Poezija.

Prosto, samo – poezija.

Ako bi opisali igru reprezentacije Srbije u sinoćnjem demoliranju nesretnih Finaca, sve dalje od gorenavedene reči bilo bi čist višak. Međutim, na vašu (ne)sreću, mi čak imamo ceo podkast o tome...pa bi bilo red reći ponešto na te teme.

Srbija je, elem, u Pragu odigrala svoju najbolju utakmicu od dolaska. Nakon povremenih demonstracija moći, Orlovi su baš Fince izabrali da gurnu u mlin za meso, i ova savršena kombinacija odbrane, tranzicije i visoke realizacije bila je previše za Markanena i momke. Već na poluvremenu bilo je „previše“ razlike za našu reprezentaciju, a nisu se Karijevi momci zaustavili ni u drugom periodu. Intenzitet je popustio tek tamo negde pred kraj, ali tad je već bilo dobrano prekasno...

Čak šestoro naših igrača završilo je dvocifreno – lepo je bilo videti Nedovića kako postiže poene i trojkama i prodorima, a uživali smo opet u vrhunskoj partiji Nikole Jokića, koji je sa nekoliko „kvoterbek“ pasova podigao publiku na noge. Vasa Micić, Nikola Kalinić i ostali bili su standardni, a posebno izdvajamo Marka Jagodića-Kuridžu koji je pogodio sva tri šuta, doprineo u skoku i imao jedno prelepo zakucavanje iz kontre.

Ponedeljak je bio jedan od onih dana kad igraju samo dve grupe, pa smo tako videli još svega pet utakmica. U Milanu smo mogli da vidimo i jedno enormno iznenađenje – Ukrajina je ničim izazvano pobedila Italijane i tako napravila opštu pometnju u svojoj grupi, gde se više uopšte ne zna ko će šta...dobro, osim Grčke. Italijani su potpuno kalirali u četvrtoj četvrtini, a to su na najbolji mogući način iskoristili Svi Mihaljuk i drugovi. Druga dva meča nisu doneli rezultatska iznenađenja – Grci su dali Janisu dan poštede i pregazili Veliku Britaniju, dok je Hrvatska teže nego očekivano stigla do bodova protiv neugodne Estonije, koja je opet ispromašivala nekoliko potencijalnih šuteva za pobedu.

A u Pragu – Izrael je propustio jednu lepu priliku da overi plasman, jer su ih nadigrali Poljaci i to opet, pre svih, vremešni Ej Džej Sloter koji je ovog Septembra rešio da podseti sve kako je on to nekada umeto. Naravno, ništa manje zaslužan nije bio ni „selektor“ Ponitka, dok je u dresu Izraelaca potpuno ovaj put podbacio Deni Avdija. Česi su iščupali pobedu protiv Holandije, uz konačno inspirisanog Jana Veselog – Satoranski je ponovo pošteđen, i ako bi Češka da se pruži tih par sati do Berlina, valjaće im njegovi minuti kad bude najviše trebalo.

Kako ste već navikli, Edin i Miloš će sve ovo potanko analizirati u petom Evrobasket podkastu. Imaćete prilike da čujete i šta je bilo dobro i šta manje dobro...a valjda ćete se malo i nasmejati. Ko zna, ume i to da se desi.

Vidimo se opet ubrzo, još koliko...oh, sutra!

Ma kakav je samo ovo Evrobasket vikend za nama!

Teško je presabrati sve utiske, ali da kažemo ovoliko za početak– ako je u subotu sve bilo koliko-toliko normalno, e pa u nedelju su se stvari okrenule za 180 stepeni. Ali krenimo redom...

Srbija je, baš kao i prvog dana, ostvarila rutinsku pobedu. Češka je rešila da ovaj meč ostavi Tomaša Satoranskog u „civilu“, i tako jasno stavila Karijevim Orlovima do znanja da će ovaj meč probati da odigraju tek toliko da se ne obrukaju. Obrukali se nisu – čak su negde sredinom treće četvrtine stigli i da se vrate na neku pristojnu razliku, ali su Nikola, Vasa, Vanja i ekipa ipak odagnali sve sumnje i mirno priveli utakmicu kraju. Ponovo je dvostruki NBA MVP bio najbolji strelac utakmice, dok je njegov evroligaški parnjak po nagradi ovaj put meč završio sa 13 poena i šest asistencija. I opet je Marinković dobro šutirao – sad je ubacio tri trojke iz pet pokušaja.

