РТВ Слово љубве 107,3 MHz

Шта се дешава са човеком када град више није само место у коме живи, већ постане систем који одређује његове навике, вредности, односе и поглед на свет? Од Дикенсовог Лондона до савремених мегаградова, прича о урбаном животу истовремено је и прича о напретку, али и о све већем ризику од усамљености, отуђења и губитка заједнице. Професор др Слободан Владушић у књизи „Завет и мегалополис“ тај савремени поредак назива мегалополисом, духовном и друштвеном структуром која поставља питање шта се дешава са човеком када се вредности мере готово искључиво кроз корист, моћ и лични интерес. У разговору са професором Владушићем и презвитером проф. др Владаном Таталовићем, управником и председником уређивачког одбора “Духовне речи” отварамо питање односа Завета и света у коме данас живимо. Шта значи „биолошка“, а шта „заветна“ вертикала човека, зашто је опасно када лични живот и комфор постану највиша вредност и шта нам Косовски завет говори о одговорности, жртви и односу према ближњем? У овом разговору тражимо и одговор на питање шта један обичан човек може да учини. Како да не постане „мала економска јединица“ која све односе мери користи и штете, већ да сачува способност да воли, верује, помаже и гради заједницу? Главни мотиви хришћанства, породице, новца, моћи, културе и цивилизације, разговор на крају враћају на најједноставније, али можда и најтеже питање: шта данас значи бити човек?

Четрнаести "Дани Српске у Србији", које под слоганом "Слободом надахнути, саборношћу вођени" организује Представништво Републике Српске у Србији, свечано су отворени 16. септембра 2026. године на великој сцени Народног позоришта у Београду. По обраћању домаћина ове манифестације, г. Млађена Цицовића, шефа Представништва Републике Српске у Србији, благослов Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија пренео је његов изасланик, викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Владика се надовезао на мудре и тачне речи г. Цицовића да су слобода и саборност основни мотиви којима дише наш народ. А то је "слобода која се не да ухватити" и зато "простор у коме Срби живе јесте много шири од било какве територије одређене овоземаљским границама" рекао је Владика. "Прави Србин стоји пре свега пред судом Божијим, а сваки други суд има мањи значај од онога суда коме ћемо сви једнога дана да предстанемо" рекао је између осталог Владика Иларион. Чујте ово слово у целини:

Детињство је период у коме се постављају темељи човека какав ће једног дана постати. Зато речи Светог Јована Златоустог о одговорности за дечије спасење и данас звуче изузетно снажно, нарочито у времену у коме су вршњачко насиље, агресија и све чешће повлачење деце у себе постали део свакодневице. Шта нам бројни случајеви насиља у школама говоре о деци, али и о одраслима који их васпитавају? Клинички психолог Нађа Тулић говори о томе како родитељи могу да препознају прве знакове да дете трпи насиље, зашто деца често ћуте и скривају проблем, али и због чега је родитељски пример важнији од многих речи и савета. У разговору отварамо и питање ауторитета, и породичног, и школског и друштвеног, као и све већег утицаја интернета и дигиталног простора, у коме вршњачко насиље добија нове облике и често се наставља и ван школског дворишта. Посебан део разговора посвећен је сусрету психологије и духовности: може ли Црква да буде уточиште и ослонац породици, где се сусрећу стручна психолошка помоћ и вера и шта хришћанска заповест љубави према ближњем значи у конкретним ситуацијама када неко трпи неправду и насиље? Уз оца Александра Прашчевића и теолога Саву Радосављевића, разговор доноси и питање које се тиче сваког родитеља: како васпитати дете да уме да заштити себе, али да истовремено не окрене главу од другог човека који пати?

Свјатјејшиј Патријарх српски г. Порфирије дочекао је 16. септембра 2026. године у Храму Светога Саве на Врачару, 56 ученика седмог и осмог разреда Основних школа из Херцеговине. Како је протекао сусрет са Првојерархом Српске Православне Цркве, какве утиске носе наставнице веронауке, како су зазвониле гусле у заветном Храму српског народа и шта су за радио "Слово љубве" рекли млади гуслар и поједини ученици, чућете у прилогу који је припремила Милица Шојић.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије je дочекао 16. септембра 2026. године у храму Светог Саве на Врачару шездесет ученика седмог и осмог разреда основних школа из Херцеговине. Основци из Требиња, Билеће, Гацка, Невесиња и Берковића су боравили у Србији недељу дана поводом прославе Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Током боравка у Србији, деца су обишла Београд и Смедерево, а у храму Светог Саве на Врачару срдачно их је угостио Патријарх српски г. Порфирије, заједно са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања гђом Милицом Ђурђевић Стаменковски. Том приликом патријарх Порфирије се обратио се деци:

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 13 часова. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

очи празника Светог Стефана Троношког, који наша Црква молитвено прославља 17. септембра, разговарали смо са свештеником Гораном Поповићем из Лознице. Говорили смо о животу и подвигу Светог Стефана, игумана, духовника и учитеља који је бринуо о сиромашнима, поучавао народ вери, слози и поштењу и свој живот положио за народ којем је служио. Разговор нас је одвео и у манастир Троношу, светињу дугу више од седам векова, која је кроз историју више пута страдала и обнављана, а до данас остала живо духовно средиште овог краја. Било је речи и о моштима Светог Стефана, његовом ученику Вуку Стефановићу Караџићу и животу Троноше данас. Разговор су водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и вероучитељица Јелена Јањић.

О томе како изгледа такмичење из верске наставе, шта се од ученика очекује и зашто његов циљ није само освајање бодова и награда, разговарали смо са Данијелом Рајак, организатором такмичења из верске наставе, и Теоном Ђоловић, ученицом Осме београдске гимназије и победницом Републичког такмичења из верске наставе. Теона се не такмичи само у веронауци - истог дана када је освојила прво место из верске наставе, учествовала је и на такмичењу из биологије. Говорила је о такмичењима, љубави према Цркви и вери, подршци породице и речима Јеванђеља по Јовану које су је одмалена посебно привлачиле: „У почетку бјеше Логос...“ Разговор су водиле новинар-водитељ Лена Сладојевић Карман и вероучитељица Јелена Јањић.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 13 часова. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Када се помене Исидор Бајић, обично прво помислимо на неколико познатих песама. Иза тог имена, међутим, стоји много шира прича о човеку који је за свега 37 година живота оставио дубок траг у српској музици и култури. Био је композитор, педагог, диригент, музички писац, издавач и оснивач музичке школе у Новом Саду. О Бајићу, његовом делу и месту које данас заузима у нашем памћењу разговарали смо са проф. др Иваном Перковић, музикологом. Посебан део његовог рада везан је за српско црквено појање. Бајића је занимало како да се оно проучава, уреди и сачува, а његов однос према црквеној музици показује колико је добро разумео везу између музике и духовног наслеђа. Занимала га је и народна музика, коју је сакупљао и бележио, а боравак у Хиландару са хором карловачких богослова додатно сведочи о његовом интересовању за српску духовну традицију. Када се све то погледа заједно, Исидор Бајић се појављује као један од људи који су почетком 20. века покушавали да поставе темеље модерног српског музичког живота, а да при томе не прекину везу са народом, Црквом и сопственим културним кореном. У дану када обележавамо годишњицу његовог упокојења, питамо се колико данас заиста познајемо човека чије су песме постале део нашег заједничког памћења, а чији је шири културни рад остао далеко мање познат.