РТВ Слово љубве 107,3 MHz

У организацији Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у Дому омладине Београда је 1. октобра 2026. године, пред многобројном публиком, одржан дискусиони панел „Никола Тесла: чињенице, интерпретације, контроверзе и непознанице“, приређен поводом 170 година од рођења Николе Тесле. У разговору су учествовали презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ, проф. др Драган Новковић са Академије техничко-уметничких струковних студија Београд и Владимир Јеленковић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле и врсни познавалац Теслиног живота и дела. Панел је водио презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери МО АЕМ, а звучни запис ове вечери преузели смо од колега из ТВ „Храм“ АЕМ.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Шећер је једна од намирница о којој слушамо готово свакодневно, а ипак о њему има много недоумица. Да ли су воће, мед, смеђи шећер и различити заслађивачи заиста бољи избор од белог шећера и где се све шећер крије у намирницама које свакодневно купујемо? У новом издању емисије „Дар са трпезе“ нутрициониста Андреа Гајић Липић објашњава како да читамо декларације и препознамо такозване скривене шећере у кечапу, сосовима, воћним јогуртима, пићима и другим производима. Говоримо и о томе шта заправо значе ознаке „без шећера“ и „без додатог шећера“, као и зашто предња страна амбалаже често говори једно, а списак састојака открива много више. Посебан део разговора посвећен је навикама. Колико има смисла нагло избацити све слаткише и шећер из исхране и шта се дешава када себи нешто потпуно забранимо? Уз савет да промене уводимо постепено, разговор отвара и важно питање односа према храни: како да слаткиш остане наш свестан избор, а не навика која управља нама.

Српска Православна Црква данас прославља Преподобног Симона - Светог Стефана Првовенчаног, Светог краља Владислава и Преподобног Давида - Димитрија Немањића. О Светом Стефану Првовенчаном као владару, брату Светог Саве, писцу и светитељу, али и о животима Светог краља Владислава и Преподобног Давида и духовном наслеђу светородне лозе Немањића, за Радио ,,Слово љубве" говорио је Лазар Љубић, асистент на Катедри за историју Српске Православне Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Разговор су водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и теолог Петка Луковић.

Поводом 161 године од рођења Јована Цвијића, једног од најзначајнијих српских научника, гост Радија Слово љубве био је проф. др Растислав Стојсављевић, иначе професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Говорили смо о Цвијићевим истраживањима Србије и Балканског полуострва, његовом доприносу географији, геоморфологији и антропогеографији, раду на Београдском универзитету, али и о томе колико је његово научно наслеђе значајно и данас. Разговор су водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и теолог Петка Луковић.

Приход од 29. "Песничке вечери" српског академика и истакнутог песника Матије Бећковића у "Звездара театру", одржане у децембру 2025. године, биће усмерен на изградњу Цркве Светог Луке на колашинском гробљу. Дар су свештенику Дејану Томовићу из Колашина, данас, 6. октобра 2026. године, на свечаности уприличеној у згради Театра, уручили академик Матија Бећковић и представници позоришта. У наредним минутима слушате извештај Милице Шојић.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Здрава исхрана често нам делује као велики трошак. Друштвене мреже додатно стварају слику да су за квалитетну исхрану неопходни авокадо, лосос, чија семенке и разне „супер намирнице“. А шта ако се вратимо ономе што нам је доступно, познато и што смо одувек имали на нашим трпезама? У новој епизоди емисије „Дар са трпезе“ са нутриционистом Андреом Гајић Липић разговарамо о томе како да се здравије хранимо са ограниченим буџетом. Јаја, пасуљ, сочиво, грашак, сезонско воће и поврће, јогурт, месо и риба могу да буду основа добро избалансиране исхране, без куповине производа који нам се представљају као неопходни само зато што су популарни. Говоримо и о томе како да направимо недељни план куповине, искористимо намирнице које већ имамо код куће, паметније бирамо између свеже и замрзнуте хране и смањимо бацање намирница. Јер понекад је највећа уштеда управо у доброј организацији, да купујемо оно што нам заиста треба, а не оно што нам диктира маркетинг.

Илија Коларац и његова супруга спадали су међу најбогатије Србе свога времена, а све што су стекли завештали су народу. Тестаментом из 1877. године Илија је основао задужбину на три стуба: образовању, науци и култури, и то готово седам деценија пре него што је на истим темељима настао УНЕСКО. О животу и делу ових личности 19. века, о визионарској замисли Коларчеве задужбине и њеној садашњости разговарали смо са господином Александром Пековићем, управником Задужбине Илије М. Коларца. Гост препричава пут дечака који је из Колара у Београд стигао са 20 гроша у џепу, а постао један од најугледнијих трговаца, с флотом и трговачким путевима од Истанбула до Беча. Посебно подсећа на улогу Коларчеве супруге, која се у наративу премало помиње, а била је стуб породице и сарадник у стварању њиховог богатства. Говори и о одрживости замисли: некретнине које је Коларац оставио требало је да својим приходом хране рад Задужбине, а Коларчев народни универзитет замишљен је као комплементарна институција која омогућава бесплатно образовање за све, од најмлађих до најстаријих. Помињемо и издавачку делатност, од превода „Грофа Монте Криста" из 1854. до првог српског издања „Дон Кихота". Обнављање Коларчеве крсне славе, Светог архангела Михаила, на којој уназад четири године Патријарх српски Порфирије реже славски колач, део је напора да се ова заоставштина врати у колективно памћење. У садашњем тренутку, након 63 године без улагања, Задужбина је кренула у обимну обнову: сређен је кров, постављени су соларни панели, наредне године отвара се џез клуб, а у јуну почиње прва фаза реновирања концертне дворане. Господин Пековић говори и о програму који броји око 2.000 догађаја годишње, о рекордних 320 концерата у великој дворани и о томе зашто је тврдња да млади не долазе у културне установе заблуда.

Празник зачећа Светог Јована Крститеља подсећа нас да Бог чује молитве и онда када људски рачун каже да је касно. Захарије и Јелисавета били су стари, без деце и без изгледа да ће је добити, а ипак су добили сина који је припремио пут Господу. Поводом овогпразника разговарали смо са оцем Бошком Савићем, свештеником цркве Вазнесења Господњег у Београду. Тумачећи јеванђелски извештај апостола Луке, отац Бошко говори о томе зашто је Захарије занемео пред анђелом, рекавши да то било из неверја, него пред силином благодати, као што је и апостол Петар занемео пред Господом након чудесног лова риба. Говори и о сродству Богородице и Јелисавете, о сусрету у коме је заиграло дете у утроби и о Јовановој улози Претече, који је казао да је само „глас вапијућег у пустињи". У разговору смо направили и важан осврт на данашњицу. Многи парови данас тешко долазе до потомства, а долазак појаса Пресвете Богородице у Београд привукао је и велики број људи који су желели да се помоле за дар детета. Отац Бошко саветује да супружници остану једно, да један другог штите од притиска околине, да се моле, живе црквеним животом и причешћују, али и да слушају савете лекара. Подсећа да суштина хришћанског брака није потомство него љубав и јединство двоје људи, а да је усвајање један од најлепших облика љубави и жртве.