Ali to je ono što je normalno. Hajde malo da pričamo o onome što je nenormalno...

U grupi A viđeno je doslovce svašta. Crna Gora je u dva dana upisala dve pobede i stavila se u poziciju da ozbiljno napadne osminu finala. Jedna od tih pobeda stigla je protiv Belgije, koja je jedva 24 časa kasnije iznenadila Španiju i tako moćno zakomplikovala stvari. A ako to nije bilo dosta, šta reći onda o trijumfu Gruzije u kontroverznom meču protiv Turske, koji je video nekoliko isključenja, sumnjivih sudijskih odluka – na kraju, po poslednjim vestima imamo i pretnju Turaka da će napustiti turnir, jer je Furkan Korkmaz navodno napadnut na putu do svlačionica...neverovatne stvari.

Grupa B u Kelnu počela je u subotu jednom liberalnom „domaćicom“ u kojoj su Bosanci položili oružje pred Nemcima, a zatim smo gledali kako se Francuzi vraćaju iz mrtvih protiv Litvanije. U nedelju, Bosna je u jednoj zaista izuzetnoj utakmici onda pobedila favorizovanu Sloveniju, ali možda najjači utisak ostavio je dvoboj Nemaca i Litvanaca, koji je tek posle dva produžetka završen u korist domaćina. I ovde smo videli svašta što se sudija tiče, i Litvanija trenutno piše neku žalbu, ali džaba kad su imali šut za pobedu koji nisu umeli da iskoriste. Litvanija sada de facto igra za prolaz protiv BH, koji bi, doduše, tek mogli da naprave cirkus ako nekim čudom pobede Francuze!

U grupama C i D igralo se samo u subotu, pa o tome nešto malo manje opširno. Italija je u derbiju kola izgubila od Grčke, uprkos šuterskom ludilu koje ih je uhvatilo na kraju. Ukrajina je nakon pobede protiv Estonije na pragu osmine finala, a rutinsku pobedu upisali su i Hrvati protiv Velike Britanije. Ovde je makar sve po planu.

U našoj grupi su se stvari takođe vratile u normalu. Mučio se Izrael dugo protiv Holandije, baš dugo – borbene „lale“ prelomio je Jam Madar trojkom sa „logoa“, i zahvaljujući kako njemu, tako i odličnom Deniju Avdiji, Izraelci trenutno dele prvo mesto sa nama. Finci su se presabrali posle neugodnog poraza u prvom kolu i lako rutinirali Poljake, koji sad imaju jasnu misiju – pobediti Holandiju i tako ostati u tokovima...

O svemu ovome imaćete priliku da slušate danas, i potrudićemo se da ne bude baš preopširno jer sad smo u jednom jakom ritmu – svaki dan novi podkast ponedeljak, utorak i sredu, tako da...lajkšersabskrajb pa se gledamo dalje!

Evrobasket je počeo, a sa njime i prva iznenađenja! Francuzi su pokazali slabost već na prvom stepeniku, dva domaćina su izgubila na debiju, ali polako...da vidimo prvo šta ima u taboru Orlova!

Srbija je očekivano slavila u pragu protiv Holandije sa 100-76, u jednoj utakmici koja je – izuzev u par segmenata – zaličila na dogovoreni sparing. Simpatični Holanđani su ispogađali stvarno svašta u šutu za tri, uz odličnog Vortija de Jonga na čelu parade, ali rešenja za mnogo kvalitetnije srpske reprezentativce ipak nije bilo kad su se stvari malo „zategle“.

Raspodelio je selektor Pešić minutažu „na ravne časti“, pa niko nije igrao više od 22 minuta – svi su se takođe i upisali u strelce, a poenterski su najviše povukli Nikola Jokić (19 koševa), Vanja Marinković (18) i Vasa Micić (15). Micić je na konto dodao još i odličnih 15 asistencija, i generalno je napadački sve to izgledalo vrlo solidno. Odbranom se „plavi“ sinoć nisu istakli, ali verovatno je i to bio deo plana, uzevši u obzir da jača utakmica protiv Čeha „vreba“ na kratkom odmoru.

