РТВ Слово љубве 107,3 MHz

У четвртак 24. септембра 2026. године у црквеној књижари "Слово" је у оквиру циклуса "Књига - повод за разговор" одржано предавање на тему "Од Божијег промисла до светости", а поводом књиге "Несвети, а свети" Митрополита Тихона Шевкунова. О овом бисеру савремене православне књижевности говорили су презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења АЕМ и Дејан Павловић уредник Издавачке куће "Чувари". У улози модератора био је стручни сарадник Одсека за дијалог у јавној сфери др Андреја Мирицки. Са говорницима је уочи предавања разговарала Милица Шојић.

Свештенство храма свете Петке у Сурчину од 2015. године чува традицију литијског хода на празник Воздвижења Часнога Крста - Крстовдан 27. септембра, од светог храма до великог Часног Крста постављеног те године на улазу у ово београдско насеље, које иначе припада Епархији сремској СПЦ. Тим поводом, позив слушаоцима нашег радија и свим људима добре воље упутио је свештеник Страхиња Голијан, архијерејски намесник сурчински Епархије сремске:

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Ове године навршава се 300 година од рођења Јована Рајића (1726–1801), једне од најзначајнијих српских личности XVIII века. Познат као аутор велике „Историје разних словенских народа, најпаче Болгар, Хорватов и Сербов“, Рајић је био богослов, педагог, катихета, писац, историчар и монах. Његов животни пут водио га је кроз различите средине, од Кијева и Хиландара до манастира Ковиља, где је провео последње деценије живота и као архимандрит оставио дубок траг. Управо Ковиљ је један од кључева за разумевање личности Јована Рајића, човека у коме су се преплитали богословско знање, интересовање за историју, и монашки живот. О Рајићу, његовом времену, раду са старим изворима, односу према Цркви и монаштву, разговарамо са монахом Климентом, сабратом манастира Ковиља.

Мисионарска делатност Храма Светог Саве већ годину дана окупља децу, младе и одрасле кроз различите програме и сусрете. Посебно место имају часови катихизиса за одрасле, који се одржавају суботом после Васкрсног бденија, док су часови за децу недељом после Свете Литургије „Литургијска сабрања деце и вероучитеља“, „Духовна школица веронауке“, која се уз подршку вероучитеља организује четвртком после Свете Литургије, као и програм „Врачарци светосавци“ за ученике основних школа са подручја Врачара, само су неки од бројних нових активности. О досадашњем раду и плановима за наредни период разговарамо са ђаконом Николом Рашковићем. Од октобра покреће се и пројекат „Часова калиграфије за најмлађе Светосавце“, а настављају се и „Разговори са гимназијалцима и студентима“, „Молитва као лек“, „Разговори о филму“, али и радионице иконописа, калиграфије и ручног веза. Са ђаконом Рашковићем разговарамо о томе шта је у протеклој години донела мисионарска делатност Храма Светог Саве и како ови програми могу да помогну да вера постане део живота и ван храмовних зидова.

Вероучитељица и сарадница нашег радија Јелена Јањић, била је 23. септембра 2026. године са својим ученицама у згради Верског добротворног старатељства у Француској улици број 31. Заједно са добровољцима ВДС-а, Јелена је са ученицима учествовала у припреми и послужењу ручка корисницима ове добротворне установе Српске Православне Цркве, а посету је испратила Милица Шојић. Чујте шта је забележила.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 15 часова и 30 минута. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Земунска гимназија обележава 168 година постојања. Основана 23. септембра 1858. године, ова школа кроз готово седамнаест деценија образује генерације младих људи, чувајући традицију, али и отварајући простор за њихова нова знања, интересовања и успехе. О историји и данашњем животу Земунске гимназије, односу професора и ученика, али и о томе колико је важно да млади развијају различита интересовања, за Радио Слово љубве говориле су Александра Козић, професорка српског језика и књижевности, и Марија Лукић, матуранткиња специјализованог одељења за физику. Посебан део разговора посветили смо литерарном конкурсу манастира Хиландара, на којем је Марија била међу награђеним ученицима, као и предстојећем путовању награђених ђака у Грчку. Разговор водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и теолог Петка Луковић.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 13 часова. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Сава Текелија остао је упамћен као правник, добротвор, први српски доктор правних наука и први доживотни председник Матице српске, али његова заоставштина говори много више од једног животописа. Од Текелијанума у Пешти, преко помоћи српским ђацима и студентима, до књига, уметничких предмета и средстава која су остављена институцијама, иза њега је остао јасан принцип: оно што човек стекне може да добије прави смисао тек када послужи и другима. У разговору о Сави Текелији враћамо се у свет српског народа у Хабзбуршкој монархији и Карловачкој митрополији, у породицу из које је потекао и у средину у којој су се преплитали вера, образовање и култура. Говоримо о његовој вези са Светим Савом, задужбинарству, Матици српској и Текелијануму, али и о једној занимљивој чињеници: оно што је Текелија оставио иза себе и данас се може пронаћи у институцијама које чувају српску књигу, уметност и културно наслеђе. А шта нам данас говоре предмети које чувамо у црквеним ризницама? Како једна икона, књига, сасуд или одежда могу да буду најлепше сведочанство живота оних који су их оставили? О Сави Текелији, његовом односу према Цркви, просвети и материјалним добрима, о суштинском значају његовог задужбинарства, разговарамо са јерејем Мирославом Николићем, управником Ризнице Епархије бачке.