Sezona je počela, i to kako – čim smo proglasili Filadelfiju za

favorita, otvorili su sa tri vezana poraza. Očekivano, rekao bi neko i

taj neko bi bio u pravu. Ali duga je sezona...

Boston je, zato, krenuo udarnički. Čini se da su igrači dobro prihvatili

dugogodišnjeg asistenta Džoa Mazulu, pa stoga i ne čudi odličnih 3-

1 na startu. Džejson Tejtum je ovaj put krenuo mnogo jače nego što

obično kreće, i „Kelti“ su mahom na njegov pogon stigli do dobrih

inicijalnih rezultata. Dobar start videli smo i pomalo iznenađujuće u

Vašingtonu, Šarlotu i Njujorku, ali bogami dobre partije Klivlenda ne

bi smele da iznenade nikoga. Donovan Mičel je spreman da ostavi

svoj pečat kraj jezera, a ostali ga dobro podržavaju u nameri.

U sekciji neočekivanih rezultata, naravno, tu je Filadelfija koja je

nakon tri poraza uspela i da se „upiše“. Ali, ako u Sikserse ne

sumnjamo (iako je čak i Edin priznao da počinje da razmatra dogmu

zvanu Dok Rivers), u Majami bi već mogli. Kratka je nešto ta

rotacija, i neće se Spolstra uvek moći izvaditi na Strusa, Vinsenta i

slične...neko će morati da iskoči ako bi tim sa Floride u vrh.

Bruklin je već potpuno specifična priča. Nakon turbulentnog leta u

kojem su svi hteli da napuste grad, usledilo je neprijatno primirje i

konačno možemo da gledamo Kevina Durenta, Kajrija Irvinga i Bena

Simonsa zajedno na parketu. Za sada se međutim rezultati ne vide,

te će Stiv Neš morati dobro da poradi na tome ako bi da sačuva

mesto na klupi Netsa. Letos ga je spasao Džo Tsai, za dalje ćemo

videti...

Na zapadu, Portland je počeo odlično. Dejm Lilard igra kao mladić, i

njegove odlične partije stavile su tačku na priče o posledicama

povrede koja sad deluje sasvim sanirano. Oko njega je ekipa koja

mu veruje, pa je sad pitanje može li on da sa njima zajedno napravi

taj dugo željeni iskorak. U grupi prvih pratilaca je tu pre svih odlični

Finiks (kojem, izgleda, ne fali ništa), zatim Memfis i Nju Orleans

(blage povrede Zajona i Ingrama blago zabrinjavaju), a onda i

iznenađenja prve nedelje San Antonio i Juta. I dok one prve sigurno

ne zanima „tenk-a-ton“ za Viktora Vembanjamu, računajte da će

Juta ubrzo da povuče ručnu.

Denver Nikole Jokića igra toplo-hladno, i odbrana deluje kao

problem. Klipersi standardno „kasno pale“, Minesota se još snalazi u

igri sa dva visoka, Golden Stejt je imao i boljih, i gorih minuta. I

njima je, čini se, odbrana druge petorke solidan problem.

Na dnu, standardna priča donekle, uz dodatak agonije u Los

Anđelesu – Lejkersi baš ne znaju gde udaraju, a poraz protiv

Portlanda ogolio je neke stvari koje se više ne mogu ignorisati.

Naime, čak ni Miloš više ne može da odbrani Vestbruka, pa vam je

jasno koliko je sati. O Kingsima nekom drugom prilikom.

Temeljan pregled prethodne nedelje je pred vama – uživajte do

utorka kad se vidimo na ABA ligi!

ABA Liga je opet sa nama! Dobro, ako ćemo iskreno, evo već četiri kola ali takav je pos’o, uključujemo se klizeći...i imamo šta da vidimo!

Iako su neke ocene u najavi sezone bile da će jadransko takmičenje malo „usporiti“ u odnosu na prethodnu sezonu, to se ipak nije desilo. Naprotiv, dobili smo kvalitet na nekim mestima gde ga i nismo očekivali, a glavni favoriti su postali još jači.

