Мој избор

1. Дневника, глава 10

1. А Филистеји се побише с Израиљем, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји.

1 Сам. 7:7, 1 Сам. 13:5, 1 Сам. 31:1

2. И стигоше Филистеји Саула и синове његове, и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Малхисуја, синове Саулове.

3. И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се уплаши од стрелаца.

4. И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој, и прободи ме да не дођу ти необрезани и наругају ми се. Али не хте момак који му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач и баци се на њ.

5. А кад момак који му ношаше оружје виде где умре Саул, баци се и он на свој мач, и умре.

6. Тако погибе Саул; и три сина његовог и сва чељад његова погибоше заједно.

7. А кад сви Израиљци који беху у долини видеше где побегоше Израиљци и где погибе Саул и синови његови, оставише градове своје и побегоше те дођоше Филистеји и осташе у њима.

8. А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве, и нађоше Саула и синове његове где леже на гори Гелвуји.

9. И свукавши га узеше главу његову и оружје његово, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави код лажних богова њихових и по народу.

10. И оставише оружје његово у кући богова својих, а главу му обесише у кући Дагоновој.

1 Сам. 31:10, Иса. 48:5

11. А кад чуше сви у Јавису галадском све што учинише Филистеји од Саула,

12. Подигоше се сви јунаци и узеше тело Саулово и телеса синова његових, и донесоше их у Јавис, и погребоше кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана.

13. И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша речи Господње и што тражи да пита дух врачарски,

2 Мој. 22:18, 3 Мој. 19:31, 5 Мој. 18:11, 1 Сам. 13:13, 1 Сам. 28:7, 1 Сам. 28:8, 1 Цар. 18:18, 2 Дн. 16:9, Иса. 8:19

14. А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида, сина Јесејевог.

1 Сам. 13:14

DÌ 6 ZHĀNG

Dāng rén zaì shìshang duō qǐlai , yòu shēng nǚér de shíhou ,

2 Shén de érzi men kànjian rén de nǚzi mĕimào , jiù suíyì tiānxuǎn , qǔ lái wéi qī .

3 Yēhéhuá shuō , rén jì shǔ hū xuèqì , wǒde líng jiù bù yǒngyuǎn zhù zaì tā lǐmiàn . ránér tāde rìzi hái kè dào yī bǎi èr shí nián .

4 Nàshíhòu yǒu wĕirén zaì dì shàng , hòulái shén de érzi men hé rén de nǚzi men jiāo hé shēng zǐ , nà jiù shì shànggǔ yīngwǔ yǒumíng de rén .

5 Yēhéhuá jiàn rén zaì dì shàng zuìè hĕn dà , zhōng rì suǒ sīxiǎng de jìn dōu shì ĕ .

6 Yēhéhuá jiù hòuhuǐ zào rén zaì dì shǎng , xīn zhòng yōushāng .

7 Yēhéhuá shuō , wǒ yào jiàng suǒ zào de rén hé zǒushòu , bìng kūnchóng , yǐjí kòng zhòng de fēiniǎo , dōu cóng dì shàng chúmiĕ , yīnwei wǒ zào tāmen hòuhuǐ le .

8 Wéiyǒu Nuóyà zaì Yēhéhuá yǎnqián méng ēn .

9 Nuóyà de hòudaì jì zaì xiàmiàn . Nuóyà shì gè yì rén , zaì dāngshí de shìdaì shì gè wánquán rén . Nuóyà yǔ shén tóngxíng .

10 Nuóyà shēng le sān gĕ érzi , jiù shì Shǎn , Hán , Yǎfú .

11 Shìjiè zaì shén miànqián baìhuaì , dì shàng mǎn le qiángbào .

12 Shén guānkàn shìjiè , jiàn shì baìhuaì le . fán yǒu xuèqì de rén , zaì dì shàng dōu baìhuaì le xíngwéi .

13 Shén jiù duì Nuóyà shuō , fán yǒu xuèqì de rén , tāde jìntóu yǐjing lái dào wǒ miànqián . yīnwei dì shàng mǎn le tāmende qiángbào , wǒ yào bà tāmen hé dì yībìng huǐmiè .

