"Još za vreme parlamentarnog režima došao je u Beograd nekakav Markus Rajh, po saznanju propali bankar iz Njujorka, inače iz Galicije, i predstavio se je kao predsednik jednog velikog Njujorškog društva za izgradnju Železnica pod nazivom: ORIJENTKONSTRUKT, AMERIKANSKI ORIJENTALNI SINDIKAT ZA GRAĐENJE, sa Generalnim Predstavništvom za Evropu u Parizu. Ovaj Markus Rajh, stavio se je u vezu sa tada vodećim krugovima u Beogradu, od kojih i sa trojicom narodnih poslanika. On je smislio plan, da Njegovo tobožnje društvo učini ponudu tada Požarevačkoj Oblasti za izvođenje železničkih radova i liferovanje materijala, nudeći zato kredit od pet miliona amerikanskih dolara."

Mladi za mlade! Tragediju Antigona, prvu u nizu lektira za srednje škole i gimnazije koja se realizuje na našem radiju, oživela je starija grupa Teatra mladih Mišolovka. Kroz proces rada na ovoj radio-drami mladi su imali priliku da se upoznaju sa medijem radio-drame, da istražuju moć glasa i zvuka i da razmišljaju na teme koje Antigona otvara: savest, hrabrost i sukob između ličnog i društvenog zakona. Tako je lektira postala prostor dijaloga, eksperimenta i zajedničkog istraživanja pitanja doslednosti, principa, zastupanja sopstvenih izbora.

Mala pomoć na putu snalaženja i razumevanja mita koji je prethodio Antigoni: Nakon Edipovog odlaska (ovo je zgodan momenat da pročitate dramu Car Edip ili da se informišete o mitu o Edipu), njegovi sinovi Eteokle i Polinik dogovorili su se da će naizmenično vladati Tebom, svake godine jedan. Međutim, nakon što je Eteokle završio svoju prvu godinu vladavine, odbio je da preda presto bratu. Proterani Polinik odlazi u Arg i tamo se ženi. Uz pomoć svog tasta Adrasta, Polinik je sakupio vojsku i krenuo u rat protiv Eteokla. Braća se suočavaju u dvoboju i obojica ginu. Nakon njihove smrti, vlast preuzima njihov ujak Kreont. Kreont ne dozvoljava da se napadači Tebe sahrane pa tako Polinik ostaje nesahranjen. Takovom odlukom Kreont sledi atinski zakon ne dozvoljava pokop neprijatelja države. Porodica umrlog, međutim, ima obavezu prema njemu: mrtvi moraju da budu sahranjeni, makar simbolično. Tu dolazi Antigona, sestra Eteokla i Polinika i traži jednakost za oba brata.

Reditelj: Ibro Sakić
Adaptacija: Divna Stojanov
Igraju: Tara Jeftović, Ena Vitomirović, Teodora Kuzmanov, Marko Trivić, Pero Blažić, Vasilije Zečević, Mihajlo Gucunja, Marko Glišić, Pavle Mazalica
Kompozitor: Lazar Novkov
Muzički interpretatori: Nenad Patković, Aleksandra Lazin
Ton majstori: Aleksander Sivč, Milorad Ićitović

Ovo je priča o dečaku koji je uprkos brutalnom nasilju u porodici, u državi koja se raspadala, uz pomoć čoveka velikog srca ipak postao požrtvovani policajac rešen da zbog pravde ne skeće sa puta koji je odabrao, svestan zla koje ga vreba iz senke. Vidovdan, centalna tema ove drame, tragična je tačka srpskog naroda, ali je i simbol borbe za slobodu, otpor, viteštvo, herojstvo i patriotizam.

Zašto je rad gerontodomaćica i negovateljica iz Srbije potpuno nevidljiv? Aleksandrina, Dajanina i Milenina priča pokazuju nesigurne, često ilegalne radne uslove i emocionalni teret koji ovaj posao nosi, dok ih nijedan zakon, agencija ili ugovor ne štite. Radio drama istražuje teme poput privilegija, eksploatacije, odnosa Zapadne i Istočne Evrope u domenu tržišta rada, kao i solidarnosti, brige i ljudskosti postavljajući pitanje: ko brine o ženama dok one brinu o drugima?

Režija: Ana Ilić

Uloge: Aleksandra Ilić Pleskonjić, Gordana Đurđević Dimić, Marija Medenica, Višnja Obradović i Marija Radovanov

Dizajneri zvuka: Aleksandar Marković i Milorad Ićitović

Kompozitor: Ivan Ostojić

MOKOŠ:
Hitajte sad, moji zmajeviti
Mrakane ćete razgneviti.
Znate šta valja činiti
Mnoge hrabre objediniti.
Znajte, bogovi će vam gorko zavideti
Zbog onoga što će na bojištu videti.
Jer u smrti hrabroj veća je slava
No biti obična besmrtna glava.

PREMAŠILI SMO 80 000 SLUŠANjA!

Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA!

Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.

Tragikomediju „Posle milion godina“ napisao je Dragutin Ilić, brat pesnika Vojislava Ilića, 1889. godine. Smatra se prvom naučno fantastičnom dramom u evropskoj književnosti i govori o kraju čovečanstva. Pripadnici nove vrste ljudi koje Ilić naziva Duho-svet, naseliće Kosmos za milion godina i pronaći će dva poslednja homo sapijensa na Zemlji. Ilića najviše zanima perspektiva emocionalnog razvoja čoveka, te ispravno zaključuje da se čovek duhovno mnogo sporije razvija nego tehnološki.

Režija: Milica Stojanov

"Veslajte brže, braćo! Ne može brže, Đorđe. Matica je jaka, đavo je odneo. Ako probudimo vodeničare diće dreku i ceo šanac podići na noge. Evo obale. Gde smo sad Đorđe? U Ćesarskoj u Sremu. Sačekaćemo zoru, a onda ćemo da se predamo graničarima."

Mladen Dražetin "Ticanova buna"

„Ticanova buna“ je istorijska drama koja tematizuje pobunu naroda iz 45 sela u Sremu, u svega nekoliko dana 1807. godine, a odigrala se na prostoru između manastira Ravanica u Vrdniku i atara sela Bingule, kao i sela Jaska i Vognja. Pobunu naroda izazvao je težak položaj Srba kmetova i paora u tom delu tadašnjeg Austrijskog carstva.

Mladen Dražetin "Ticanova buna" 1. deo

„Ticanova buna“ je istorijska drama koja tematizuje pobunu naroda iz 45 sela u Sremu, u svega nekoliko dana 1807. godine, a odigrala se na prostoru između manastira Ravanica u Vrdniku i atara sela Bingule, kao i sela Jaska i Vognja. Pobunu naroda izazvao je težak položaj Srba kmetova i paora u tom delu tadašnjeg Austrijskog carstva.

Drama sa devet lica, tri kore za tortu i jednom strašnom pričom za laku noć.