РТВ Слово љубве 107,3 MHz

Сава Текелија остао је упамћен као правник, добротвор, први српски доктор правних наука и први доживотни председник Матице српске, али његова заоставштина говори много више од једног животописа. Од Текелијанума у Пешти, преко помоћи српским ђацима и студентима, до књига, уметничких предмета и средстава која су остављена институцијама, иза њега је остао јасан принцип: оно што човек стекне може да добије прави смисао тек када послужи и другима. У разговору о Сави Текелији враћамо се у свет српског народа у Хабзбуршкој монархији и Карловачкој митрополији, у породицу из које је потекао и у средину у којој су се преплитали вера, образовање и култура. Говоримо о његовој вези са Светим Савом, задужбинарству, Матици српској и Текелијануму, али и о једној занимљивој чињеници: оно што је Текелија оставио иза себе и данас се може пронаћи у институцијама које чувају српску књигу, уметност и културно наслеђе. А шта нам данас говоре предмети које чувамо у црквеним ризницама? Како једна икона, књига, сасуд или одежда могу да буду најлепше сведочанство живота оних који су их оставили? О Сави Текелији, његовом односу према Цркви, просвети и материјалним добрима, о суштинском значају његовог задужбинарства, разговарамо са јерејем Мирославом Николићем, управником Ризнице Епархије бачке.

Шта се догоди када деца седам дана изађу из уобичајене школске и породичне свакодневице и уђу у живот који почиње Литургијом, молитвом, заједничким оброком, игром, разговором и дружењем? Управо то је била идеја прве Летње духовне школе Архиепископије београдско-карловачке, одржане по благослову Патријарха српског Порфирија у одмаралишту „Шупља стена“ на Авали. Четири групе деце провеле су по седам дана у програму у којем вера није била само тема часа, већ нешто што се живи кроз заједницу и свакодневне односе. Колико један такав боравак може да значи детету показују и мале ситуације из кампа. Једна девојчица је, иако је имала лонгету преко целе ноге, без речи прешла пут од извора Сакинац ка врху Авале, док је други дечак, који је током успона стално негодовао, после оброка пришао организаторима, извињавао се и рекао: „Вредело је сваке капи зноја!“ У тим тренуцима, али и кроз заједничку молитву, Литургију, радионице, игру и разговор, деца су постепено откривала другачији начин заједништва и одговорности. А све је било обједињено темом овогодишње школе „Гора преображења“. Кроз причу о Преображењу Господњем деци је представљена могућност да се човек мења изнутра, а организатори су настојали да ту тему не задрже само на речима, али и да је деца препознају у сопственом искуству током седам дана. Са ђаконом Лазаром Ристићем, вероучитељем и једним од реализатора школе, разговарамо о томе како је изгледала прва духовна школа на Авали, шта су деца понела из тог искуства и да ли је могуће да један кратак боравак буде почетак нечег што ће трајати много дуже.

Благодарећи колегама из радија "Светигора" Митрополије црногорско-приморске, са вама делимо извештај са недавно одржане књижевне вечери у Цириху, када је представљена књига Уроша Тихомировог Јоксимовића под насловом "Рођен сам да вјерујем".

Етнографски музеј у Београду прославио је у недељу 20. септембра 2026. године, 125. годишњицу постојања, а већ наредног дана, у понедељак 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице - и своју крсну славу. Славске дарове је у просторијама ове важне установе културе освештао парох, свештеник Славиша Поповић, сабрат храма Светог Архангела Михаила, који је колач преломио са директором Музеја г. Марком Крстићем и запосленима. Празнични дан увеличан је и отварањем изложбе "Српске свадбе пре 125 година", а о свему детаљније извештава Милица Шојић.