Crvena Zvezda je renovirala ceo tim i otvorila sa 3-0, uz odloženu utakmicu protiv Cedevite Olimpije. E sad, daleko da je sve tu bez problema, jer trener Vlada Jovanović još traži pravu formulu, što se uostalom i vidi na skoru u Evroligi, a i kadar je prilično fleksibilan što se videlo na nekoliko „kasnih“ pojačanja. Videćemo na šta će sve to da izađe, ali kvalitet je definitivno tu.

Nešto stabilnije deluje vicešampion Partizan, koji je i jači za jednu pobedu u Evroligi. Crno-beli su bez previše problema ostvarili četiri pobede u ABA, a pojačanja su im nekako brže „kliknula“ nego Zvezdina. Sad, sigurno je i do toga što je sačuvana osovina iz prošle sezone sa sve trofejnim trenerom Željkom Obradovićem, ali i pred njima je duga sezona u ritmu na koji nisu još uvek sasvim spremni.

Ostatak lige, kao što smo rekli, je solidno spreman za trku. Budućnost je dovela neke intrigantne Amerikance i za sada to ne izgleda loše. Cedevita Olimpija je...pa...Cedevita Olimpija – trče, šutiraju, skaču, atraktivni su, i možda i ove godine tu svoju matricu usavrše u potpunosti. Zanimljiv kandidat iz senke je FMP, koji je mudro birao pojačanja i sada trener Nenad Stefanović ima mnogo više opcija nego što je to bio slučaj lani u ovo vreme.

Dva velika iznenađenja stigla su u vidu Zadra i Mornara. Zadrani su sa tri pobede u četiri kola izjednačili najbolji start u istoriji ABA, koji su ostvarili 2008 – uzevši u obzir da ih u petak čeka Split, velike su šanse da i oni ostvare pozitivni rekord za svoje knjige. Sve to dolazi na krilima fantastične igre povratnika Luke Božića, koji je sezonu otvorio sa prosecima od 31 poena, 10.3 skoka i 6 asistencija!

Mornar nešto slabije stoji na tabeli – oni imaju po dve pobede i dva poraza – ali je njihovo iznenađenje Deron „Fets“ Rasel. Omaleni plejmejker koji je u Bar stigao direkt sa koledža, gde je branio boje Roud Ajlenda i Merilenda, zaludeo je regionalnu javnost partijama iz prva dva kola kada je vezao 41, pa 47 poena. Očekivano, to nije mogao da ponovi i protiv Partizana, ali dobar utisak i dalje traje – videćemo hoće li nastaviti u visokom ritmu.

Što se ostalih tiče – „ima gi razni“. Igokea je ponovo pogodila sa strancima, što više nikoga ne sme da iznenadi, i deluje kao bezbedan „pik“ za plej-of. Split deluje slabo, Studentski Centar konfuzno. Borac i Mega se muče, mada uvek je lepo videti Dragana Milosavljevića na na parketu. MZT je glatko izgubio mečeve protiv favorita, a onda pokazao zube na domaćem terenu. Cibonu su svi već prežalili još pred sam početak, a evo ih sad sa već dve pobede na saldu.

Zanimljiva sezona pred nama, a jednako zanimljivo, nadam se, biće i naša priča o tome. Uživajte pa se čujemo za NBA segment!

Poslušali ste istok? Zadovoljni? Odlično, jer evo upravo stiže i zapad...a na zapadu, bogami, mnogo više drame nego na istoku!

Kad kažemo drame – mislimo bukvalno na dramu. U ovom popularnom žanru prednjače pre svih Finiks i Golden Stejt, koji su, isto kao i Boston, donedavno slovili za velike favorite. Međutim, sudbina se grubo poigrala sa oboje. U Finiksu je na „naplatu“ stigla priča od pre skoro godinu dana, kada je vlasnik Robert Sarver okrivljen za...pa...svašta. Sarver je sada pod suspenzijom i gleda da proda klub, a Sansi baš i ne izgledaju najzdravije otkako se sve to rasplelo. Što se Voriorsa tiče, tamo smo pre neki dan videli jednu malu rekonstrukciju vilice Džordana Pula u režiji Drejmonda Grina. Ratne sekire su trenutno zakopane – akcenat je na trenutno...