14 Nǐ yào yòng gēfĕimù zào yī zhī fāngzhōu , fèn yī jiān yī jiān de zào , lǐ waì mā shǎng sōngxiāng .

15 Fāngzhōu de zào fǎ nǎi shì zhèyàng , yào cháng sān bǎi zhǒu , kuān wǔ shí zhǒu , gāo sān shí zhǒu .

16 Fāngzhōu shàngbiān yào liú tòu guāng chù , gāo yī zhǒu . fāngzhōu de mén yào kāi zaì pángbiān . fāngzhōu yào fēn shàng , zhòng , xià sān céng .

17 Kān nǎ ! wǒ yào shǐ hóngshuǐ fànlàn zaì dì shǎng , huǐmiè tiān xià . fándì shǎng yǒu xuèròu , yǒu qìxī de huó wù , wú yī bú sǐ .

18 Wǒ què yào yǔ nǐ lì yuē , nǐ tóng nǐde qì , yǔ érzi , ér fù , dōu yào jìnrù fāngzhōu .

19 Fán yǒu xuèròu de huó wù , mĕi yàng liǎng gĕ , yī gōng yī mǔ , nǐ yào daì jìn fāngzhōu , hǎo zaì nǐ nàli bǎoquán shēngmìng .

20 Fēiniǎo gĕ cóng Qíleì , shēngchù gĕ cóng Qíleì , dì shǎng de kūnchóng gĕ cóng Qíleì . mĕi yàng liǎng gĕ , yào dào nǐ nàli , hǎo bǎoquán shēngmìng .

21 Nǐ yào ná gèyàng shíwù jīxù qǐlai , hǎo zuò nǐ hé tāmen de shíwù .

22 Nuóyà jiù zhèyàng xíng . fán shén suǒ fēnfu de , tā dōu zhàoyàng xíng le .

Матеј, глава 10

1. И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.

Мар. 3:13, Мар. 6:7, Лука 9:1

2. А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;

Мат. 4:18, Мар. 1:16, Јован 1:42

3. Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;

4. Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.

Јован 13:26, Дела 1:13

5. Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.

2 Цар. 17:24, Језек. 3:5, Јован 4:9, Јован 4:20

6. Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

Иса. 53:6, Јер. 50:6, Јер. 50:17, Мат. 15:24, Дела 3:25, Дела 13:46, Рим. 11:1, 1 Пет. 2:25

7. А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.

Мар. 6:12, Лука 9:2, Лука 10:1

8. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.

2 Цар. 5:16, Дела 20:35, 1 Пет. 4:10

9. Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,

Лука 22:35

10. Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.

Лука 10:7, 1 Тим. 5:18

11. А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.

Мар. 6:10, Лука 10:7

12. А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.

13. И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

14. А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.

Дела 13:51, Дела 18:6

15. Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.

Мар. 7:27, Лука 10:12

16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

Јер. 40:16, Дела 23:17, Рим. 16:18, Ефес. 5:15

17. А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.

Дела 5:40

18. И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.

Дела 12:1, Дела 24:12

19. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

2 Мој. 4:12, Јер. 1:7, Лука 12:11

20. Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.

2 Сам. 23:2, Дела 4:8, Дела 6:10

Матеј, глава 11

1. И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим.

2. А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих,

Мат. 14:3, Мар. 9:41, Лука 7:18

3. И рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

1 Мој. 49:10, 4 Мој. 24:17, 5 Мој. 18:15, Дан. 9:24, Мал. 3:1, Јован 6:14

4. А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите:

Лука 7:22

5. Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље.

Псал. 22:26, Иса. 29:18, Иса. 35:5, Иса. 42:7, Иса. 61:1, Лука 4:18, Јован 5:36, Јаков 2:5

6. И благо ономе који се не саблазни о мене.

Иса. 8:14, Мат. 13:57, Мат. 24:10, Мат. 26:31, Рим. 9:32, 1 Кор. 1:23, Гал. 5:11, 1 Пет. 2:8

7. А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

Лука 7:24

8. Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.

9. Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.

Лука 1:76

10. Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.

Мал. 3:1, Мар. 1:2

11. Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега.

Лука 1:15

12. А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.

Лука 16:16, Лука 16:17

13. Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.

Мал. 4:6

14. И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи.

Мал. 4:5, Мат. 17:12, Лука 1:17, Јован 1:21, Јован 1:23

15. Који има уши да чује нека чује.

Мат. 13:9, Мат. 13:43, Мар. 4:23, Лука 8:8, Откр. 2:7

16. Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,

Лука 7:31

17. И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.

18. Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.

19. Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.

Мат. 9:10, Лука 7:29, Лука 7:35, Лука 15:2, Лука 19:7, Филиб. 2:15

20. Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:

Лука 10:13

Матеј, глава 13

1. И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

Мар. 4:1, Лука 5:3

2. И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

1 Мој. 49:10, Мат. 4:25, Мат. 15:30, Лука 5:3, Лука 8:4

3. И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

4. И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

5. А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

Језек. 11:19

6. И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

Кол. 2:7

7. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

1 Мој. 26:12

9. Ко има уши да чује нека чује.

Мар. 4:9

10. И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?

Лука 8:9

11. А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.

Мат. 11:25, Мат. 16:17, Мар. 4:11, 1 Кор. 2:10, 1 Кор. 14:2, Кол. 1:26

12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

Мат. 25:29, Мар. 4:25, Лука 8:18, Лука 19:26

13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.

Језек. 21:4

14. И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.

Иса. 6:9, Језек. 12:2, Мар. 4:12, Лука 8:12, Јован 12:40, Дела 28:26, Рим. 11:8, 2 Кор. 3:14

15. Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

Зах. 7:11, Јевр. 5:11

16. А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.

Мат. 16:17, Лука 2:29, Лука 10:23, Јован 20:29, Дела 26:18, 2 Кор. 4:6

17. Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

Јевр. 11:13, 1 Пет. 1:10

18. Ви пак чујте причу о сејачу:

Мар. 4:14, Лука 8:11

19. Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.

Лука 8:12, 2 Кор. 2:11

20. А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,

Иса. 58:2, Језек. 33:11, Мар. 4:5, Лука 8:13, Јован 5:35

Матеј, глава 14

1. У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;

Мар. 6:14, Лука 9:7, Лука 23:8

2. И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.

Мат. 16:14

3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог.

Приче 10:17, Приче 15:10, Мар. 6:17, Мар. 9:13

4. Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.

3 Мој. 18:16, 3 Мој. 20:21, Ефес. 5:11

5. И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.

Мат. 21:26, Мар. 11:32, Лука 20:6

6. А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.

1 Мој. 40:20, Мар. 6:22

7. Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште.

8. А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља.

9. И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати.

Проп. 5:2, Јер. 44:25, Титу 1:16

10. И посла те посекоше Јована у тамници.

Мат. 17:11

11. И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој.

12. И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

13. И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.

Мат. 10:23, Мар. 6:31, Мар. 6:32, Лука 9:10, Јован 6:1, Јован 6:2

14. И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.

Псал. 86:15, Мар. 1:41, Лука 7:13, Јован 11:33, Јевр. 2:17, Јевр. 5:2

15. А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.

Мар. 6:36, Јован 6:1

16. А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.

2 Цар. 4:42, Лука 3:11, Јован 13:29, 2 Кор. 8:2

17. А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.

18. А Он рече: Донесите ми их овамо.

19. И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.

Мат. 15:35, Мат. 15:36, Мат. 26:26, Мар. 8:6, Лука 22:19, Јован 6:11, Дела 27:35

20. И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.

Матеј, глава 12

1. У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.

5 Мој. 23:25, Мар. 2:23

2. А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.

3. А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

1 Сам. 21:6

4. Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.

2 Мој. 25:30, 2 Мој. 29:32, 3 Мој. 8:31, 3 Мој. 24:5, 3 Мој. 24:9

5. Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?

