РТВ Слово љубве 107,3 MHz

Поводом 85 година од Крвавог марша, једног од најтежих страдања становника Шапца и Мачве током Другог светског рата, гост Радија Слово љубве био је Душан Стокановић, главни и одговорни уредник Радија ,,Слово љубве”. Крајем септембра 1941. године, немачке окупационе снаге похапсиле су више хиљада мушкараца из Шапца, који су потом одведени преко Саве и упућени ка сремском селу Јарак. Усиљени марш од Шапца до Јарка, дуг више од 20 километара, остао је упамћен као Крвави марш. У импровизованом логору под ведрим небом у Јарку заточеници су данима били изложени глади, жеђи, злостављању и тешким условима. Преживели су 30. септембра враћени у Шабац, где је њихово страдање настављено у новоформираном концентрационом логору. У разговору смо се подсетили на догађаје који су претходили Крвавом маршу, саму колону Шапчана, али и на страдање породице господина Стокановића. Разговор су водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и вероучитељица Јелена Јањић.

Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион служио је на празник светих мученица Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, 30. септембра 2026. године, свету Литургију са свештенством, појцима и верним народом у храму посвећеном овим угодницама Божијим у београдском насељу Нова Галеника, известила је за Радио "Слово љубве" Милица Шојић. Тумачећи прочитано јеванђељско зачало о мудрим и лудим девојкама и дочеку Женика, Владика Иларион је рекао да "Господ жели да нас пробуди и побуди на трезвљење, стражење и будност, да онда када мислимо да је све потаман, и да смо се смо уљуљкали у овоме животу - Он долази". "Шта је садржај којим ми треба да се испунимо и шта то даје смисао нашем животу", упитао је Владика и поучио да је "један од трагова који нам је дат - исповедништво и сведочење". "Свако од нас је позван и призван да буде сведок: да сведочи Богу када се моли Богу, да сведочи љубав према ближњима и целоме свету, а пре свега да сведочимо свету да Бог воли човека и воли свет, да је свет плод љубави и је све добро веома", нагласио је Владика. Ту је наша борба са свиме што је пролазно, додао је Епископ новобрдски и истакао да је Бог рекао да ће нас препознати управо по љубави.

О увођењу у службу вероучитеља, стручној пракси, менторству и првим искуствима из учионице за Радио Слово љубве говорили су Данијела Кошћал, саветник и координатор Менторског тима Одбора за верску наставу, и Никола Савић, вероучитељ. Данијела Кошћал је вероучитељ од 2005. године, а данас своје дугогодишње искуство преноси и кроз рад са младим вероучитељима и њихово увођење у службу. У разговору је било речи о томе како изгледа стручна пракса будућих вероучитеља, шта студенти могу да науче посматрајући часове искусних колега и колико је улога ментора важна у њиховим првим корацима у учионици. Говорили смо и о првом сусрету са ученицима, разлици између теолошког знања стеченог на факултету и искуства које доноси непосредан рад у школи, као и о изградњи односа са ученицима, наставницима и родитељима. Разговор су водиле вероучитељица Јелена Јањић и новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман.

У крипти Храма Светог Саве на Врачару је 29. септембра 2026 године представљена књига "Завет и мегалополис" аутора проф. др Слободана Владушића у издању "Духовне речи", Издавачке установе Архиепископије београдско-карловачке. Свештенство, професоре и бројну публику је у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, поздравио Преосвећени викарни Епископ липљански и војни Доситеј. О књизи су поред аутора говорили и др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и јереј др Владан Таталовић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, такође председник Уређивачког одбора "Духовне речи". У наредним минутима слушате прилог Милице Шојић.

Прво у серији тумачења Светог Писма у оквиру пројекта "Слово у 'Слову' " Мисионарског одељења АЕМ, одржано је 7. септембра 2026. године, у просторијама црквене књижаре "Слово" у центру Београда. Први предавач био је презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења, који је тумачио прво зачало Јеванђеља по Јовану (Јн 1, 1-17), а потом повео и разговор са сабраним посетиоцима. Ово вече је за слушаоце Радија „Слово љубве“ забележила Милица Шојић.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Када говоримо о оштећењу слуха, разговор често почиње и завршава се медицином – дијагнозом, слушним апаратом, кохлеарним имплантом или рехабилитацијом. Међутим, свакодневица глувих и наглувих особа отвара много шире питање: како разговарају са породицом, како прате наставу, одлазе код лекара, учествују у друштву и колико њихов живот зависи од тога да ли је окружење спремно да комуникацију учини доступном. О томе како изгледа живот са оштећењем слуха, шта родитељи пролазе након сазнања да њихово дете не чује, колико су важни вршњаци и прихватање, али и зашто знаковни језик треба разумети као прави језик, разговарамо са Маријом Марковић, дефектологом из Школе за ученике са оштећењем слуха „Стефан Дечански“. Посебно место у разговору посвећујемо црквеној заједници и питању приступачности. Како храм може да буде простор у коме ће се и глува или наглува особа осећати прихваћено и равноправно? Саговорница доноси и врло конкретне савете: како привући пажњу глуве особе, како започети комуникацију и колико је потребно да научимо основе знаковног језика.

На данашњи дан, 29. септембра 1839. године, у Београду је рођен Михаило Валтровић, један од пионира научног проучавања српске археологије, архитектуре и уметничке баштине. Био је први професор археологије на Великој школи, управник Народног музеја и један од оснивача Српског археолошког друштва, а његов рад остао је тесно повезан са проучавањем средњовековних цркава и манастира. Заједно са архитектом Драгутином Милутиновићем, Валтровић је деценијама обилазио Србију и бележио њене старине. Њихови цртежи, акварели, архитектонски планови и записи данас имају посебну вредност, јер су забележили изглед бројних споменика у времену када многи још нису били систематски проучени и заштићени. Њихова теренска грађа сведочи и о томе како су изгледале српске средњовековне цркве и манастири пре бројних каснијих измена и обнова. О раду Михаила Валтровића и Драгутина Милутиновића, њиховом значају за развој археологије и заштиту културног наслеђа, као и о томе шта нам њихови записи данас откривају о српској средњовековној архитектури, разговарамо са др архитектом Тањом Дамљановић, историчарем архитектуре, која је била и уредник тротомне публикације „Валтровић и Милутиновић“.

У црквеној књижари "Слово", 28. септембра 2026. године одржано је и треће у серији тумачења Светог писма под називом "Слово у Слову" Мисионарског одељења АЕМ. Предавач је био презвитер Бранислав Кеџић, професор и васпитач Богословије Светог Саве у Београду и сабрат Храма Светог Александра Невског на Дорћолу. Отац Бранислав је тумачио прва три зачала Светог Јеванђеља по Матеју, на тему Рођења Христовог и стихове: "Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог". Зашто је изабрао баш ове стихове, али и какве утиске носи након сусрета са публиком у књижари "Слово", чућете у разговору који је са оцем Браниславом Кеџићем након предавања забележила Милица Шојић.

У суботу 26. септембра 2026. године, у Музеју Вука и Доситеја у Београду одржан је "Породични дан". Низ активности у овом огранку Народног музеја Србије испратила је Милица Шојић.