici poznat mahom po svom radu u NBA ligi, koji na predstojećem Mundobasketu u Kini debituje kao član ekspedicije "Orlova".

Darko govori o tome šta njemu znači reprezentacija, a pogotovo debi u rodnom Čačku, i koliko mu je drago da ponovo radi u srpskoj košarci. Osim toga, on detaljno priča i o svom radu u NBA - o godinama provedenim u Oklahomi, prijateljstvu sa Raselom Vestbrukom i novim izazovima koji ga očekuju u Arizoni. Takođe, Darko i Miloš nakratko se i osvrću na turbulentni prelazni rok u NBA koji je obeležio mesec za nama.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Dojenje je osnovno pravo svakog deteta majke koje ni bi trebalo da bude uskraćeno nikakvim spoljnim faktorima. Uprkos ovome, dojenje na javnom mestu u Srbiji je još uvek izvesna vrsta tabua, što pokazuje i najnovije istraživanje. Naime, čak 90% ispitanica iz Srbije izjavilo je da misli da dojenje u javnosti nije adekvatno podržano od šire zajednice, dok je dve trećine mama koje nisu dojile bebu svuda gde su želele, osećalo da je njihovo kretanje bilo ograničeno jer su dojile samo kod kuće. Isto istraživanje pokazalo je da se čak 20 procenata ispitanica koje nisu dojile bebu na javnom mestu izjasnilo da ih je stid sprečio da doje u javnosti, a isto toliko misli da se to radi samo kod kuće u intimnoj atmosferi, dok 10% mama nije dojilo javno jer nisu želele da se drugi osećaju neprijatno.

Baš zbog ove stigme na društvenim mrežama pokrenut je hešteg #bebabiragde koji bi trebalo da ohrabri mame da doje gde god i kada god im odgovara, ali i da skrene pažnju javnosti koja je mamama potrebna. Danas u Beogradu postoje lokali koji nose oznaku sa ovim heštegom i time poručuju da su mame koje doje dobrodošle. Ali, zašto je dojenje u javnosti uopšte ikada bilo problem i kome ono tačno smeta?

O svemu ovome razgovaramo sa Jovanom Ružičić, osnivačicom Centra za mame, i Janom Savić Rastovac, kreativnom direktorkom Meken agencije koja je učestvovala u ovoj kampanji.

Petar Petrović u verovatno poslednjem nastavku podkasta Banane sreće Aleksandra Sašu Ćuka zvanog Aleks, mladog reditelja u usponu. Saša Ćuk je konzumirao ogromnu količinu umetničkih filmova i još

ogromniju količinu ne tako umetničke hrane.

Svoje dve strasti ujedinio je u dokumentarnom putopisu

Evropom.

Našao je inspiraciju u umetničkim filmovima koji se bave hranom poput Le Grand Bouffe (Veliko Ždranje), L’Oro di Napoli (Zlato Napulja) , The Cook, The Thief, his Wife and her Lover (Kuvar,

lopov, njegova žena i njen ljubavnik) i mnogih drugih i krenuo Evropom u potrazi za lokacijama, restoranima i jelima iz filmova. Usput je saznao gde je najbolja pica u Italiji, zašto je bolje jesti u Bordou nego u Parizu i gde se sakrio najbolji kuvar na svetu čija hrana je bolja od droge.

Novinar i autor podkasta „Šest lična“ nije samo vrsni poznavlac košarke, već i čovek koji otkako zna za sebe pasionorano prati i voli film. Danas u podkastu „Prvi red“ sa Milošem pričamo o njegovim omiljenim vesternima, što će biti jedinstvena prilika da vašeg omiljenog sportskog novinara i podkastera vidite u jednom sasvim novom svetlu. Miloš Jovanović je strastveni kolekcionar koji, između ostalog, poseduje gotovo sve filmove Džona Vejna na originalnim izdanjima (preko 120 filmova iz Vejnove bogate filmografije), a deo njegove impresivne kolekcije ćemo predstaviti i u današnjem podkastu...

Podsetimo se... Vestern (engl. western) je filmski žanr koji je svoj procvat doživeo u prvoj polovini XX veka, a naročito u periodu od 1930-ih do 1960-ih. Vesterni se najčešće bave događajima koji se odvijaju u drugoj polovini XIX veka na zapadu Sedinjenih Američkih Država (poznat kao Divlji zapad), nakon Američkog građanskog rata i pre kraja Indijanskih ratova 1890. godine. Ovaj nekada najpopularniji žanr i danas uživa veliko poštvanje filmskih poznavalaca i ne izlazi iz mode iako je „zlatni period“ vesterna davno završen.