Sve to, elem, iz potaje gledaju Klipersi i Denver. Klipersi se nadaju da će ovo biti ta sezona u kojoj će Pol Džordž i Kavaj Lenard sklopiti makar po 65 utakmica svaki, a još kada se na to nadoveže oporavljeni Džon Vol, „Jedrenjaci“ možda konačno zaplove i do finala. Denver, sa druge strane, se isto uzda u rekonvalescente – u njihovom slučaju, Džamala Mareja i Majkla Portera Džuniora. Nagetsi su bili atipično aktivni u prelaznom roku, pa navijači jedva čekaju da vide Nikolu u društvu novih-starih saigrača. Ne smemo zaboraviti ni odlični Memfis, koji je prošle sezone iskočio.

„Donji dom gornjeg doma“ čine poznata lica. Luka Dončić ima novu drugu violinu, Krisa Vuda, i pitanje je hoće li mu to biti dovoljno za nešto više. Minesota je „staroškolski“ uparila visoke, taj projekat može i tamo i ovamo...Nju Orleans je dočekao Zajona, koji bi morao da im da taj neki ekstra kvalitet neophodan za jači boravak u plej-ofu. A Lejkersi? Kako je krenulo iz pripremnog perioda, tamo će biti drame, ali bogami i komedije, jer Rasel Vestbruk je izgleda rešio da otvoreno sabotira tim. Trejdovali bi ga oni, nego ne znaju kome...

Poslednja plej-in karta videće borbu između Portlanda i Sakramenta. Kingsi su naravno motivisani da prekinu najdužu sušu u istoriji američkog profesionalnog sporta, i u tome bi trebalo da im pomognu novi trener Majk Braun, kao i talentovani novajlija Kigan Marej. Portland, naravno, ima svoj jubilarni 50. mini-projekat oko Dejmijana Lilarda, koji može i ne mora da urodi plodom.

I za kraj, izuzetno zabavan podrum ove sezone. U Juti se neće znati ko pije a ko plaća, ali će biti jako, jako, jako zabavno za gledati. Slično je i Hjustonu, na Oklahomu smo već navikli, i možda je jedina realno tužna priča San Antonio koji nit ima neke zabavne igrače, nit ima kvalitet...morala je i ta priča jednom da se završi. Mada, možda taj kraj rodi neki novi početak – tako je bilo i pred Dankanov dolazak, uostalom.

Sa ove dve najave, imaćete dosta do daljnjega. A pod do daljnega mislimo do...pa...sledeće nedelje!

Vidimo se!

Evrobasket smo arhivirali, i sad je red na ono što smo vam obećali.

Sredina je oktobra, i dobro znate šta to znači – počinje Liga

Američkih Profesionalaca, odnosno NBA!

A šta je NBA bez Šesta Lična najave? Činjenica je da smo prošle

sezone zakazali u finišu, ali ovo je četvrta uzastopna NBA najava u

ovom skromnom podkastu, i provereni sastav je ponovo sa vama u

studiju da vas razveseli lošom analitikom, još gorim prognozama i

najgorim humorom. Ali da krenemo redom...

Naravno, prognoza počinje sa istoka. Do pre jedva par nedelja

Boston je slovio za velike favorite, pa se onda desio „slučaj Udoka“ i

veleobrt. Kelti su sada malo poljuljani, pa svoju šansu za vrh tabele

u regularnoj sezoni vrebaju Milvoki i Filadelfija. Filadelfija je

pogotovo interesantna, jer vele da Harden nikad nije bio spremniji...

