U opusu češkog kompozitora Leoša Janačeka, koji je stvarao krajem 19. i u prvim decenijama 20. veka, najistaknutije su opere. Ipak, ne može se zanemariti značaj njegovih instrumentalnih dela, koja je najviše pisao u kasnim godinama života, kada je stekao međunarodno priznanje. U ovom izdanju Muzičkog salona slušamo neka od Janačekovih poznatih instrumentalnih ostvarenja, među kojima su ona nadahnuta češkom narodnom baštinom, ali i ona čiji je muzički jezik "univerzalan", bez nacionalnih obeležja.

Autor: Jovana Golubović.

Krajem 19. veka kompozitori su usložnjavali harmonski jezik, napuštajući klasični pojam tonaliteta. Tražili su nove mogućnosti izraza kroz disonantne harmonije i politonalnost. Slobodnije harmonije prvi su upotrebljavali autori u Nemačkoj, koja je u to vreme bila mesto muzičkog napretka, a potrebu za proširenjem harmonskog jezika osetio je i danski kompozitor Karl Nilsen, čije se simfonije smatraju velikim doprinosom muzičkoj literaturi. Nekim od njih, uz druga značajna dela (poput Koncerta za flautu i orkestar), posvećujemo pažnju u prvom februarskom izdanju Muzičkog salona.

Autor: Jovana Golubović.

Povodom 50 godina od osnivanja "12 čelista Berlinske filharmonije", emisija je posvećena tom jedinstvenom ansamblu, koji svira sve: od umetničke muzike preko džeza, francuskih šansona ili tanga do Bitlsa.
Svečani koncert povodom velikog jubileja održali su 9. januara u sali Berlinske filharmonije, a tokom karijere zabeležili su nastupe širom sveta u prestižnim koncertnim dvoranama.

Autor: Jelena Glušica

Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.  

Autor: Jelena Glušica

Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.  

Autor: Jelena Glušica

„Volim kada arija odgovara pevaču kao dobro skrojeno odelo.“ – napisao je jednom prilikom Volfgang Amadeus Mocart u pismu svom ocu Leopoldu. Vođeni tom mišlju, a povodom 230 godina od kompozitorove smrti, u novom izdanju „Muzičkog salona“ predstavljamo četiri operske pevačice za koje je Mocart pisao arije. To su Adrijana Ferareze, Alojzija Veber, Nensi Storače i Jozefa Dušek. Bile su to umetnice koje su prvi put izvele neke od kompozitorovih najlepših, često i veoma zahtevnih, operskih i koncertnih arija.

Autor: Jelena Glušica

Emisija je posvećena salonskoj kulturi, koja je podrazumevala i procvat kućnog muziciranja i patronata u svetu umetničke muziker. Iz francuske istorije izdvaja se salon Vinarete Singer, naslednice čuvene fabrike šivaćih mašina, koja je naročito bila naklonjena muzici Gabrijela Forea. Povodom 150 godina od rođenja Marsela Prusta, govorimo i o salonu koji je održavan u domu ovog književnika. Iz carske Rusije ističemo priču o irskom pijanisti Džonu Fildu, koji je držao veoma posećen salon početkom 19. veka. Više od nastupa u prestižnim koncertnim dvoranama širom sveta Artur Rubinštajn, poljski pijanista jevrejskog porekla, voleo je intimna okupljanja sa kolegama muzičarima, gde se do zore sviralo i uživalo u druženju, smehu, hrani i piću. Salonska kultura stigla je sredinom 19. veka i do Beograda, gde su dah evropskih salona doneli pripadnici srpskog plemstva i visokih društvenih krugova.

Autor: Jelena Glušica

Prvi svetski rat bio je jedan od najvećih sukoba u dotadašnjoj istoriji, a nije zaobišao ni muzički svet. Mnogi mladi, perspektivni kompozitori izgubili su život na frontu, a oni koji su preživeli, imali su traume od prizora stradanja kojima su prisustvovali. Međutim, neretko su muzički nadareni vojnici sa sobom nosili instrumente, pa su u pauzama ratovanja svirali za sebe i svoje saborce.

U emisiji posvećenoj Danu pobede u Prvom svetskom ratu, koji smo obeležili 11. novembra, donosimo priče o znanim i neznanim umetnicima, kao što su Štefan Rudija, Sesil Kouls, Džordž Batervort, Moris Ravel i Klod Debisi.

Autor: Jelena Glušica

Nakon emisije posvećene Edvardu Grigu, utemeljivaču norveške nacionalne škole, govorimo i o najznačajnijem predstavniku romantizma u Finskoj, Janu Sibelijusu. Njegovo stvaralaštvo istorija muzike pre svega pamti po programskim simfonijskim delima. Neka od njih, uz Koncert za violinu i orkestar u d-molu, slušamo u večerašnjem izdanju Muzičkog salona.

Autor: Jovana Golubović

Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.

Autor: Jelena Glušica