U srpskoj grupi D viđena su i dva iznenađenja. U prvom meču dana, Izrael je na krilima moćnog Denija Avdije iznenadio Finsku posle produžetaka. Košarkaš Vašingtona, koji vuče poreklo iz metohijskog sela Globočice, odigrao je vrhunsku utakmicu i sa 23 poena i 15 skokova zasenio raspucanog Laurija Markanena, koji jeste postigao deset poena više, ali je i posustao u direktnom duelu sa Avdijom kad je najviše trebalo.

Iznenađenje je viđeno i u „srednjem“ terminu, u kojem su Česi poklekli pred raspoloženim Špancima. Plesali su Mateuš Ponitka i iskusni Ej Džej Sloter, i neočekivano lagano izašli na kraj sa Česima – koji jesu izvukli nekih petnaestak minuta od rovitog Tomaša Satoranskog, ali im ni to nije pomoglo.

Što se samog turnira tiče, najveći rezultat ostvarili su Nemci, koji su mimo očekivanja potpuno rasturili favorizovanu Francusku i tako istakli kandidaturu za visok plasman. U grupi B pobede su ostvarili i Slovenci protiv Litvanije, kao i Bosna i Hercegovina protiv Mađarske, i tu će se stvari, bogami, tek zakuvati...

Ni grupa A nije prošla bez nekih pikanterija. Gruzija je po sred Tbilisija poražena od Belgije, i sada će morati da se „čupa“ na drugim adresama. Španci su lako pregrmeli Bugare, a Turska je posle puno muka uspela da reši Crno Goru – ali ne i bez kontroverze, o čemu ćemo detaljnije pričati.

Za kraj, reč-dve i o grupi C. Duel Hrvatske i Grčke zaokupio je pažnju mnogih, i opšti je utisak da su komšije solidno namučile helenskog favorita. Štaviše, malo je falilo da u finišu dođe i do kompletnog preokreta, ali je naravno na put Hrvatima stao moćni Janis Adetokumbo sa svojom braćom. Ukrajina je deklasirala veliku Britaniju, a nešto nežnija je bila Italija sa Estoncima.

O svemu tome, a i o još nekim stvarima, moćićete da čujete u ovom današnjem podkastu. O tome da li će biti još kvalitativne analize trilera za odrasle iz devedesetih ne garantujemo...a i sigurno vas zanima ko je laureat Di Bost nagrade!

Uživajte u vikendu, pa nastavljamo u ponedeljak!

Sve lepe stvari imaju svoj rok trajanja, pa tako i ova najava Evrobasketa. Ali pošto smo mi generalno fin svet, nije red da vas maltretiramo sa tri sata materijala u jednom cugu, pa smo tako strateški podelili najavu i prognoze na dva dela. Taman, da lepo prežvaćete sve što vas zanima...

U drugom delu najave „obradu“ počinjemo sa grupom C. U Milanu će se za svoje mesto u šesnaest najboljih „potući“ očigledno Italija, zatim Grčka, Hrvatska, Ukrajina, Velika Britanija i Estonija. Priznaćete, na papiru jedna od „tanjih“ grupa na ovom turniru, ali ne bez potencijala za pojedino iznenađenje.

„Azuri“, ako su i gajili ikakvu nadu, izgubili su je zajedno sa meniskuskom Danila Galinarija. Iskusno krilo će pauzirati neko vreme i propustiti ne samo turnir već i, sve su prilike, start NBA sezone, a njegovi bi koševi itekako dobro došli Đanmarku Poceku i ostalima. Mada, i sa njime i bez njega, za očekivati je da kao prvoplasirani odavde izađe Grčka moćnog Janisa Adetokumba, kojeg je Dimitris Itudis izgleda konačno „otključao“ za FIBA takmičenja.