Istok je i ove sezone krcat talentom, pa je teško reći da nema

favorita mimo ovog prvog trojca. U Bruklinu je naravno celo leto bila

drama, sad su se naizgled svi izmirili, a hoće li to trajati –

saznaćemo jako brzo. Klivlend je doveo „Spajdu“ Mičela i napravio

jedan jako dinamičan mladi bekovski par kraj jezera, oni će

definitivno pripretiti, a tu je naravno i večni Majami sa našim Nikolom

Jovićem. Da parafraziramo pokojnog Ekrema Jevrića – as do asa,

beton do betona!

Borba za plej-in će takođe biti interesantna. Atlanta ima puno toga

da dokaže, i dovela je Dižontea Mareja da pojača odbranu. Toronto i

Čikago imaju svoje probleme ali i kvalitet, Njujork će takođe imati šta

da kaže, a skriveni favorit je ovde Detroit, koji je povukao neke

odlične poteze u prelaznom roku i ovako „remontovan“ vreba svoju

šansu. Sa Džejdenom Ajvijem i Kejdom Kaningenom, ponovo će

turirati kroz „Motor Siti“!

Na dnu, manje-više stanje identično. Šarlot je u regresu (i oni su

imali letnju dramu sa Majlsom Bridžisom), Vašington nikako da se

opravi otkako je otišao Rasel Vestbruk, Orlando će makar imati

neke zanimljive omladince za pratiti, a Indijana...pa...Indijana nema

bezmalo ništa osim nade da će se dogodine dočepati Viktora

Venbanjame.

Apsolvirajte dobro ovaj istok, jer zapad stiže vrlo brzo! Još

koliko...sutra!

Ima ona čuvena scena u našoj kultnoj seriji „Vruć Vetar“, kad Šurda i Bob sednu u na piće u zavičaju, pa Bob kreće da propituje konobara šta ima . Kada bi se ta scena odigrala u nekoj raspravi o Evrobasketu, izgledala bi otprilike ovako :

Ljulj? Toj nema.

Riki? Nema.

Navaro? Ih, odavno nema.

Mirotić? Nema.

Ibaka? Nema.

Klaver? Nema.

Gasol? ...

Pa hoćete da kažete da nemate dva Gasola? Nema ni jedan.

Pa koga ima?

Pa ima Serđo Skariolo i neki momci, mani bre Bobe te kerefeke...

Okupio je Serđo letos neke momke, ubedio Špance da daju pasoš Lorencu Braunu, i kojih mesec dana kasnije – „crvena furija“ je ponovo na krovu starog kontinenta, objedinivši tako titulu evropskog i svetskog prvaka. I stvarno, svaka im čast, jer ih je na prvom mestu video retko ko...što njihov trijumf čini samo većim.

Krenuli su Španci silovito kako im sam nadimak govori. Huančo Ernangomez pogodio je šest trojki za poluvreme, ugrozivši tako na trenutak rekord Aleksandra Đorđevića iz 1995. Rekord nije pao, ali nije ni Španija – odolevali su francuskim naletima (koji nisu bili naivni) do samoga kraja, i na kraju podigli pehar namenjen prvaku Evrobasketa. Par sati pre toga, Nemačka je relativno rutinski osvojila bronzanu medalju – još jedno, uslovno rečeno, iznenađenje.

Sa ovim utakmicama, pala je i konačna zavesa na Evrobasket 2021, koji se odigrao 2022. Počelo je snažno, pa nas je preseklo u osmini finala, ali i to je život. Videli smo odličan turnir, prepun iznenađenja, ali i vrhunske košarke (i manje vrhunskog suđenja). I opet smo videli Španiju, ali hajde da vam više ne dosađujemo na ovu temu.

Osim komentara na ovo finale, malo ćemo popričati i o konačnom utisku. Ko je iznenadio, ko je razočarao, ko je igrao iznad, a ko ispod svojih mogućnosti. Bavićemo se i nekim najboljim petorkama, i još ponečime.

A kad i mi ugasimo kamere, e, onda je Evrobasket i zaista gotov. Ali onda počinju i neke druge priče, jer sezona još nije ni počela. I ko zna, možda vas opet iznenadimo kad se najmanje nadate?

Uživajte do tada!

