У овој епизоди Тамара говори о историји моћног Римског царства која се вековима исписивала на територији данашње Србије. Заинтересовани путник може много тога да сазна о историји тог времена, обилазећи неке од најзначајнијих и најочуванијих споменика на локалитетима као што су Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, трвђава у Кладову и Трајaнов пут и мост и Феликс Ромулијана или Гамзиград.

На крају ове епизоде Тамара разговара  са  Сашом Вижоном. Придружите се да чујете зашто Сале каже „сви српски путеви воде у Рим...“ Сашини одговори преведени су на српски, и његову улогу чита Младен.

Сашине чланке можете прочитати у сваком штампаном и дигиталном издању часописа САН.Претплатити се на https://www.sanmagazine.ca/rs/subscribe

а неки чланци су већ доступни на https://www.sanmagazine.ca/articles/diary-of-a-serbophile

In this episode, Kristina Bijelic speaks about the history of the mighty Roman Empire which was written for centuries on the territory of today's Serbia. Today's traveler can learn a lot about that history by visiting some of the most significant and best-preserved monuments of that time, such as Sirmium, Singidunum, Viminacium, Kladovo Fortress (Fetislam) and Trajan's Road and Bridge, and Felix Romuliana/Gamzigrad.

At the end of this episode, Kristina talks to Sacha Vigeant. Please join us to hear why Sale says, "All Serbian roads lead to Rome.”

Sacha’s articles can be read in all print or digital issues of SAN Magazine by subscribing at https://www.sanmagazine.ca/subscribe, while some articles can be read for free at https://www.sanmagazine.ca/articles/diary-of-a-serbophile

У овој епизоди  Тамара нас упознаје са праисторијским споменицима на тлу Србије, пре свега са најзначајнијим археолошким налазиштима и културама које су на том подручју некада постојале: Винчанској култури и култури Лепенског Вира.  Укратко нам прича и о неким мање познатим теоријама о пореклу Срба.

Буђење културе Лепенског Вира и успостављање њене својеврсне уметности, отпочело је око 7000. године старе ере. Носиоци ове културе припадају старом европском становништву, једној варијанта кромањонског човека. У целом свету позната је скулптура са овог праисторијског локалитета - Прародитељка, која приказује женски лик са пренаглашеном главом и цртама лица.

Винча је дала име једној од најпрепознатљивијих праисторијских култура у свету у којој је  култура становања била на веома високом нивоу, у којој су се људи бавили трговином и користили  винчанско писмо са азбуком  од 26 слова. Откриће ове културе пољуљало је све до тада важеће теорије о пореклу Словена на Балкану и о развоју њихове писмености.

Чланке на тему традиције и историје можете прочитати на https://www.sanmagazine.ca/rs/articles/traditions  или се претплатите на https://www.sanmagazine.ca/rs/subscribe

In this episode, Kristina speaks about prehistoric monuments on the territory of Serbia, primarily about the most important archeological sites and cultures that ever existed in that area: the Vinča culture and the culture of Lepenski Vir. We will also look at some theories about the origin of Serbs.

The awakening of the culture of Lepenski Vir and the establishment of its unique kind of art began around the year 7,000 BCE. The creators of this culture belonged to an old European population, a variant of the Cro-Magnon type. One sculpture from Lepenski vir, famous all over the world, is called “Praroditeljka” (Mother Godess) which depicts a female figure with an overemphasized head and facial features.

Vinča is the name of one of the most recognizable prehistoric cultures in the world in which the housing settlements were very advanced, people did merchandise trading, and even developed an original alphabet consisting of 26 letters/symbols. The discovery of the Vinča culture shook the established theories about the Slavs in the Balkans and the development of their literacy.

The SAN Magazine podcast introduces you to the traditions and culture of the Serbian people.

Check out some of SAN Magazine’s articles on History and Tradition at https://www.sanmagazine.ca/articles/traditions  or by subscribing at https://www.sanmagazine.ca/subscribe

У овој епизоди  Тамара прича о ритуалима карактеристичним за српски народ, који су, такође, дубоко укорењени у обичаје везане за породични и друштвени живот Срба и који су се одржали кроз векове, све до савременог доба. Тема данашњег подкаста су српска кафа, слатко и ракија.

На ову тему Тамара разговара  и са  Сашом Вижоном. Придружите се да чујете шта је  Салета инспирисало да каже „Кад год скувам ову кафу, њен мирис у мени буди сећања на то зашто сам се заљубио у Србију и њену историју.“

Сашине чланке можете прочитати у сваком штампаном и дигиталном издању часописа САН. Потребно је само претплатити се на https://www.sanmagazine.ca/rs/subscribe

а неки чланци су већ доступни на https://www.sanmagazine.ca/articles/diary-of-a-serbophile

In this episode, SAN collaborator, musician and philologist Kristina Bijelic, talks about three rituals characteristic of the Serbian people, deeply rooted in the customs related to the family and social life of Serbs, which have lasted throughout the centuries until modern times: Serbian coffee, slatko (fruit preserves), and rakija (brandy).

