Povodom

Najboljim studentima Univerziteta u Novom Sadu za predhodne dve studijske godine nedavno su svečano uručene nagrade u Rektoratu.

Nagradu za najboljeg studenta na novosadskom Univerzitetu i priznanje za studenta generacije medicinskih nauka poneo je Bačkopalančanin Nemanja Maletin. On je Medicinski fakultet završio sa prosečnom ocenom 10. Višestruko je nagrađivan od strane Univerziteta, Medicinskog fakulteta, Srpskog lekarskog društva. Dobitnik je Godišnje nagrade Društva lekara Vojvodine za izvanredan uspeh tokom studija, bio je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije – Dositeja, kao i Fondacije „Privrednik“. Nemanja Maletin je gost Povodom.

Prema Kalendaru aktivnosti za sprovođenje završnog ispita i upisa učenika u srednju školu za školsku 2026/2027 godinu, učenicima osmog razreda sledi jedna sveobuhvatna provera znanja. Kako bi završili osnovnu i upisali željenu srednju školu mali maturanti će već za dva meseca polagati Završni ispit. Završavajući jedno poglavlje svog školovanja pokazuju, istovremeno, i spremnost da započnu drugo.

Pripreme su počele, a u vezi sa tim i ponuđene Zbirke testova u kojima su sabrani svi testovi sa probnog i završnog ispita u proteklih deset godina. Na taj način budućim srednjoškolcima je olakšana priprema.

Međutim, spremnost za nastavak školovanja znači nešto drugo. Sve češće se uočava nedostatak funkcionalne pismenosti kod učenika, odnosno nerazvijene veštine čitanja i razumevanja pročitanog.

Da li su savremene generacije pripremljene za razumevanje, kritiku i rešavanje problema svakodnevice? Da li je škola dovoljna za osposobljavanje mladih? I ko ima dominantniju ulogu u tom procesu? – pitanja su za našu gošću – a to je dugogodišnja profesorka književnosti u Prvoj beogradskoj gimnaziji i rukovodilac Centra za ispite i pomoćnica direktora u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Dragana Stojanović.

Razgovor s gostom u studiju. Nakon prelistavanja dnevne štampe i komentarisanja najaktuelnijih događaja, sa stručnjacima u različitim oblastima razgovaramo, takođe, o najaktuelnijim temama u našoj svakodnevici.

Prosečan životni vek ženske populacije u Srbiji je 78 godina, dok je za mušku populaciju život kraći za pet godina. U Evropskoj uniji i žene i muškarci žive duže, za šest odnosno pet godina, podaci su Republičkog zavoda za statistiku na Svetski dan zdravlja. I dok se ovogodišnjom kampanjom pod nazivom “Zajedno za zdravlje. Budimo uz nauku” stavlja poseban akcenat na nauku, istraživanja i dokaze u očuvanju i unapređenju zdravlja, mi postavljamo pitanje zašto su u Srbiji glavni uzrok smrtnosti nezarazne bolesti (udeo zaraznih bolesti u ukupnoj strukturi smrtnosti je relativno mali)? Zašto svaki drugi stanovnik umire od srca i krvnih sudova, a svaki peti od malignih tumora? Koliko smo skloni prevenciji, u narodu prepoznatoj u (“Bolje sprečiti nego lečiti”), a koliku odgovornost u očuvanju javnog zdravlja imaju zdravstvene politike? O tome u Povodom sa našom gošćom – to je Vesna Imbronjev, dugogodipnja medicinska radnica u Centru za prevenciju Doma zdravlja u Novom Sadu, a danas predsednica Asocijacije za unapređenje zdravlja.

Razgovor s gostom u studiju. Nakon prelistavanja dnevne štampe i komentarisanja najaktuelnijih događaja, sa stručnjacima u različitim oblastima razgovaramo, takođe, o najaktuelnijim temama u našoj svakodnevici.

Razgovor s gostom u studiju. Nakon prelistavanja dnevne štampe i komentarisanja najaktuelnijih događaja, sa stručnjacima u različitim oblastima razgovaramo, takođe, o najaktuelnijim temama u našoj svakodnevici.

Kakva je budućnost medija u Srbiji? Novo istraživanje "Mediji kao servis vlasti i kapitala" koje je uradila Novosadska novinarska škola donosi odgovor na ovo pitanje. O stanju i budućnosti medija, rezultatima istraživanja Milica Janjatović Jovanović razgovara sa Tamarom Srijemac.

Razgovor s gostom u studiju. Nakon prelistavanja dnevne štampe i komentarisanja najaktuelnijih događaja, sa stručnjacima u različitim oblastima razgovaramo, takođe, o najaktuelnijim temama u našoj svakodnevici.

U februaru 2026. godine kompanija za sajber-bezbednost Oversecured objavila je izveštaj nakon što su njeni istraživači izvršili reviziju 10 popularnih Android aplikacija za mentalno zdravlje — od aplikacija za praćenje raspoloženja i AI terapeuta do alata za upravljanje depresijom i anksioznošću — i otkrili čak 1575 ranjivosti! Pedeset četiri takva propusta klasifikovana su kao kritična, iako je čak šest od deset testiranih aplikacija izričito obećavalo korisnicima da su njihovi podaci „u potpunosti šifrovani i bezbedno zaštićeni“. Sudeći prema statistikama preuzimanja na Google Play-u, to znači da bi čak 15 miliona ljudi moglo biti pogođeno. Da li postoji i rizik i po mentalno zdravlje o tome za Povodom psihoterapeutkinja i psihološkinja Ivana Perić razgovara sa Tamarom Srijemac.