Када у пролазу кроз дан застанемо пред питањем колико смо заиста милостиви, најчешће помислимо на милостињу. Али милосрђе је много више од пара датих сиромаху: оно је разумевање у породици, стрпљење на послу, пажња у саобраћају и пријатељска порука на коју смо коначно одговорили. О томе се говорило у другом сату јутарњег програма Радија Слово љубве, у разговору који су водили отац Александар Прашчевић, теолог Саво Радосављевић и водитељ Наталија Лисинац. Полазећи од беседе Патријарха Порфирија коју смо тог јутра слушали, упитали смо се колико смо као православни хришћани данас спремни да сведочимо љубав, и зашто нам је, у времену које нуди безброј начина да будемо повезани, све теже да будемо заиста заједно. Отац Александар подсетио је да нам милосрђа понајпре недостаје зато што нам недостаје љубави, а љубави нам недостаје зато што се њоме не хранимо. Алгоритам друштвених мрежа, како је приметио, постаје својеврсна дијагноза духовног стања срца, јер нам нуди управо оно чиме се хранимо. Говорило се и о музици коју слушамо, о лењости као корену многих грехова, о томе да често немамо времена зато што нам нешто није приоритет, као и о томе зашто је највећи дар данашњем човеку управо то да себе дамо другоме: да га саслушамо, прошетамо с њим и будемо ту. Сетићемо се и да у Светом писму, међу свим стварима које је Бог створио и назвао добрим, само једном стоји да није добро: да је човек сам. Зато је Црква, која нас једина упорно сабира на Литургију, позив који увек стоји.