Nakon šesnaest dana takmičenja, imamo finalista – za zlato na dugo iščekivanom Evrobasketu 2022 boriće se Francuzi...i Španci!

I dok su Francuze mnogi svrstavali u prvi krug favorita, ovaj sastav Španije, bogami, se ni u svojoj zemlji nije kotirao kao jak štih. Ali koga briga – dok je Serđo Skariolo na klupi, i dok su mu pri ruci njegovi verni asisstenti don Luis i don Anhel...Španija će se itekako boriti za odličja.

Francuzi su, jasno, imali lakši posao. Njima je na noge došla raspucana Poljska, ekipa koja je pre svega dva dana napravila najveću senzaciju još otkako su Makedonci eliminisali Litvance posred Kaunasa 2011. Naravno, stari as fiskulturnih sala Vensan Kole nije dozvolio „reprizu“ u režiji Mateuša Ponitke, pa mu je vrlo brzo „zalepio“ Terija Tarpija. Dugogodišnji košarkaš Le Mana opravdao je Koleova očekivanja, Ponitka se nije naigrao, a razlika je ubrzo otišla u neke neslućene visine...na kraju, može se i konstatovati da nas je nonšalancija Slovenaca lišila nekog značajnijeg košarkaškog ugođaja u prvom polufinalu, ali i to su čari turnirske košarke!

U drugoj utakmici, gorelo je sve do kraja. Nemci, predvođeni Denisom Šrederom, su držali konce dobar deo utakmice. A onda je don Serđo podigao obrvu, i stvari su se tradicionalno okrenule naopačke po protivnika.

Blistao je još jednom Zo Braun – nekadašnji plejmejker Crvene Zvezde predvodio je „furiju“ sa 29 poena uz odličnu realizaciju iz polja. Alberto Diaz ponovo je odigrao na poziciji Karuza, upisavši bitne minute u poznom delu meča kada je Skariolo uhvatio Špance u „kombinerku“, a odličan utisak ostavio je i mladi Usman Garuba. Krilni centar Hjuston Roketsa nije bio košgeterski raspoložen – svega četiri poena stoje mu na kontu – ali je zato opet briljirao u odbrani, i važnije od svega, podelio čak sedam asistencija, mahom sve u ključnim momentima...na kraju, pobeda Španije, i plasman u finale. Peti u poslednjih sedam evropskih prvenstava!

Utakmica je sve manje, ali to nije razlog da stanemo sad. Analiziraćemo ono što smo gledali u utakmicama od petka, najavićemo finale, pa ćemo polako i da se rastajemo...

Makar na kratko!

Uživajmo još malo, dok traje! Nije svake godine najjači Evrobasket svih vremena (možda)...

Kakvo četvrtfinale!

Ljudi, kakvo četvrtfinale!

Prštalo je sve u Berlinu u ova dva dana. Serđo Skariolo je ponovo podigao obrvu, Nemci su torpedovali Janisa nazad kući, Francuzi su po drugi put u par dana „pobegli sa lopate“, a Poljaci...

A Poljaci? E Poljaci su uradili ono što ama baš niko nije očekivao, i izbacili vladajućeg evropskog šampiona! Ali krenimo redom...

Španci su sa Fincima bili ljuti boj veći deo utakmice – gubili su velikom razlikom, i smešio se Fincima još jedan odličan rezultat. Ali avaj, kad Serđo podigne obrvu, čuda se dešavaju. Odjednom je čiča Rudi izgledao kao mladić, leteo u reklame i pogađao trojke sa osam metara, Garuba je raznosio Fince u bloku, a oba brata Ernangomez pogađala kad je trebalo. Španija ide u svoje jedanaesto uzastopno polufinale Evrobasketa, potvrdivši time svoj status moderne evropske košarkaške sile kakvu nismo videli još od SR Jugoslavije.

