"Uslovi plaćanja bili su vrlo nepovoljni već samim ugovaranjem zlatne klauzule, od koje se u međunarodnim poslovnim odnosima u to vreme već odustalo zbog Velike svetske ekonomske krize. Ugovoreni iznos zahtevao je isplatu 11 tona zlata. Pored toga, po mišljenju Jugoslavije Lozinger nije ispunio svoje ugovorne obaveze. Lozinger zapravo nije ni kreditirao projekat jer je sve poslove uglavnom finansirao iz naplate dospelih menica, dok je poslove izvođenja radova poverio domaćim podizvođačima ugovarajući sa njima za 25% niže cene od onih iz osnovnog ugovora."