4 Мој. 28:9, Јован 7:22

6. А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.

2 Дн. 6:18, Агеј 2:7, Агеј 2:9, Мал. 3:1

7. Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;

Ос. 6:6, Мих. 6:6

8. Јер је Господар и од суботе Син човечији.

Дан. 7:13, Мат. 9:6, Мар. 2:28, Лука 6:5

9. И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

Мар. 3:1, Лука 6:6

10. И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.

Лука 13:14, Лука 14:3, Јован 9:16

11. А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

2 Мој. 23:4, 5 Мој. 22:4, Лука 13:15

12. А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.

13. Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

14. А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

Мар. 3:6, Лука 6:11, Јован 10:39, Јован 11:53

15. И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.

Псал. 139:2, Мар. 3:7, Јевр. 4:13

16. И запрети им да Га не разглашују:

17. Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:

18. Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.

Иса. 11:2, Иса. 42:1, Иса. 52:13, Иса. 53:11, Иса. 61:1, Мат. 3:16, Лука 3:22, Јован 17:1

19. Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.

20. Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.

Иса. 40:11, Плач 3:31, Лука 4:18

Матеј, глава 5

1. А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.

Мар. 3:13, Лука 4:20

2. И отворивши уста своја учаше их говорећи:

Дела 8:35

3. Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

Псал. 51:17, Приче 16:19, Иса. 57:15, Лука 6:20, 1 Кор. 1:26

4. Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

Иса. 61:2, Иса. 61:3, Јован 16:20, 2 Кор. 1:7, Откр. 21:4

5. Благо кроткима, јер ће наследити земљу;

4 Мој. 12:3, Псал. 37:11, Иса. 11:4, Рим. 4:13, Гал. 5:23

6. Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

Иса. 65:13

7. Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

Псал. 41:1, Мат. 6:14, Мар. 11:25, Јевр. 6:10, Јаков 2:13

8. Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;

Псал. 15:2, 1 Кор. 13:12, Јевр. 12:14, 1 Јов. 3:2

9. Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;

Јевр. 12:14

10. Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

Мар. 10:30, Лука 6:22, Јован 15:20, Дела 5:40, 2 Кор. 4:17, 1 Пет. 2:20

11. Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.

Дела 6:11, 1 Пет. 2:19

12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.

13. Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

14. Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

Приче 4:18, Филиб. 2:15

15. Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.

16. Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.

Иса. 44:23, Јован 15:8, 1 Кор. 14:25, Титу 2:10, 1 Пет. 2:12

17. Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.

Дан. 9:24, Рим. 10:4, Гал. 3:24

18. Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.

Лука 16:17

19. Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.

Јаков 2:10

20. Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

Рим. 10:3

DÌ 5 ZHĀNG

Yàdāng de hòudaì jì zaì xiàmiàn . dàng shén zào rén de rìzi , shì zhào zhe zìjǐ de yàngshì zào de .

2 Bìngqiĕ zào nán zào nǚ . zaì tāmen beì zào de rìzi , shén cì fú gĕi tāmen , chēng tāmen wéirén .

3 Yàdāng huó dào yī bǎi sān shí suì , shēng le yī gè érzi , xíngxiàng yàngshì hé zìjǐ xiāngsì , jiù gĕi tā qǐmíng jiào Sètè .