Prevremenim odlaskom Srbije, Grčka je čas posla izbombardovana u prvog favorita za osvajanje evropskog zlata. Njihov mandat trajao je svega par dana, jer su ih na prvi avion nazad poslali raspucani Nemci Gordija Herberta. Nemački šuterski ansambl potpuno je rasturio indisponirane Helene u trećoj četvrtini, a na kraju je samo obostrani interes da se sve što brze završi ostavio utakmicu na nekih pristojnih jedanaest razlike...

Francuska je u novi obračun stigla osokoljena činjenicom da ih je Džedi Osman pustio da prežive, međutim, malo ko je očekivao da će se isto desiti i protiv Italijana! Kao da smo gledali preslikanu utakmicu protiv Turaka – pad „petlova“ u trećoj četvrtini, šuterska rapsodija Italijana, ali na kraju, sve je stalo u dva penala Simonea Fontekija. Njemu je ruka atipično zadrhtala, u produžetku su Francuzi bili prisebniji, i očas posla eto Vensana Kolea i njegove družine u borbi za medalju. A nije bogami tako izgledalo prvih dana turnira.

I za kraj, najveće iznenađenje turnira, ma šta turnira, godine. Predvođeni – a kime drugime do – Mateušom Ponitkom, Poljaci su očitali lekciju nadmenim Slovencima i upisali susret sa Francuskom u polufinalu. Videli smo zaista čudesan meč – usponi, padovi, velika vođstva, veliki povratak, ali na kraju, Ponitkina je bila poslednja. Bek Ređo Emilije (barem još dva meseca) je upisao tek treći tripl-dabl na evropskim prvenstvima u košarci, i uz usrdnu pomoć svojih saigrača poveo svoju zemlju u borbu za medalje. Nisu mogli Slovenci nikako da se harmonizuju, iako su stigli dvadeset i četiri poena razlike i čak i uzeli inicijativu – Poljaci su pokazali i srce i ono drugo, i evo ih sad tamo gde je malo ko očekivao. Mi prvi ne!

Kao što rekosmo, Srbije nema, ali košarka – i to odlična košarka! – se i dalje igra u Berlinu. Analizirajte četvrtfinala zajedno sa nama, pa se vidimo za dva dana!

Čekali smo srećne vesti, ali ih nismo dočekali – Srbija se, po drugi

put uzastopno, vraća sa velikog turnira bez medalje.

Ponovo su „Orlovi“ naleteli na minu u obliku reprezentacije Italije, i

ponovo nisu umeli da je onesposobe pre nego što eksplodira. Za

razliku od prošlog leta, sada su se makar držali malo duže...ali

krajnji rezultat je isti. „Azuri“, predvođeni srčanim Đanmarkom

Pocekom sa klupe, idu dalje, a naši momci se vraćaju za Beograd.

Nije stvar tako loše krenula. Držala je Srbija rezultat u svojim

rukama skoro dvadeset i pet minuta, i u navratima igrala dosta

atraktivno i efikasno. Međutim, Italija je vrebala svoju šansu, i na

kraju i uspela da je materijalizuje – slomili su nas šutevima za tri, a

mi na to nismo imali pravi odgovor.

Naravno, najviše će priče biti o ovome, i probaćemo da analiziramo

šta je to pošlo kako ne treba za reprezentaciju Srbije (mnogo toga,

da preciziramo, ali okej). Ali red je spomenuti i ostalih sedam

četvrtfinalista, jer nadalje će se podkast baviti primarno njima!

Prvog dana osmine finala viđeno je nekoliko baš zanimljivih

utakmica. U „matineu“, Turci su imali Francuze, ali su na gotovo

identičan način kao protiv Amerike 2019. ispustili sigurnu pobedu –

u produžetku su, pomalo i očekivano, slavili izabranici Vensana

Kolea...Belgija se solidno držala protiv Slovenaca i na kraju ipak

izgubila, dok je Crna Gora posle nekih interesantnih sudijskih odluka

ipak morala da prizna poraz i čestita Nemcima na prolazu dalje.

Derbi meč gledali smo u večernjem terminu – Španci su dali sve od

sebe i junački odigrali 45 minuta košarke, a njihov trud nije ostao

nenagrađen, pa su u meču protiv Litvanije „spasili čast“ grupe A i po

dvadeset i prvi (!) put zaredom ušli u osam najboljih starog

kontinenta.