Hrvati su na svakom turniru intrigantna ekipa, pa tako i na ovom. Startna petorka, u kojoj figuriraju imena poput Zupca, Šarića, Hezonje i Bogdanovića, garantuje određeni kvalitet – problem je kad se zađe na klupu gde mimo Krune Simona i Karla Matkovića Damir Mulaomerović malo šta konkretno može očekivati. Ukrajina i Estonija su već rang autsajdera, kao i Velika Britanija, ali neko će morati ovde biti i četvrti – na koga vi tipujete?

Na kraju, eto nas i u Pragu, tj. Grupi D odakle startuje Srbija. „Orlovima“ društvo prave Česi, Poljaci, Finci, Izrael i Holandija – grupa „po meri“ da se napadne prvo mesto i povoljno ukrštanje iz Milana. Jasno vam je da ćemo Srbiji posvetiti najviše prostora u najavi, pa tako ovde samo kratko – svi puno očekujemo od Nikole Jokića i Vase Micića, ali na ovih par kvalifikacionih utakmica videli smo nešto lepo i od stare garde na krilnim pozicijama (Lučić i Kalinić su stvarno moćni u paru), kao i nekog novog Marka Gudurića koji čeka da se nametne.

Ostali? Česi su figurirali kao drugi favorit ali ih je povreda Satoranskog odvojila od te role – sada će biti teško i izaći iz grupe. Poljaci su proveli pripreme u znaku konflikta između braće Ponitka, prevagnuo je „onaj bolji“ ali ostatak sastava je...prilično tanak. Finska je već ekipa kojoj treba pristupiti ozbiljno, jer su izuzetno uigrani i imaju NBA vedetu u liku Laurija Markanena. Za nas su oni sada drugi favorit. Od Izraela se očekuje borba za dalji plasman, pogotovo ako kvalitetno integrišu Denija Avdiju u sastav, a Holandija, pa, oni su kvalitetom recimo najslabija ekipa na turniru i proći će shodno toj oceni.

Najava, dakle, je sada arhivirana, a ako se pitate kako se družimo tokom turnira – odgovor je lagan. Očekujte nas na standardnom mestu svaki dan posle utakmice Srbije, negde u popodnevnim časovima. Analiziraćemo dane za nama i ono što nam sledi...

I znate šta? Nadamo se da ćemo imati o čemu da pričamo do samog kraja.

Neka igre počnu, i neka najb...ma, neka Srbija pobedi!

Jeste li spremni?

Ako niste, imate vrlo vremena da se spremite jer vaš (ne)omiljeni

tandem je ponovo na Mondu! Miloš i Edin uzeli su jednu malu

pauzu, a sada su spremni da vas razvesele dok traje evropsko

prvenstvo u košarci na kojem će Srbija Svetislava Pešića pokušati

da se domogne medalje!

Malo je reći da su Srbija i Evrobasket par iz snova. Naša zemlja je u

ovoj ili onoj formi često osvajala zlatne medalje na ovom takmičenju,

ali poslednji put još 2001. Tada je Svetislav Pešić sa klupe gledao

kako Peđa Stojaković, Dejan Bodiroga i ostali sa lakoćom brišu

parket sa ostatkom starog kontinenta. Sada, magični Piroćanac je

dvadeset i jednu godinu stariji, a na terenu su isto neki novi klinci.

Jesu li zreli da naprave novi podvig?

U prvom delu najave Evrobasketa, Miloš i Edin bave se stanjem u

grupama A i B. U grupi A, koja će se igrati u Gruziji, prvi favorit je

izvesno Španija – uprkos smeni generacija koja ih je ostavila bez

velike većine prepoznatljivih lica. Ipak, ako smo nešto naučili

prethodnih godina, to je da su Španci uvek Španci, te ni njih, ni

starog vuka Skariola ne treba potcenjivati.

Svoju šansu će u Tbilisiju vrebati još i Turska, Belgija, Bugarska i

domaćin, te Crna Gora koja je „administrativno“ upala umesto

Rusije. Turci su ekipa koja puno zavisi od raspoloženja (kao i uvek),

Belgijance smo dobro upoznali pre dva meseca, a biće zanimljivo

videti mogu li Bugari i Crnogorci do nekog iznenađenja. Gruzija je

drastično oslabljena neigranjem Toka Šengelije, pa nad njima stoji

veliki znak pitanja.