Sa Milošem pričamo o najznačajnijim rediteljima koji su stvarali unutar ovog popularnog žanra (Hauard Hoks, Entoni Man, Džon Ford, Robert Oldrič, Bad Botičer, Serđo Leone, Serđo Korbuči, Klint Istvud...), kao i glumcima koji su ostavili najdublji trag glumeći revolveraše, šerife i odmetnike (Džon Vejn, Bert Lankester, Klint Istvud, Li Van Klif, Henri Fonda, Gregori Pek, Džejms Stjuart...). Naravno, fokusiraćemo se na „zlatni period“ vesterna (1930-1960), ali i na filmove nastale nakon njega, sa posebnim osvrtom na špageti vesterne i filmove iz najnovije produkcije (braća Koen, Kventin Tarantino...).

Sa Milošem pričamo i o njegovim favoritima unutar žanra, tako da će biti reči i o svim vesternima koji se nalaze na njegovoj listi 10 omiljenih, kao i mnogim drugim filmovima ovog žanra koji zaslužuju vašu pažnju!

Deset najboljih vesterna (izbor: Miloš Jovanović):

„Bilo jednom na Divljem zapadu“ // „C'era una volta il West“ (Serđo Leone, 1968)

„Divlja horda“ // „The Wild Bunch“ (Sem Pekinpo, 1969)

„Čovek koji je ubio Libertija Valansa“ // „The Man Who Shot Liberty Valance“ (Džon Ford, 1962)

„Tačno u podne“ // „High Noon“ (Fred Zineman, 1950)

„Ulzanin prepad“ // „Ulzana's Raid“ (Robert Oldrič, 1972)

„Crvena reka“ // „Red River“ (Hauard Hoks, 1948)

„Tumstoun“ // „Tombstone“ (Džordž Pan Kosmatos, 1993)

„Bledoliki jahač“ // „Pale Rider“ (Klint Istvud, 1985)

„Ratna kola“ // „The War Wagon“ (Bert Kenedi, 1967)

„Omača za vešanje“ // „The Ox-Bow Incident“ (Vilijam A. Velman, 1943)

Nakon letnjeg odmora, Šesta Lična ponovo na Mondu! Ovaj put, počinjemo jednim malim gostovanjem - otišli smo na Kopaonik, gde su trenutno u toku pripreme reprezentacije Srbije za Mundobasket u Kini, i imali ekskluzivnu priliku da popričamo sa selektorom Sašom Đorđevićem.

Selektor i Miloš diskutuju o tome kako su pripreme za velike turnire evoluirale godinama, kako je psihička priprema igrača postala izuzetno važan faktor uz sada već obaveznu fizičku, i kakvi su izazovi za selektora pravila koja je NBA nametnula sa kasnim uključenjem igrača u pripremni proces.

Takođe, bilo je i reči o prijateljskom meču sa Borcem iz Čačka, koji će se odigrati u nedelju 4. avgusta. Ovaj pripremni okršaj će ujedno obeležiti i prvo "gostovanje" nacionalnog tima u gradu kraj Morave nakon čak četrdeset godina, na šta su i selektor, i igrači i članovi stručnog štaba jako ponosni. Pričalo se i o mini-renesansi italijanske košarke, u kojoj je Đorđević devedesetih ostavio traga kao igrač, a sada se vratio kao trener.

Ne propustite ni ovu epizodu Šeste Lične!

Upotreba rodno senzitivnog jezika ne podrazumeva samo prebcivanje određenih profesija u ženski rod, već ceo fenomen doprinosi podizanju svesti o značaju jednakosti žena i muškaraca. Rodno osetljiv jezik je faktor koji u utiče na veću vidljivost žena u javnom životu, naročito na polju rada, a samim tim doprinosi i ravnopravnosti polova kada govorimo o učešću žena u ostalim segmentima društva. Kroz istoriju, imenice u ženskom rodu oduvek su nam bile poznate, ali su se upotrebljavale mahom za manje plaćena zanimanja, pa smo tako navikli na određene reči kao što su kuvarica, spremačica ili sekretarica. Ovi oblici poznati su nam i kroz pogrdne nazove koji služe da diskriminišu žene (nerotkinja), ali su nažalost već dugo u upotrebi. Jezik je živa stvar koja bi trebalo da ilustruje i promene koje se dešavaju u društvu.

Pre nekoliko dana objavljen je "Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika". Sa jednom od autorki, razgovarali smo o tome šta sve on podrazumeva, kako se koristi. zašto je važan i zašto već dugi niz godina nailazi na neodobravanja kod određenog broja ljudi koji ga smatraju "rogobatnim".

