Илија Коларац и његова супруга спадали су међу најбогатије Србе свога времена, а све што су стекли завештали су народу. Тестаментом из 1877. године Илија је основао задужбину на три стуба: образовању, науци и култури, и то готово седам деценија пре него што је на истим темељима настао УНЕСКО. О животу и делу ових личности 19. века, о визионарској замисли Коларчеве задужбине и њеној садашњости разговарали смо са господином Александром Пековићем, управником Задужбине Илије М. Коларца. Гост препричава пут дечака који је из Колара у Београд стигао са 20 гроша у џепу, а постао један од најугледнијих трговаца, с флотом и трговачким путевима од Истанбула до Беча. Посебно подсећа на улогу Коларчеве супруге, која се у наративу премало помиње, а била је стуб породице и сарадник у стварању њиховог богатства. Говори и о одрживости замисли: некретнине које је Коларац оставио требало је да својим приходом хране рад Задужбине, а Коларчев народни универзитет замишљен је као комплементарна институција која омогућава бесплатно образовање за све, од најмлађих до најстаријих. Помињемо и издавачку делатност, од превода „Грофа Монте Криста" из 1854. до првог српског издања „Дон Кихота". Обнављање Коларчеве крсне славе, Светог архангела Михаила, на којој уназад четири године Патријарх српски Порфирије реже славски колач, део је напора да се ова заоставштина врати у колективно памћење. У садашњем тренутку, након 63 године без улагања, Задужбина је кренула у обимну обнову: сређен је кров, постављени су соларни панели, наредне године отвара се џез клуб, а у јуну почиње прва фаза реновирања концертне дворане. Господин Пековић говори и о програму који броји око 2.000 догађаја годишње, о рекордних 320 концерата у великој дворани и о томе зашто је тврдња да млади не долазе у културне установе заблуда.