Grupa B vodi nas u Keln, i nosi popularni epitet „grupe smrti“. A

kako i drugačije kad su tamo, pored domaćih Nemaca, još i

Francuzi, Litvanci i Slovenci? Aktuelni evropski šampion iz 2017.

dolazi i sa Dončićem i sa Dragićem, ali imaće pune ruke posla sa

„tornjevima blizancima“ Valančijunasom i Sabonisom, te sa

francuskim „fizikalcima“ koji su ubedljivo fizički najsnažnija ekipa na

turniru.

Svoju šansu za kvalifikaciju vrebaju drastično oslabljeni Nemci, a to

će pokušati da iskoriste Mađari i pre svega Bosna i Hercegovina,

koja na turnir odlazi na krilima velike pobede nad Francuzima. Mogu

li Džanan Musa i Jusuf Nurkić da naprave jedno malo čudo u

„Lankses Areni“?

Pitanja mnogo, a imamo li odgovore? Naravno da nemamo. Samo

loš humor i još goru analitiku, pa, ko preživi ovih prvih sat i kusur,

pričaće natenane... u svakom slučaju, srećan početak nove Šeste

Lične svima pa i nama!

I naravno, pišite nam u komentarima šta mislite o novom ruhu

podkasta! Sigurni smo da imate komentare...

Još malo i 2021. je na izmaku – vreme je da se rastajemo!

Godina za nama nije bila lagana. Uprkos svemu što nas je snašlo, trudili smo se da je olakšamo na ovaj ili onaj način, a povratak redovnog takmičenja u košarci je makar malo pomogao. Samim time, i mi smo mogli da radimo svoj posao, pa tako smo i snimili nekih...uh, nekih bogami puno epizoda ove godine, i sada vam predstavljamo kompilaciju najboljih momenata!

Kao i uvek, fokus je na onim detaljima koji su nekako svima ostali u sećanju. Analize, dijagnoze i ostale pseudo-stručne stvari smo ostavili po strani, jer to se ionako zaboravi bilo ispravno ili pogrešno (ovo je inače bio lep način da vam kažemo da smo uglavnom grešili). Fokus je stoga bio na humoru, i na nekim pričama koje možda niste mogli da čujete baš svugde.

Prvi deo godine obojile su one standardne košarkaške priče, na kakve ste već navikli u 2019. i 2020. Tu ste imali priliku da ispratite životopise par velikih igrača, kao i par priča o velikim igračima.

Sredinom godine, tamo u kasno proleće, Edin se priključio kao stalni član i ispratio plej-of od prve do (skoro) poslednje utakmice – zajedno smo ispratili sudbinu i Janisa i Finiksa do ključnih poena u finišu. Tu je tek bilo veselih momenata, a izdvojili smo nekoliko koje vas možda navedu da jednom opet proživite sve to iznova.

I sada, od jeseni 2021., krenuli smo intenzivno da pratimo ABA i NBA. Analizirali smo svako kolo, svaki šut, možda premalo a možda, bogami, i previše – ali pošto je reč o najjačoj ABA sezoni u istoriji, verujemo da se trud na kraju i isplatio. U stvari, vaša podrška dovoljno govori o svemu.

Želimo vam srećnu novu 2022. godinu, uz puno zdravlja i sreće. Vidimo se!

Pošto je Edin na „radnom odmoru“ u Kaliforniji, a i ABA kolo je ionako nepotpuno (Mega je morala da odloži meč zbog mini-epidemije u sastavu), ove nedelje bavimo se nekim drugim temama. I verujem da će vam se svideti, jer je odziv na ove stvari svaki put odličan.

Naime, sa nama je opet u studiju jedan od najvećih poznavalaca nižih rangova u regionu, legendarni Milan Caković. Leteći Pančevac, poznat po svojem stručnom komentaru na utakmice druge ABA lige i KLS-a, dolazi kod nas u podkast da gledaoce uputi u sve tajne nižih liga ove sezone!