4 Yàdāng shēng Sètè zhī hòu , yòu zaì shì bá bǎi nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

5 Yàdāng gòng huó le jiǔ bǎi sān shí suì jiù sǐ le .

6 Sètè huó dào yī bǎi líng wǔ suì , shēng le Yǐnuóshì .

7 Sètè shēng Yǐnuóshì zhī hòu , yòu huó le bá bǎi líng qī nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

8 Sètè gòng huó le jiǔ bǎi yī shí èr suì jiù sǐ le .

9 Yǐnuóshì huó dào jiǔ shí suì , shēng le Gāinán .

10 Yǐnuóshì shēng Gāinán zhī hòu , yòu huó le bá bǎi yī shí wǔ nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

11 Yǐnuóshì gòng huó le jiǔ bǎi líng wǔ suì jiù sǐ le .

12 Gāinán huó dào qī shí suì , shēng le Mǎlèliè .

13 Gāinán shēng Mǎlèliè zhī hòu , yòu huó le bá bǎi sì shí nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

14 Gāinán gòng huó le jiǔ bǎi yī shí suì jiù sǐ le .

15 Mǎlèliè huó dào liù shí wǔ suì , shēng le Yǎliè .

16 Mǎlèliè shēng Yǎliè zhī hòu , yòu huó le bá bǎi sān shí nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

17 Mǎlèliè gòng huó le bá bǎi jiǔ shí wǔ suì jiù sǐ le .

18 Yǎliè huó dào yī bǎi liù shí èr suì , shēng le Yǐnuò .

19 Yǎliè shēng Yǐnuò zhī hòu , yòu huó le bá bǎi nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

20 Yǎliè gòng huó le jiǔ bǎi liù shí èr suì jiù sǐ le .

21 Yǐnuò huó dào liù shí wǔ suì , shēng le Mǎtǔsǎlā .

22 Yǐnuò shēng Mǎtǔsǎlā zhī hòu , yǔ shén tóngxíng sān bǎi nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

23 Yǐnuò gōng huó le sān bǎi liù shí wǔ suì .

24 Yǐnuò yǔ shén tóngxíng , shén jiàng tā qǔ qù , tā jiù bù zaì shì le .

25 Mǎtǔsǎlā huó dào yī bǎi bá shí qī suì , shēng le Lāmaì .

26 Mǎtǔsǎlā shēng Lāmaì zhī hòu , yòu huó le qī bǎi bá shí èr nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

27 Mǎtǔsǎlā gōng huó le jiǔ bǎi liù shí jiǔ suì jiù sǐ le .

28 Lāmaì huó dào yī bǎi bá shí èr suì , shēng le yī gĕ érzi ,

29 Gĕi tā qǐmíng jiào Nuóyà , shuō , zhège érzi bì wéi wǒmen de cāozuò hé shǒu zhòng de laókǔ ānwèi wǒmen . zhè cāozuò laókǔ shì yīnwei Yēhéhuá zhòuzǔ dì .

30 Lāmaì shēng Nuóyà zhī hòu , yòu huó le wǔ bǎi jiǔ shí wǔ nián , bìngqiĕ shēng ér yǎng nǚ .

31 Lāmaì gōng huó le qī bǎi qī shí qī suì jiù sǐ le .

32 Nuóyà wǔ bǎi suì shēng le Shǎn , Hán , Yǎfú .

DÌ 4 ZHĀNG

Yǒu yī rì , nà rén hé tā qīzi Xiàwá tóngfáng . Xiàwá jiù huáiyùn , shēng le Gāiyǐn ( jiù shì dé de yìsi ) , biàn shuō , Yēhéhuá shǐ wǒ dé le yī gè nánzǐ .

2 Yòu shēng le Gāiyǐn de xiōngdi Yàbó . Yàbó shì mù yáng de , Gāiyǐn shì chóng dì de .

3 Yǒu yī rì , Gāiyǐn ná dì lǐ de chūchǎn wéi gōngwù xiàn gĕi Yēhéhuá .

4 Yàbó yĕ jiàng tā yáng qún zhòng tóushēng de hé yáng de zhīyóu xiànshang . Yēhéhuá kàn zhòng le Yàbó hé tāde gōngwù ,

5 Zhǐshì kàn bù zhòng Gāiyǐn hé tāde gōngwù . Gāiyǐn jiù dàdà dì fānù , biàn le liǎnsè .

6 Yēhéhuá duì Gāiyǐn shuō , nǐ wèishénme fānù ne , nǐ wèishénme biàn le liǎnsè ne .

7 Nǐ ruò xíng dé hǎo , qǐbù méng yuènà , nǐ ruò xíng dé bú hǎo , zuì jiù fú zaì mén qián . tā bì liànmù nǐ , nǐ què yào zhìfú tā .