Drugi dan videli smo jednu zabavnu statističku anomaliju – sva četiri

pobednika postigla su po 94 poena, dok su gubitnici postigli tri puta

po 86 – i samo je Češka „pokvarila“ prosek sa 88. Prvi meč doneo je

odličnu, napetu košarku i trijumf Poljske nad Ukrajinom – odlični

Poljaci, od strane mnogih (pa i nas) prežaljeni još u grupi, sada

igraju četvrtfinale protiv Slovenije. Ispašće da je poverenje ukazano

Mateušu Ponitki ipak bila prava odluka...Hrvati su birali Finsku i to

je, ispostaviće se, bio loš izbor. Niko nije mogao da zaustavi

moćnoga Laurija Markanena, i Finci će za plasman u polufinale

igrati sa Špancima.

Za kraj, ni Grčka, sada jedan od glavnih favorita, nije imala lak

posao sa Česima. Odlično je selektor Ginzburg pripremio utakmicu,

Janis nije briljirao u procentima, kao ni inače odlični Dorsi, ali

„pojavili“ su se neki drugi momci pa je i za hrabre Čehe turnir

završen.

U četvrtfinalu, dakle, imamo parove Španija-Finska i Nemačka-

Grčka u utorak, to jest Francuska-Italija i Slovenija-Poljska u sredu.

A mi se vidimo u četvrtak da proćaskamo o tome. Sigurni smo da

vas makar malo zanima...iako Srbije više nema na turniru.

Bilo je uzbudljivo i dinamično. Ali prava uzbuđenja tek počinju, jer, stižemo do nokaut faze!

Prema očekivanjima, Srbija je na pola gasa završila i peti od svojih „pet lakih komada“. Poljska je rano položila oružje i prihvatila svoju nagradu u vidu trećeg mesta u grupi, a Orlovi su to iskoristili na najbolji mogući način – ponovo smo videli rapsodiju u prvom poluvremenu, i ostatak je već legao po protokolu.

Ni Poljska, kao ni mnogi pre nje, nisu imali rešenje za Nikolu Jokića. Sekao je centar Denvera kroz „jedan na jedan“ obračune kao vruć nož kroz puter, dok je udvajanja rešavao na nešto kreativnije načine. Bilo je lepo videti i Nikolu Milutinova kako konačno uzima prve takmičarske minute, a i ostali su odigrali onako kako smo svi očekivali.

Zaključno sa večernjim utakmicama u četvrtak takmičenje po grupama je završeno, i turnir se seli u Berlin. Pa, da vidimo kako se stvar razvila u ostalim gradovima domaćinima.

U Tbilisiju videli smo jedino ispadanje domaćina. Prgavi Gruzijci nisu valorizovali kontroverznu pobedu protiv Turske – Crna Gora ih je ostavila na Kavkazu i čekirala karte za Nemačku. Uz njih će i malo iznenađenje turnira Belgijanci, kao i već „viđeni“ Turci i Španci.

Najžešće borbe viđene su u Kelnu, gde je Bosna ipak morala prevremeno kući. Od Mađarske niko ništa nije ni očekivao – pogotovo nakon što je iz stroja ispao Adam Hanga – ali Bosna je imala svoje šanse. Te šanse su ostale neiskorišćene, jer je u direktnom duelu slavija probuđena Litvanija, koja sada ima lepu šansu da se na „mala vrata“ umeša u borbu za medalje. Sa prvog mesta u Berlin se seli Slovenija, a drugi i treći biće Nemci i Francuzi.

Grupa C videla je malo marifetluka – tu je Ukrajina poremetila sve onom pobedom nad Italijom, pa smo tako u meču Ukrajinaca i Hrvata, nakon što je pitanje pobednika bilo rešeno, videli i malo „prijateljskog dogovora“ koji je obezbedio treće mesto komšijama, a drugo Ukrajini. Italija će kao četvrtoplasirani tim na megdan Srbiji, dok su Grci suvereno prvi – ali, povreda Janisa Adetokumba je razlog za brigu...