On this topic, Kristina talks to Sacha Vigeant. Let’s see what inspired Sacha to say, “Whenever I make this coffee, the odour awakens in me a reminder of why I fell in love with Serbia and its history.”

Sacha’s articles can be read in all print or digital issues of SAN Magazine by subscribing at https://www.sanmagazine.ca/subscribe, while some articles can be read for free at https://www.sanmagazine.ca/articles/diary-of-a-serbophile

Тема данашњег подкаста су слава, коло и гусле, баштине које су се нашле на листи Унеска као српска нематеријална и културна добра.

Слава је најкарактеристичнија традиција духовног и породичног живота Срба, оно по чему се Срби разликују од осталих хришћанских народа. То је њихов препознатљив национални идентитет. Јер, у целом хришћанском свету, Срби су једини народ који слави славу.

Српско коло је колективна, трaдиционална, народна игра Срба. Коло изводе међусобно повезани играчи, а први и последњи играч имају посебну улогу у одређивању кретања, које је обично по полукружној, а ређе по спиралној или змијастој линији. Коло се најчешће изводи уз музичку пратњу, коју играчи прате изводећи различите врсте корака.

Гусле су традиционални гудачки инструмент са једном, евентуално две жице, који се среће у српском народу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини, Далмацији, Лици и Босанској крајини.

На ову тему Тамара прича са  и са Сашом Вижоном. Сашини одговори преведени су на српски и његову улогу чита Младен.

Сашине чланке можете прочитати у сваком штампаном и дигиталном издању часописа САН. Претплатити се на https://www.sanmagazine.ca/rs/subscribe

а неки чланци су већ доступни на https://www.sanmagazine.ca/articles/diary-of-a-serbophile

The topic of today's podcast is slava, kolo, and gusle: Serbian traditions and practices found on the list of UNESCO Intangible Cultural Heritage. The slava is the most characteristic tradition of the spiritual and familial life of Serbs. This is one of the ways that Serbs differ from other Christian and Slavic groups. It is a form of both recognition and identity. In the entire Christian, Balkan, and Slavic world, the Serbs are the only people who celebrate slava.

Kolo is the collective, traditional, and national dance of the Serbs. The kolo is danced by a chain of dancers, and the first and last dancers in the chain have special roles in terms of the movement of the chain, which often moves in a circular, spiral, or snaking motion. Kolo is often danced to musical accompaniment, and includes many different steps.

Gusle is a traditional string instrument with one (sometimes two) strings, which is found among the Serbian people in Serbia, Montenegro, Bosnia, Herzegovina, Dalmatia, Lika, and Bosanska Krajina.

On the topic of slava, kolo, and gusle, Kristina also talks to Sacha Vigeant.

Sacha’s articles can be read in all print or digital issues of SAN Magazine by subscribing at https://www.sanmagazine.ca/subscribe, while some articles can be read for free at https://www.sanmagazine.ca/articles/diary-of-a-serbophile

Србија је можда један од најзначајнијих бисера културно-историјске ризнице Балкана. Још од давнина и времена првих насеобина на тлу Србије па све до данашњих дана,  драматични и бурни историјски догађаји и трагичне судбине  потресали су становнике овог брдовитог поднебља. Трбухом за крухом напуштали су своју земљу и исељавали се на амерички континент. Њихова сеоба започела је давно, пре нешто више од  двеста година.

Где год да живе, Срби су срдачни и гостољубиви људи, жељни да са странцима поделе своје културно благо. Неретко, Срби су на америчком континенту оставили неизбрисив траг својим знањем и радом.

Младен и Кристина  причају  о историји и традицији српског народа на америчком континенту.

О српској историји и традицији, успешним Србима на северноамеричком континенту у данашње време, као и о актуелностима из живота српске заједнице у Канади и Америци данас читајте на https://www.sanmagazine.ca/rs/articles/serbian-community

или се претплатите на https://www.sanmagazine.ca/rs/subscribe

Serbia is one of the most important pearls of the cultural and historical treasury of the Balkans. On Serbian soil—from prehistory and antiquity to the present day—there have been dramatic and turbulent historical periods, and sometimes tragic events, through which its inhabitants have had to survive. Starting around 200 years ago, many left their homelands in search of a better life. Wherever they live, Serbs are warm and hospitable, eager to share their cultural heritage with others. Time and again, Serbs have left an enduring mark on the North American continent with their knowledge and work.

Mladen and Kristina speak about the history and traditions of the Serbian people on the North American continent.

You can read more about Serbian history and traditions, present-day accomplished Serbs in North America, as well as the latest news from the Serbian community of Canada and the US by visiting www.sanmagazine.ca/rs/articles/serbian-community, and you can subscribe by visiting www.sanmagazine.ca/rs/subscribe.