Prva tema biće druga ABA, koja je već odradila tri od svojih pet planiranih balona. Nakon mečeva u Čajetini, Osijeku i Sarajevu, na čelu tabele nalazi se banjalučki Borac sa skorom 7-0. Dragan Nikolić usadio je čeličnu disciplinu u svoju ekipu, koja beskrajno veruje u njega, i oni sa pravom prate njegove taktove. Prvi pratioci su MZT, Mladost i Široki, i svaki vreba svoju priliku za viši plasman.

U grupi od šest ekipa koje se bore za plej-of, pre svih se ističu Sparsi, Helios, Sutjeska i Zlatibor, koji svi imaju po četiri pobede i tri poraza. Ispod njih su Vojvodina i Lovćen, dok su za sada malo udaljeniji Podgorica, Rogaška, Pelister i Vrijednosnice iz Osijeka – ovi poslednji za sada nemaju nijedan trijumf.

Što se KLS-a tiče, i tu je zanimljivo. Trenutno se za vrh bore četiri ekipe – tri već spomenuta tima iz druge ABA lige i Vojvodina Mute Nikolića. OKK, Dinamik, Radnički iz Kragujevca i Sloga su u „pelotonu“, Novi Pazar, Vršac, Metalac, Dunav i Zdravlje negde između, a za opstanak se trenutno bore Kolubara, Tamiš i Slodes.

Osim detaljne analize oba takmičenja, biće naravno malo reči i drugoj muškoj ligi Srbije – nekoliko starih znanaca preti da se umeša za ulazak u KLS, pre svega Spartak i Pirot, dok u grupi A odlično igra čačanski Železničar.

Kako god okrenete, biće zanimljivih tema za sve – nakon ove epizode, ispratićemo godinu sa tradicionalnim „best of“ klipom!

Naime, kako javljaju iz sedišta lige, Adam Silver ni ni pomišlja o

privremenom zaustavljanju sezone. Nekoliko utakmica jeste

otkazano zbog manjka igrača (Čikago je u jednom trenutku imao

„taman za basket“, kako je to slikovito predstavio Nikola Vučević), ali

sezona se svakako nastavlja – i to, ako treba, uz pomoć

„trećepozivaca“! A Edin i Kole su na licu mesta, i uz malu Miloševu

pomoć, probaće da vam razjasne ovaj fenomen...

Naime, NBA klubovi su se u nedostatku kadrova okrenuli igračima iz

nižih rangova, ili igračima bez angažmana, ili čak i penzionerima.

Tako je, recimo, prekjuče dres Bostona zadužio legendarni Džo

Džonson – „Ajzo Džo“ je inače poslednju NBA sezonu odigrao još

2018, ali očigledno je dovoljno spreman da pomogne „Keltima“ u

nevolji. Na drugoj strani zemlje, Ajzeja Tomas završio je u

Lejkersima, i to nakon što je bio već viđen u Denveru – on se, za

sada barem, dobro snalazi u svojoj novoj ulozi.

Kratkoročno uhlebljenje u Atlanti našao je još jedan stari kadar,

Lens Stivenson, a zanimljiv je i slučaj Hasana Graveta, koji je prošle

sezone igrao drugu ABA kao član MZT-a – sada, Gravet je

plejmejker Orlando Medžika. Hoće li ovaj potez biti popularan ili ne

dobro je pitanje, jer bliži se „celodnevni“ NBA Božić, a znate da

navijači vole da vide najbolje na parketu...

Što se pregleda lige tiče, tu smo manje-više na istom. Od onih

monstruoznih mega-trejdova se još uvek ništa nije dogodilo, pa smo

svi i dalje tamo gde smo ih zatekli. Bruklin je prvi, Čikago i Milvoki

prate, a sve tri ekipe imaju puno zaraženih trenutno. Klivlend je

ponovo uhvati neku mini-epidemiju, a od ostalih da spomenemo da

se Boston malo pridigao, a Atlanta pala. U slobodnom padu su i

Njujork i Indijana, i čini se da će Pejsersi sve teže do nekog boljeg

plasmana, pogotovo sad kad rasprodaja krene...

A na Zapadu – trka u dvoje je i dalje u dvoje, s time što je trenutno

Finiks nešto bolji, a Golden Stejt malo zaostaje. Juta preti iz drugog

plana, Memfis je i dalje tu negde – „losanđeleski blizanci“ drže vrh

donjeg doma, a Denver i Dalas se i dalje muče. Denveru trebaju

igrači hitno, možda nađe nešto među ovim rezervistima...Minesota

je svakako u borbi, Portland se trudi, a sve dalje su Sakramento,

Oklahoma, Nju Orleans i Hjuston.

