Царска породица користила је велику галерију, која уједно представља и средиште дворца, у сврху одржавања
балова, пријема и гала-вечера. Велика галерија са својом дужином од 40 метара и ширином од скоро 10 метара пружала је идеалан амбијенат за дворске приредбе. Опремљена са кристалним огледалима, позлаћеним штук-декорацијама и плафонским фрескама она је пример општег уметничког дела из доба рококоа.
Фреске су хвалоспев на владарство Марије Терезије и потичу од италијанског сликара Грегорија Гуљиелмија (orig. Gregorio Guglielmi).
На средњем фреску видите Франца Стефана и Марију Терезију на престолу у окружењу персонифицираних
врлина владара као и алегорије Крунских земаља монархије. Два велика изрезбарена и позлаћена лустера
била су сваки осветљен са 70 свећа пре него што је у дворац уведена електрична енергија у 1901. години.
Од укидања монархије велика галерија је исто тако служила у сврху одржавања концертних приредби; 1961.
године овде се одржао и легендарни сусрет председника Кенедија и Хрушчова.
У следу се налази мала галерија која је ситуирана на страни дворишта. Коришћена је за прославе имендана и
рођендана у склопу породице и нуди прелеп поглед на дворски парк и на глоријету, кућицу у врту која је изграђена још у доба Марије Терезије на врху брежуљка.
Током последње рестаурације, мала галерија је поново добила свој из 19. века првобитни изглед у сјајно полираној белој боји.