8 Gāiyǐn yù tā xiōngdi Yàbó shuōhuà , èr rén zhèngzaì tiánjiān . Gāiyǐn qǐlai dá tā xiōngdi Yàbó , bà tā shā le .

9 Yēhéhuá duì Gāiyǐn shuō , nǐ xiōngdi Yàbó zaì nàli . tā shuō , wǒ bù zhīdào , wǒ qǐ shì kānshǒu wǒ xiōngdi de ma .

10 Yēhéhuá shuō , nǐ zuò le shénme shì ne , nǐ xiōngdi de xuè , yòu shēngyīn cóng dì lǐ xiàng wǒ āigào .

11 Dì kāi le kǒu , cóng nǐ shǒu lǐ jiē shòu nǐ xiōngdi de xuè . xiànzaì nǐ bì cóng zhè dì shòu zhòuzǔ .

12 Nǐ chóng dì , dì bú zaì gĕi nǐ xiàolì . nǐ bì liú lí piāodàng zaì dì shàng .

13 Gāiyǐn duì Yēhéhuá shuō , wǒde xíngfá taì zhòng , guòyú wǒ suǒ néng dàng de .

14 Nǐ rújīn gǎn zhú wǒ líkāi zhè dì , yǐzhì bù jiàn nǐs miàn . wǒ bì liú lí piāodàng zaì dì shàng , fán yùjiàn wǒde bì shā wǒ .

15 Yēhéhuá duì tā shuō , fán shā Gāiyǐn de , bì zāo bào qī beì . Yēhéhuá jiù gĕi Gāiyǐn lì yī gè jìhào , miǎndé rén yùjiàn tā jiù shā tā .

16 Yúshì Gāiyǐn líkāi Yēhéhuá de miàn , qù zhù zaì Yīdiàn dōngbiān Nuóde zhī dì .

17 Gāiyǐn yù qīzi tóngfáng , tā qīzi jiù huáiyùn , shēng le Yǐnuò . Gāiyǐn jiànzào le yī zuò chéng , jiù àn zhe tā érzi de míng , jiàng nà chéng jiào zuò Yǐnuò .

18 Yǐnuò shēng Yǐná . Yǐná shēng MǐhùYǎlì . MǐhùYǎlì shēng Mǎtǔsālì . Mǎtǔsālì shēng Lāmaì .

19 Lāmaì qǔ le liǎng gè qì , yī gè míng jiào Yàdà , yī gè míng jiào Xǐlā .

20 Yàdà shēng Yǎbā . Yǎbā jiù shì zhù zhàngpéng , mù yǎng shēngchù zhī rén de zǔshī .

21 Yǎbā de xiōngdi míng jiào Yóubā . tā shì yīqiè dàn qín chuī xiāo zhī rén de zǔshī .

22 Xǐlā yòu shēng le Tǔbāgāiyǐn . tā Shìdá zào gèyàng tóng tiĕ lìqì de ( huò zuō shì tóng jiàng tiĕ jiàng de zǔshī ) . Tǔbāgāiyǐn de meìzi shì Námǎ .

23 Lāmaì duì tā liǎng gè qīzi shuō , Yàdà , Xǐlā , tīng wǒde shēngyīn . Lāmaì de qīzi , xì tīng wǒde huà yǔ , zhuàng nián rén shāng wǒ , wǒ bà tā shā le . shàonián rén sún wǒ , wǒ bà tā haì le .

24 Ruò shā Gāiyǐn , zāo bào qī beì . shā Lāmaì , bì zāo bào qī shí qī beì .

25 Yàdāng yòu yǔ qīzi tóngfáng , tā jiù shēng le yī gè érzi , qǐmíng jiào Sètè , yìsi shuō , shén Lìng gĕi wǒ lì le yī gĕ érzi daìtì Yàbó , yīnwei Gāiyǐn shā le tā .

26 Sètè yĕ shēng le yī gĕ érzi , qǐmíng jiào Yǐnuóshì . nàshíhòu , rén cái qiúgào Yēhéhuá de míng .