U epizodi 6. podkasta "Opšta supkultura" gost je džez pijanista Dragan Milovanović. On će govoriti o džez sceni u Beogradu od početaka do danas, Beogradskom džez servisu i Belgrade Jazz Crawlu čiji je jedan od osnivača.

Poslednja nedelja u julu donosi sedamnaestu epizodu vašeg omiljenog filmskog podkasta. Na snazi je letnji režim, pa ćemo u najnovijem „Prvom redu“ sasvim opušteno, uz nezaobilaznu kaficu i hladnu vodu, razgovarati sa glumicom Hristinom Popović. Tema ima na pretek, u to budite sigurni. Hristina nam ekskluzivno otkriva svoje planove za jesen koja je pred nama, pa samim tim slede najave za nove filmove Mladena Đorđevića i Dušana Kovačevića u kojima će naša gošća tumačiti važne uloge, kao i najava nove serije iz produkcije Zorana Jankovića i Košutnjak filma. Pričamo i o skorašnjim ulogama koje je ostvarila u seriji „Pet“ i filmu „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“, a samim tim i o saradnji sa rediteljima Balšom Đogom i Predragom Peđom Ličinom.

Podsećamo... Hristina Popović je u svetu glume od najranijeg detinjstva. Prvu ulogu ostvarila je sa samo sedam godina na „daskama koje život znače“, da bi na velikom platnu debitovala 1991. godine u drami „Noć u kući moje majke“. Nakon toga je usledila uloga u filmu „Dezerter“ (1992), u kome je mala Hristna stavljena pred veliki izazov i čije će snimanje pamtiti čitavog života (o čemu se tačno radi – saznaćete u podkastu). Pored priče o počecima, tu je i nezaobilazni osvrt na najvažnije uloge u dosadšnjoj karijeri Hrisitne Popović, pa zato pričamo i o filmovima „Parada“ (2011), „Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“ (2011) i „Krugovi“ (2013), baš kao i veoma uspešnim saradnjama sa rediteljem Danilom Bećkovićem na hit komedijama „Mali Budo“ i „Jesen samuraja“.

Uz to, sa našom gošćom razgovarali smo i o serijama i filmovima koje voli da gleda, a sa posebnim osvrtom na treću sezonu serije „Čudnije stvari“ („Stranger Things“) braće Dafler. Ova Netfliksova hit-serija ovih nedelja ruši sve rekorde gledanosti, opravdavajući svoj status prvoklasnog popkulturnog fenomena, pa je red da se detaljno pozabavimo novim epizodama. Hristina Popović ih je sve pogledala u dahu, pa nam je bila dragocen sagovornik u proceni dometa treće sezone. Uživajte!

Od početka godine u Srbiji je u porodično-partnerskom nasilju ubijeno 14 žena. Svake godine ove cifre nas iznenade jer su poražavajuće, ali opet, svake godine se ponavljaju. Nasilje nad ženama i femicid su jedni od gorućih problema u našoj zemlji gde žene najčešće stradaju od strane muževa. Nasilje se često zbog osude i straha ne prijavljuje, ali poslednji slučajevi svedoče da i kada se prijave imaju kobni kraj. U poslednjih mesec dana ubijene su dve žene koje su muževe prethodno prijavljivale za nasilje i koji su imali kriminalnu Prošlost. Pre nekoliko dana MUP Srbije je najavilo uvodjenje narukvica za nasilnike i žrtve nasilja, ali da li je ovo prava mera?

Sa Vedranom Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra pričali smo o neadekvatnoj proceni rizika i o načinima za suzbijanje ovog problema u zemlji.

Petar Petrović u nastavku podkasta Banane i dalje beži od svog detinjstva, ovaj put od Marvelovog Filmskog Univerzuma koji milionima ljudi širom sveta ne dozvoljava da odrastu. Petrov vodič kroz staze i bogaze najunosnije adaptacije stripa na veliki ekran biće jedan od najvećih uživaoca devete umetnosti na Balkanu, koji se u stvarnom životu prehranjuje kao prevodilac – Draško Roganović. Počevši od lamenta nad nemaštovitim imenom, Petar Petrović i Draško Roganović dotaći će se penzije Alana Mura, serijala True Detective, šta ne valja u Marvelovom Filmskom Univerzumu da bi celu priču završili sa hate mailom koji Draško dobija za prevode serijala o Hariju Poteru i koga je sve na domaćoj estradi uvredio svojim prevodima pop kulturnih referenci na domaćoj estradi. I da, našlo se mesta i za Mobi Dika, naravno, ne Melvilovog, već Srđanovog.