"Што Богу је могуће, нама људима често није разумљиво. И што је људима немогуће, Богу је – ако Он то хоће, и ако Његова љубав хоће, и ако је то за добро творевине Његове, ако је то на спасење нама људима – и те како јесте могуће. Свети Јоаким и Ана имају веру. И вера је тај орган, простор и оруђе којим се много даље види него својим телесним оком. Вером се види изван граница овог створеног света, изван граница творевине. Вером се допире до вечности, допире се до Бога. Вера је друга страна љубави, јер вера је поверење. Зато је она израз и потврда љубави. Она је плод љубави и испреплетана је са љубављу. А у случају светих Богородичиних родитеља Јоакима и Ане, вера је основ, стожер и центар њиховог живота, та вера као љубав и вера као поверење", део је надахнуте празничне беседе Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на светој Литургији 20. септембра 2026. године, на Малу Госпојину, у Саборној цркви у Београду.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 13 часова. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Велика духовна свечаност била је данас, на празник Рођења Пресвете Богородице у Вазнесењском храму у центру Београда – свету Литургију служио је викарни Епископ липљански и Епископ војни г. Доситеј који је управо на празник Рођења Пресвете Богородице 2000. године, примио ангелски образ и замонашио се у светом манастиру Хиландару. Епископу је саслуживао високопреподобни архимандрит Методије, игуман свете српске царске лавре манастира Хиландара са делом братства ове светиње, као и свештеници Вазнесењског храма. На крају литургијског сабрања, беседе су произнели најпре архимандрит Методије, игуман хиландарски и потом Владика Доситеј, некадашњи хиландарски сабрат.

Братство храма Рођења Пресвете Богородице у Земуну је на дан овог Богородичиног празника и храмовне славе, 21. септембра 2026. године, дочекало Преосвећене Епископе - топличког г. Петра, викара Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија и британско-ирског Нектарија, који су заједно са бројним свештенослужитељима, појцима и многобројним верним народом служили свету Литургију. У празничној беседи, Епископ Петар је подвукао да се Богородица "удостојила највећег могућег блаженства, да буде мајка Сина Божијег" па је зато "она једна од три личности чије рођење у Цркви славимо". "Рађање Сина Божијег захтевало је не само вољу Божију, јер је Божија воља да се сви спасемо и да сви дођу у познање истине", рекао је Владика и подсетио да Бог из превелике љубави поштује човекову слободу и никада се не намеће. А "једна девојка, скривеног подвига", "својом добротом, послушношћу, целомудреношћу и чистотом, бива она која је највећи понос наш - наше спасење и мајка, Она која је сами Живот родила", рекао је Епископ Петар.

Када желимо да помогнемо, свако може да дарује оно што најбоље уме - неко песму, неко игру, неко своје време, а неко доласком и прилогом покаже да људи на Косову и Метохији нису заборављени. О хуманитарном „Вечеру песме, радости и игре за наше Косово и Метохију“, које ће бити одржано 24. септембра од 19 часова у свечаној сали „Грифон“ у Инђији, за Радио Слово љубве говори Мина Боснић, волонтер Хуманитарне организације „Сви за Космет“ -огранак Инђија. Са Мином смо разговарали о припремама за хуманитарно вече, људима којима помоћ стиже, али и о ономе што публика најчешће не види - волонтерима који своје време и енергију поклањају другима и сусретима са породицама на Косову и Метохији који се дуго памте. Нешто раније из Зворника нам се укључила и Анђела Кулић, студенткиња теологије и етно извођач, која ће наступити у Инђији. Разговор водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и теолог Милица Бокун.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, на платоу испред Храма Светог Саве на Врачару, Владика новобрдски Иларион је у суботу 19. септембра 2026. године свечано отворио седми Фестивал манастирских производа. Владика Иларион је пренео благослове Патријарха Порфирија, а присутне поучио да Бог трудбеницима даје плодове и да треба да благодаримо Богу што нас оваквим поводом сабира. “Нека би рађало грожђе, а нека би Бог дао и благодати и смирења винарима да би им било добро вино. Нека рађа и пшеница да би било здравог и доброг хлеба. А браћо и сестре, нека би овај догађај био позив свима да се врате земљи. Онако како манастири обрађују земљу, тако и ми да се вратимо земљи која нас је отхранила толике године. Када се човек у смирењу сагне ка земљи да је обрађује, онда лакше уздигне срце своје ка Богу“, поручио је Владика. Беседу Епископа Илариона и извештај са овог догађаја забележила је Милица Шојић.