Naravno, fokus epizode će ipak biti božićne utakmice. Edin i Kole će

prenositi Lejkerse i Bruklin, a par dana kasnije i Kliperse i Denver.

Naravno, ne treba propustiti ni ostatak božićnog spektakla – a

verujem da se većina najviše raduje susretu između Finiksa i

Golden Stejta, koji će se odigrati 25. decembra od 23h po našem

vremenu.

Nakon onako „veselog“ 11. kola, stiglo je jedno gotovo „obično“ dvanaesto. Ali da li su ABA kola ikada obična? Najbolje je da pustite Edina i Miloša da vam pojasne šta i kako...

Aktuelni prvak, Crvena Zvezda, ubedljivo je porazila čačanski Borac. Uz fantastičan šut za dva, a pogotovo za tri, crveno-beli su nastavili dobar niz i u ovom susretu – Čačani nikako nisu mogli da im ispariraju, i poraz od čak 47 poena razlike je jedini realan ishod. Briljirao je povratnik Eron Vajt, koji je nakon duge pauze debitovao u ABA ligi – šuterski je raspoložen bio i odlični Ostin Holins sa pet postignutih trojki.

Partizan, sa druge strane, nije imao laku utakmicu u Baru. Iako su crno-beli vodili gotovo čitav meč, Mornar se borio hrabro i do poslednjeg daha. Kvalitativno inferiorni tim Mikija Pavićevića je pružio žestok otpor, međutim završnica je ipak pripala crno-belima, koji u novu nedelju ulaze sa novim centrom – Matijasom Lesorom.

Budućnost je, baš kao i Zvezda, slavila sa više od četrdeset razlike. U „Morači“ je ovaj put stradala Krka, a „đetići“ su odigrali možda i napadački najkvalitetniju partiju ove sezone. Čak četiri igrača – Sili, Tarolis, Zoran Nikolić i Jagodić Kuridža imali su indeks preko dvadeset, što se ne viđa prečesto na jadranskim parketima.

Do nove pobede stigla je i Cedevita Olimpija. U atraktivnom meču, Ljubljančani su pobedili Derbi SC rezultatom 88-78 i tako „potvrdili“ brejk iz Beograda u prethodnom kolu. Za Cedevitu Olimpiju sledi niz nešto „lakših“ mečeva, te se očekuje da se oni u narednim nedeljama i učvrste na višim pozicijama na tabeli.

Na višim pozicijama je već učvršćen FMP, i ne deluje da će se skoro maknuti odatle. „Panteri“ su deseti ovosezonski trijumf upisali protiv Splita, u meču u kojem gosti gotovo da nisu imali šanse – odlični Garet Nevels ponovo je bio jedan od najistaknutijih, a sada je dobro odigrao i Marko Radonjić. I da, Brajs Džons i dalje ne maši sa penala, mada to publika protiv Splita nije imala priliku da vidi.

U preostalim mečevima kola, videli smo iznenađenje u Hali Sportova, kao i rutinsku pobedu Igokee u Laktašima. Na Novom Beogradu Zadar je pobedio zahvaljujući ponovo dobro raspoloženom Džastinu Karteru – američki veteran je još jednom bio „meč viner“ na teškom gostovanju za Zadar, a odlična partija protiv Mege donela mu je i zvanje MVP-ja kola. Zadar se sada i definitivno malo odvojio od zone ispadanja, mada duga je sezona i prava iskušenja tek slede.

Igokea, sa druge strane, je rutinirala Cibonu – dobra partija Dešona Stivensa dala je pravi štimung domaćinu, dok su gosti ponovo morali da se snalaze bez Roka Prkačina, koji će izgleda odsustvovati do daljnjega. Veliki udarac za Zagrepčane, koji su sezonu počeli u formi koja je možda i obećavala plej-of...

Naravno, tu su i naše redovne rubrike – Kraš Ekspres, Petorka Kola...i sve što inače dobijete jednom nedeljno.

