РТВ Слово љубве 107,3 MHz

Презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, одржао је 14. септембра 2026. године друго предавање у оквиру циклуса тумачења Светог писма, који се у књижари "Слово" у улици Ђуре Јакшића број 4, реализују у оквиру пројекта "Слово у Слову'". Отац Милојков говорио је овом приликом о 56. и 57. зачалу Светог Јеванђеља по Јовану - о Христовој Првосвештеничкој молитви. Зашто се одлучио да тумачи баш овај део Светог писма и делове које је посебно желео да подвуче, о. Александар појаснио је у разговору који је за наш радио забележила Милица Шојић.

Српски војник на Солунском фронту носио је са собом много више од војничке опреме. У најтежим данима, уз њега су били и војни свештеници, који су делили живот са војском, који су исповедали, причешћивали и били ослонац људима који су сваког дана гледали смрти у очи. О њиховој улози, али и о томе шта је српском војнику значила вера док се борио за слободу, разговарали смо са ђаконом Будимиром Кокотовићем. Кроз причу о Солунском фронту отворили смо и ширу тему српског односа према слободи, жртви и вери. Од Светог Георгија и Светог Димитрија, до свештеника који су кроз различите ратове стајали уз свој народ, та веза се у српској историји непрекидно понавља. Прича о војним свештеницима зато је и прича о људима који су у тренуцима страха и страдања чували веру и дух српског војника.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 14. септембра 2026. године на централној прослави Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Бања Луци.

Дневник Радија "Слово љубве", радним даном уживо од 13 часова. Садржај и најважније наслове видећете отварањем линка емисије.

Српска Православна Црква 14. септембра, односно 1. септембра по старом календару, молитвено прославља почетак Црквене нове године - Начало индикта. Шта заправо означава индикт, како је појам који је некада био везан за административно рачунање времена добио духовни смисао, зашто црквена година почиње управо 1. септембра и шта нам о смислу овог празника говоре богослужење и јеванђелско зачало које се чита тога дана, за Радио „Слово љубве“ говорио је др Владимир Антић. Разговор водиле новинар и водитељ Лена Сладојевић Карман и теолог Милица Бокун.

Једна од преломних година у историји Српске Православне Цркве била је 1219, када је Свети Сава у Никеји издејствовао њену аутокефалност и постао први српски архиепископ. Како је изгледала његова велика црквено-дипломатска мисија, зашто је путовао управо у Никеју, шта је стицање аутокефалности значило за Српску Цркву и колики је значај тог догађаја више од осам векова касније, за Радио „Слово љубве“ говорио је јереј Душан Милићевић, професор историје у Сремским Карловцима.

Његово Преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион служио је 13. септембра 2026. године, на празник Полагања Појаса Пресвете Богородице, Светих новомученика јасновачких и Сабора српских светитеља, свету Литургију у Храму Светог Саве на Врачару. Саслуживало је братство храма и ђакони – најближи сарадници Одбора за верску наставу АЕМ, а у молитвеном присуству верног народа Божијег и великог броја ученика београдских основних и средњих школа и њихових вероучитеља. Након свете Литургије служен је чин призива Светога Духа за благословен почетак нове школске 2026/2027. године. Обраћајући се сабранима, Владика је подсетио да је Господ створио светлост и да смо позвани да та светлост поново засија у нашим срцима. Сваки дан, а нарочито Дан Господњи, прилика је за нови почетак, за покајање и измирење са Богом и ближњима.

Да ли се чини грешка што се оно што је за Србе духовни темељ њиховог идентитета сведе на политичку технологију и терминологију? Да ли је исправно националну свест Срба називати „национализмом“ којем се приписују сви атрибути шовинизма, само зато што Срби желе да очувају свој језик, веру, културу и историјско памћење? Где је граница између здравог националног идентитета и угрожавања других? Често слушамо тезу да Србија не сме да „извози“ свој утицај у Републику Српску, Црну Гору или друге крајеве. А шта је са правом државе и народа да брину о сународницима било где, а посебно ако су на било који начин угрожени? Како одговорити на покушаје, пре свега у Србији, да се Српска православна црква представи као политичка организација? Зар чињеница да Црква говори о страдању свог народа, о његовим светињама, језику, култури и правима сама по себи значи да се бави страначком политиком? Да ли се данас дешава обртање тезе — да се Црква која је, вршећи духовну и спосоносну мисију очувала народ представља као неко ко производи сукобе? О овим, и сродним темама у новој епизоди емисије „Дан осми – из перспективе вечности“ аутор и водитељ Тамара Гајић Јовановић разговарала је са уваженим историчарем Проф. др Александром Раковићем.

"Данас се велики благослов излио на овом светом месту, на овај свети храм и на овај град, а нарочито на православни верни српски народ, јер Господ нас је сабрао да прославимо деведесет година откако је прва Литургија служена у славу Божју овде на овом месту" поручио је 13. септембра 2026. године Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на светој Литургији у цркви Светих Кирила и Методија у Љубљани. "Сабрали смо се у храму који је посвећен Светом Кирилу и Методију, великим словенским равноапостолним учитељима и просветитељима, двојици браће која су изашла из свога народа, прешла преко границе свога народа, прешла преко границе свога језика и носећи у срцу своме име Божје, име Господа Исуса Христа, дошли на сва места где је словенски народ живео и донели Господа Исуса Христа" поручио је Патријарх Порфирије.

Храм Светог Александра Невског на Дорћолу прославио је 12. септембра 2026. године своју храмовну славу – празник Преноса моштију Светог Александра Невског. Свету Литургију, у присуству великог броја верника и уз саслужење братства ове београдске светиње, служио је викарни Епископ новобрдски Иларион, који је на малом входу рукопроизвео старешину храма, о. Стевана Вукића, у чин протојереја, док је чином протојереја-ставрофора одликовао свештенике Јована Гардовића и Бранислава Јелића. Литургијску беседу Владике Илариона, изјаве одликованих свештеника и разговор са оцем Стеваном Вукићем за наш радио забележила је Милица Шојић.