РТВ Слово љубве 107,3 MHz

Шта се дешава када је стимулације превише, а јасних граница и усмерења од стране родитеља премало? Да ли превише избора понекад доводи до тога да човек постаје несигуран, а не слободнији? Зашто нам је понекад лакше да прекинемо однос него да решимо проблем који је у том односу настао? Шта је у основи страха од везивања – страх од губитка слободе или страх да ћемо бити повређени? Да ли је могуће научити некога да воли здраво? О овим и сродним темама у првој епизоди новог серијала, који реализујемо у сарадњи са Мисионарским одељењем Архиепископије београдско-карловачке под називом „Школа родитељства“, водитељ Петка Луковић разговорала је са уваженим клиничким психологом др Влајком Пановићем, психијатром и психотерапеутом др Жељком Кошчутић и дефектологом Александром Пуртић.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

На дан прославе Патрона Епархије бачке, празнику Преноса моштију Светог Иринеја, епископа бачког и Исповедника вере, и Светих мученика бачких, разговарамо са протојерејем Велимиром Врућинићем, старешином Саборне цркве Светог Ђорђа у Новом Саду. Кроз разговор се враћамо у једно од најтежих поглавља историје Новог Сада и Бачке: време Рације и страдања православног народа, али и упознајемо личност Светог Иринеја Ћирића, његово архипастирско служење и сведочење вере у времену окупације. Говоримо и о томе шта данас значи када историјско сећање на страдање прераста у литургијско прослављање Светих мученика бачких, као и како нас пример оних који су у најтежим околностима одговарали без мржње, речима „Господ нека им буде милостив“, учи хришћанском односу према страдању и сећању. Протојереј Велимир Врућинић приближава нам и програм овогодишње централне прославе Патрона Епархије бачке и богослужбене свечаности посвећене Светом Иринеју Бачком и Светим мученицима бачким.

Ове године обележавамо велики јубилеј - 150 година од рођења Милана Ракића, једног од најзначајнијих српских песника, дипломате и академика. Ракић је оставио невелико, али изузетно значајно песничко дело, а „Симонида“, „Јефимија“ и „На Газиместану“ само су неке од песама које су остале трајно присутне у српској књижевности и култури. Значајан део његовог живота био је везан и за дипломатску службу, Косово и Метохију, а у Првом балканском рату придружио се као добровољац чети војводе Вука. Поводом 150 година од његовог рођења, у јутарњем програму Радија Слово љубве о животу, поезији и дипломатском раду Милана Ракића разговарамо са Љубицом Тривуновић, професорком Медицинске школе „Надежда Петровић“ у Земуну, и Николом Добријевићем, мастер историчарем и наставником историје у Основној школи „Милан Ракић“. Разговор водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и теолог Петка Луковић.

Друго у серији тумачења Светог писма у оквиру пројекта "Слово у 'Слову' " Мисионарског одељења АЕМ, одржано је 14. септембра 2026. године у просторијама црквене књижаре "Слово" у центру Београда. Предавач је био презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења, који је тумачио зачала 56 и 57 Светог Јеванђеља по Јовану (Јн 17, 1–26) – Христову првосвештеничку молитву. Предавање је за слушаоце Радија „Слово љубве“ забележила Милица Шојић.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Када у пролазу кроз дан застанемо пред питањем колико смо заиста милостиви, најчешће помислимо на милостињу. Али милосрђе је много више од пара датих сиромаху: оно је разумевање у породици, стрпљење на послу, пажња у саобраћају и пријатељска порука на коју смо коначно одговорили. О томе се говорило у другом сату јутарњег програма Радија Слово љубве, у разговору који су водили отац Александар Прашчевић, теолог Саво Радосављевић и водитељ Наталија Лисинац. Полазећи од беседе Патријарха Порфирија коју смо тог јутра слушали, упитали смо се колико смо као православни хришћани данас спремни да сведочимо љубав, и зашто нам је, у времену које нуди безброј начина да будемо повезани, све теже да будемо заиста заједно. Отац Александар подсетио је да нам милосрђа понајпре недостаје зато што нам недостаје љубави, а љубави нам недостаје зато што се њоме не хранимо. Алгоритам друштвених мрежа, како је приметио, постаје својеврсна дијагноза духовног стања срца, јер нам нуди управо оно чиме се хранимо. Говорило се и о музици коју слушамо, о лењости као корену многих грехова, о томе да често немамо времена зато што нам нешто није приоритет, као и о томе зашто је највећи дар данашњем човеку управо то да себе дамо другоме: да га саслушамо, прошетамо с њим и будемо ту. Сетићемо се и да у Светом писму, међу свим стварима које је Бог створио и назвао добрим, само једном стоји да није добро: да је човек сам. Зато је Црква, која нас једина упорно сабира на Литургију, позив који увек стоји.

Библијски појам "првина" означава нешто што је прво и најбоље, а у историји српских електронских медија такав назив свакако припада Радио Београду. Тај радио већ више од једног века буди децу, обавештава народ вестима којима се верује и чува гласове оних који су обликовали нашу прошлост. Поводом 102. рођендана најстарије радио-станице у овом делу Европе, на таласима Радија Слово љубве, у разговору са оцем Александром Прашчевићем и Наталијом Лисинац, први пут је говорила директор Радио Београда, госпођа Зорана Бојичић. Говорећи о томе шта значи трајати дуже од једног века, подсетили смо се и речи патријарха Порфирија изговорене на академији поводом стогодишњице, у којима је јавни сервис добио благослов и визију, а негована култура дијалога остала једно од његових трајних опредељења. Посебно су занимљиве њене речи о тонској архиви, својеврсном музеју звука у коме се чувају говори државника и највећих уметника, међу њима беседа Иве Андрића поводом Нобелове награде и један од првих снимака Радио Београда, обраћање краља Александра у Пироту 1934. године, само једанаест дана пре марсејског атентата. Госпођа Бојичић је говорила и о томе како радио опстаје у доба подкаста, стриминга и интернета, зашто је управо садржај оно што је најважније, а не платформа, и због чега Радио Београд вест прво проверава, па тек онда објављује. На питање о вештачкој интелигенцији одговорила је сликовито: са машином се не може бити близак, а аутентичност је оно што радију чува душу.

Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч” приредила је 29. септембра 2026. године у крипти Храма Светога Саве на Врачару, представљање свог репрезентативног издања - књиге Слободана Владушића „Завет и мегалополис”. О овом делу говорили су др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, јереј др Владан Таталовић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду и председник Уређивачког одбора „Духовне речи” и аутор, др Слободан Владушић. За звучни запис ове вечери благодаримо колегама из ТВ "Храм" Архиепископије београдско-карловачке.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.