Muzički salon

Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.  

Autor: Jelena Glušica

„Volim kada arija odgovara pevaču kao dobro skrojeno odelo.“ – napisao je jednom prilikom Volfgang Amadeus Mocart u pismu svom ocu Leopoldu. Vođeni tom mišlju, a povodom 230 godina od kompozitorove smrti, u novom izdanju „Muzičkog salona“ predstavljamo četiri operske pevačice za koje je Mocart pisao arije. To su Adrijana Ferareze, Alojzija Veber, Nensi Storače i Jozefa Dušek. Bile su to umetnice koje su prvi put izvele neke od kompozitorovih najlepših, često i veoma zahtevnih, operskih i koncertnih arija.

Autor: Jelena Glušica

Emisija je posvećena salonskoj kulturi, koja je podrazumevala i procvat kućnog muziciranja i patronata u svetu umetničke muziker. Iz francuske istorije izdvaja se salon Vinarete Singer, naslednice čuvene fabrike šivaćih mašina, koja je naročito bila naklonjena muzici Gabrijela Forea. Povodom 150 godina od rođenja Marsela Prusta, govorimo i o salonu koji je održavan u domu ovog književnika. Iz carske Rusije ističemo priču o irskom pijanisti Džonu Fildu, koji je držao veoma posećen salon početkom 19. veka. Više od nastupa u prestižnim koncertnim dvoranama širom sveta Artur Rubinštajn, poljski pijanista jevrejskog porekla, voleo je intimna okupljanja sa kolegama muzičarima, gde se do zore sviralo i uživalo u druženju, smehu, hrani i piću. Salonska kultura stigla je sredinom 19. veka i do Beograda, gde su dah evropskih salona doneli pripadnici srpskog plemstva i visokih društvenih krugova.

Autor: Jelena Glušica

Prvi svetski rat bio je jedan od najvećih sukoba u dotadašnjoj istoriji, a nije zaobišao ni muzički svet. Mnogi mladi, perspektivni kompozitori izgubili su život na frontu, a oni koji su preživeli, imali su traume od prizora stradanja kojima su prisustvovali. Međutim, neretko su muzički nadareni vojnici sa sobom nosili instrumente, pa su u pauzama ratovanja svirali za sebe i svoje saborce.

U emisiji posvećenoj Danu pobede u Prvom svetskom ratu, koji smo obeležili 11. novembra, donosimo priče o znanim i neznanim umetnicima, kao što su Štefan Rudija, Sesil Kouls, Džordž Batervort, Moris Ravel i Klod Debisi.

Autor: Jelena Glušica

Nakon emisije posvećene Edvardu Grigu, utemeljivaču norveške nacionalne škole, govorimo i o najznačajnijem predstavniku romantizma u Finskoj, Janu Sibelijusu. Njegovo stvaralaštvo istorija muzike pre svega pamti po programskim simfonijskim delima. Neka od njih, uz Koncert za violinu i orkestar u d-molu, slušamo u večerašnjem izdanju Muzičkog salona.

Autor: Jovana Golubović

Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.

Autor: Jelena Glušica

Razvoj nacionalnih škola tokom epohe muzičkog romantizma iznedrio je veliki broj kompozicija zasnovanih na folkloru. Kroz zvuke narodnih pesama i legendi, kompozitori širom Evrope prikazivali su bogatstvo svojih zemalja u različitim muzičkim žanrovima. Prvo oktobarsko izdanje Muzičkog salona posvećujemo utemeljivaču norveške nacionalne škole - Edvardu Grigu.

Autor: Jovana Golubović

Ovu emisiju možete poslušati i na media.rtv.rs/muzicki-salon

U prvoj emisiji novog ciklusa govorimo o bogatoj muzičkoj tradiciji Venecije, jedne od najznačajnijih prestonica umetničke muzike u Evropi. Sluša se muzika Đovanija Gabrijelija, Klaudija Monteverdija, Tomaza Albinonija, Vinčenca Belinija i Feliksa Mendelsona.

Autor: Jelena Glušica

Svetski dan muzike, koji je obeležen juče u brojnim zemljama, prvi put je proslavljen 1982. u Parizu Festivalom muzike. U Francuskoj je u to vreme svaki drugi mlad čovek svirao neki muzički instrument i dan muzike ustanovljen je sa namerom da profesionalni i muzičari amateri budu ohrabreni da sviraju na otvorenom i da široj publici približe umetnost i pokažu svoje veštine.
U poslednjem izdanju Muzičkog salona u ovoj sezoni, slušaćemo neke od najlepših numera klasične muzike francuskih stvaralaca: Gabrijela Forea, Morisa Ravela i Sesil Šaminad.

Autor: Jovana Golubović.

U delima Feliksa Mendelsona, Nikolaja Rimskog-Korsakova, Franca Lista i Đulija Bričaldija tragamo za uticajima italijanske umetnosti na umetničku muziku.

Autor: Jelena Glušica