Сава Текелија остао је упамћен као правник, добротвор, први српски доктор правних наука и први доживотни председник Матице српске, али његова заоставштина говори много више од једног животописа. Од Текелијанума у Пешти, преко помоћи српским ђацима и студентима, до књига, уметничких предмета и средстава која су остављена институцијама, иза њега је остао јасан принцип: оно што човек стекне може да добије прави смисао тек када послужи и другима. У разговору о Сави Текелији враћамо се у свет српског народа у Хабзбуршкој монархији и Карловачкој митрополији, у породицу из које је потекао и у средину у којој су се преплитали вера, образовање и култура. Говоримо о његовој вези са Светим Савом, задужбинарству, Матици српској и Текелијануму, али и о једној занимљивој чињеници: оно што је Текелија оставио иза себе и данас се може пронаћи у институцијама које чувају српску књигу, уметност и културно наслеђе. А шта нам данас говоре предмети које чувамо у црквеним ризницама? Како једна икона, књига, сасуд или одежда могу да буду најлепше сведочанство живота оних који су их оставили? О Сави Текелији, његовом односу према Цркви, просвети и материјалним добрима, о суштинском значају његовог задужбинарства, разговарамо са јерејем Мирославом Николићем, управником Ризнице Епархије бачке.