I ne zaboravite, vidimo se u petak za nedeljnu dozu NBA novosti!

NBA k’o NBA, svašta se desi u svega sedam dana, međutim, sada pišemo da se desilo nešto i zaista nesvakidašnje – Stef Kari pogodio je dovoljno trojki da sa broja jedan večne liste svrgne Reja Alena, i naravno da je to tema broj jedan za Edina i Miloša ove sedmice!

O Kariju je, naravno, već i ranije bilo dovoljno priče, ali te teme nikad ne dosade. Setili smo se njegovih univerzitetskih dana, malo pričali o Voriorsima, ali smo i imali zanimljivu uvertiru tj. digresiju u vidu nekih sitnih diskusija vezanih za malo jače NBA glave. Tako se, recimo, pričalo o Tristanu Tompsonu, pa smo onda skrenuli i u neke druge vode – pomenuo se i Šon Kemp, ali ne baš zbog zakucavanja...

Pored priče o Stefu i analizi „tamne strane sile svemira“, naravno da je bilo mesta i da se prodiskutuju sveže trejd glasine. Odjednom se sada u kombinacijama pojavio i Kajri Irving, za koga se navodno raspituje Dalas – o Benu Simonsu i dalje ne znamo gde će, Sakramento i Detroit su na pijacu stavili pola tima bezmalo, a kao bomba odjeknula je vest da će „na doboš“ možda čak i Rasel Vestbruk. Šta li bi Lejkersi mogli da dobiju za njega?

U pregledu lige, za promenu smo krenuli od zapada prema istoku. Voriorsi i Sansi izgledaju odlično kao i uvek, ali sada treba spomenuti i Jutu koja je malo pritegla odbranu i polako im se približava. Donovan Mičel je popravio procente i u odličnoj je formi – loš znak za ostatak zapada! Prijatno iznenađenje je i ekipa Memfisa, koja niže pobede uprkos neigranju svoje prve zvezde Dža Morenta.

Lejkersi se i dalje „traže“, pa igraju toplo-hladno, mada imaju čak sedam pobeda u poslednjih deset mečeva. Klipersi i dalje „ubijaju vreme“ do Lenardovog povratka, u Denveru nema ko da igra sem Nikole Jokića, a Dalas se muči da nađe svoj kako ofanzivni, tako i defanzivni identet bez Luke Dončića. Malo se pričalo i o novom mini-skandalu u Dalasu, jer su američki mediji nedavno preneli priču o tome da se Luka i bivši šef struke Rik Karlajl baš i nisu previše voleli.

Minesota pokazuje da je sve bolja, i da će probati da zadrži to plej-in mesto. Sakramento je malo živnuo od odlaska Luka Voltona, ali korona ih sputava – Portland, San Antonio se bore, dok je u podrumu status kvo sa Hjustonom, Nju Orleansom i Oklahomom. Ali to ne znači i da je dosadno, o čemu nam svedoči završnica ova dva poslednje imenovana tima u utakmici od četvrtka ujutru...

Na istoku „stare priče“ – Kevin Durent vodi Bruklin ka vrhu, Milvoki ih stiže, a Čikago će se priključiti kad se svi oporave, jer ih trenutno sposobnih za košarku ima taman za jednu basket ekipu. Klivlend je u porastu forme, dok ih pomno prate Majami i Šarlot.

Filadelfija malo ima, pa malo nema pomoć Embida – Ben Simons, tj. trejd istoga, je ponovo tema broj jedan u „gradu bratske ljubavi“. Vašington je malo pao u formi, Atlanta ne može da odbrani ništa, a Boston se podiže zahvaljujući odličnom Tejtumu. Tu blizu vreba i Toronto, predvođen pre svega sjajnim Nikom Nursom, jednim od najinovativnijih trenera današnjice.

U Njujorku je izgleda stigao umor, kako fizički tako i mentalni. Indijana je, baš kao i neki drugi, „oglasila“ pola tima, dok o Orlandu i Detroitu – što manje, to bolje...pomenućemo ih samo u kontekstu trejdova.

Uživajte u podkastu, pa se vidimo u utorak kad nas čekaju nove ABA zanimacije!