A što se ostatka naše grupe tiče? Finska očekivano druga, Poljska neočekivano treća – poslednje mesto otišlo je ipak Česima, koji su smogli snage i eliminisali klonuli Izrael.

I tako se zaokružila plej-of slika. Žurka počinje u subotu, a mi se vidimo u ponedeljak – nadamo se sa srećnim vestima. Italija nek se spremi...

Uživajte!

Holandija, rešeno. Češka, rešeno. Finska, rešeno. Izrael...rešeno!

Nije bilo baš tako lepršavo kao protiv Finaca, ali rezultat je isti – Srbija je ponovo pobedila, ponovo usrećila svoje navijače (tj. nas), i sada je ostala samo još jedna stepenica do nokaut faze. Ona je na programu u četvrtak a dotle...dotle ćemo da analiziramo sve šta se dešava još jednom!

Izrael je svoju zlatnu šansu da se kvalifikuje propustio protiv Poljaka, a Srbija baš i nije protivnik za vađenje. Iako su se momci iz svete zemlje pošteno „pobili“ za bodove, u par navrata čak i silazili na jednocifrenu razliku, ali džaba sve to – kad imate Nikolu Jokića, treba vam nešto mnogo više od par naleta inspiracije. Dvostruki NBA MVP odigrao je fenomenalnu partiju i potpuno uneredio Izraelce, koji su, nakon što im je inciijalna strategija „donela“ Nikolinih dvadeset lakih komada, morali da se dovijaju sa udvajanjima i „utrajanjima“...ponovo smo videli dobrog Micića i Kalinića, a ovaj put zasijao je i Ognjen Jaramaz.

Ako postoji neka mrlja na svemu ovome, to su povrede koje su doživeli Nedović i Lučić. Iako se čini da su oba igrača dobro prošla, te da su njihovi problemi lakše prirode, treba biti obazriv – ovo je već četvrti igrač kojem je nužda uskratila minute, jer Milutinov tek treba da oseti parket u Pragu, dok je Marinković ponovo pauzirao zbog stomačnog virusa...

Što se ostatka turnira tiče – grupa A je nakon ludog dana pretila da legne na svoje pobedama Španije i Turske, ali je onda Bugarska zapržila domaćinima čorbu i sad se čeka konačan rasplet za plasman – doslovce je sve u opticaju. U grupi B, Slovenija je konačno dobila poenterski inspirisanog Luku Dončića i zadala prvi porez Nemcima, Litvanija se konačno „upisala“ rutiniranjem Mađarske, a Bosna i Hercegovina nije uspela da održi fokus nakon velike pobede nad Slovencima – u žestokom duelu bolji su bili Francuzi, pa će i tamo konačna odluka o poslednjim kartama za Berlin pasti sutra...Litvanija i Bosna u duelu za osminu finala, ko bi rekao?

Grupa C je makar „odigrala po scenariju“, iako je Ukrajina jedno vreme pretila da pobedom nad Grcima napravi sveopštu pometnju. To se, ipak, nije desilo, a najzaslužniji je bio (ko drugi do) Janis Adetokumbo sa „monstruoznom“ partijom. Estonija je rutinirala Veliku Britaniju i tako spasla čast, a meč Italije i Hrvatske obeležile su rezultatske klackalice koje su ipak „pretegle“ na stranu domaće selekcije. I za kraj, u grupi D videli smo još jednom nemoćnu Češku (Finska je „naplatila“ sve promašaje od ponedeljka), kao i ponovo solidnu Poljsku, koja je iščačkala trijumf u meču sa upornom Holandijom.

Konjak, dakle, ostavljamo po strani za današnji podkast, ali ko zna, možda već koliko sutra Edin natoči neku litvansku vodku. Sve ćemo stići da analiziramo u standardnih sat i kusur, pa se onda vidimo u petak...uz nadu da vam još uvek nismo dosadili!

Uživajte!