4 Chuàngzào tiāndì de lái lì , zaì Yēhéhuá shén zào tiāndì de rìzi , nǎi shì zhèyàng .

4 創造天地的來歷、在耶和華　神造天地的日子、乃是這樣．

4. То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

1 Qǐchū shén chuàngzào tiāndì .

1. У *почетку створи Бог †небо и ‡земљу.

1 起初 神創造天地。

1. Дневника, глава 19

1. А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место.

1 Сам. 11:1, 2 Сам. 10:1

2. И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше.

3. А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?

4. Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.

5. А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

Ис.Н. 6:24, Ис.Н. 6:26

6. А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.

1 Сам. 14:47, 2 Сам. 8:3, 1 Цар. 11:23, 1 Дн. 18:5, 1 Дн. 18:9

7. И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.

4 Мој. 21:30, Иса. 15:2

8. А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.

9. И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу.

2 Сам. 10:8, 2 Сам. 11:1

10. И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима.

11. А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим.

12. И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.

13. Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго.

Псал. 20:7, Псал. 34:22, Псал. 40:4, Псал. 55:22, Приче 28:25, Приче 29:25, Иса. 30:18

14. Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих.

3 Мој. 26:7, 4 Мој. 14:9, 5 Мој. 28:7

15. А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.

16. Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.

2 Сам. 10:16

17. Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим.

18. Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби.

Псал. 33:16, Приче 21:31

19. И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим.

1. Дневника, глава 18

1. А после тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку филистејских.

2 Сам. 8:1

2. Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаше му данак.

4 Мој. 24:17

3. Разби Давид и Адад-Езера цара совског у Емату изашав да рашири власт своју до реке Ефрата.

1 Мој. 15:18, Језд. 4:20, Псал. 60:1

4. И узе му Давид хиљаду кола и седам хиљада коњика и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола.

2 Сам. 8:4

5. А беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца.

6. И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

1 Дн. 17:8, Псал. 91:14, Приче 21:31

7. И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.

8. И из Тивата и из Хуна градова Адад-Езерових однесе Давид силну бронзу, од које Соломун начини море бронзано и ступове и посуђе бронзано.

2 Дн. 4:12, 2 Дн. 4:15

9. А кад ћу Тоја цар ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езера, цара совског,

2 Сам. 8:9

10. Посла Адорама, сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером и свакојаких заклада златних и сребрних и бронзаних.

11. Па и то цар Давид посвети са сребром и златом што беше узео од свих народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика.

12. И Ависај син Серујин поби осамнаест хиљада Идумејаца у сланој долини.

2 Сам. 8:13

13. И намести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

1 Мој. 27:29, 4 Мој. 24:18, 1 Сам. 10:5

14. Тако царова Давид над свим Израиљем судећи и дајући правду свему народу свом.

15. И Јоав, син Серујин беше над војском, а Јосафат син Ахилудов паметар,

16. А Садок син Ахитовов и Авимелех син Авијатаров свештеници, а Суса писар,

17. А Венаја, син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима, а синови Давидови први до цара.

2 Сам. 8:18

1. Дневника, глава 16

1. И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.

2 Сам. 6:17, 1 Дн. 15:1, 1 Дн. 15:12

2. Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.

3. И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.

4. Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:

Псал. 38:1, Псал. 38:20, Псал. 70:1

5. Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,

6. А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.

7. У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:

2 Сам. 23:1

8. Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.

Псал. 105:1

9. Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.

Псал. 95:1

10. Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.

Псал. 34:3, Иса. 45:25

11. Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.

Амос 5:6, Амос 5:14

12. Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.

Псал. 103:2, Псал. 111:2

13. Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.

14. Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.

15. Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.

16. Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,

1 Мој. 15:18, 1 Мој. 26:3, 1 Мој. 28:13, Нем. 9:8, Јевр. 6:13

17. То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,

18. Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.

19. Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.

1 Мој. 34:30, Јевр. 11:13

20. Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.

21. Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

1 Мој. 12:17, 2 Мој. 7:15

1. Дневника, глава 17

1. А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима.

2 Сам. 7:1, 1 Дн. 14:1, 1 Дн. 15:1, Агеј 1:4, Дела 7:46

2. А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.

3. Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи:

4. Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.

5. Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,

2 Мој. 40:2, 2 Сам. 6:17

6. Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра?

7. Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу.

8. И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.

9. И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре,

2 Дн. 15:2, Иса. 49:17, Јер. 31:12

10. И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.

11. И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.

12. Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.

13. Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе.

2 Сам. 7:14, 1 Дн. 22:10, Јевр. 1:5

14. Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека.

Псал. 2:6, Псал. 89:36, Језек. 37:25, Дан. 2:44, Мих. 4:1, Мат. 21:1, Мат. 21:9, Лука 1:33, Јевр. 1:8

15. По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

16. Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?

1 Мој. 32:10, 2 Сам. 7:18, Псал. 144:3

17. И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже.

2 Сам. 7:19

18. Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог?

Псал. 139:1, Јован 21:17

19. Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.

Мат. 11:26, Ефес. 1:11

20. Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима.

2 Мој. 15:11, 5 Мој. 3:24, 1 Сам. 2:2, 2 Сам. 7:22, Псал. 86:8

1. Дневника, глава 15

1. И начини себи Давид куће у граду Давидовом, и спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор.

2 Сам. 6:17, 1 Дн. 16:1, 2 Дн. 1:4, Псал. 132:2, Дела 7:46

2. Тада рече Давид: Не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левити, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе до века.

4 Мој. 4:2, 4 Мој. 4:15, 5 Мој. 10:8

3. И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на место његово, које беше спремио.

1 Цар. 8:1, 1 Дн. 13:5

4. Скупи Давид и синове Аронове и Левите,

5. Од синова Катових: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;

2 Мој. 6:16, 2 Мој. 6:18

6. Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двеста и двадесет;

7. Од синова Гирсонових: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;

8. Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двеста;

2 Сам. 6:12

9. Од синова Хевронових: Елила поглавара и браће његове осамдесет;

4 Мој. 26:58

10. Од синова Озилових: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.

11. Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,

12. И рече им: Ви сте поглавари породица отачких међу Левитима освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљевог на место које сам му спремио.

2 Мој. 19:10, 3 Мој. 10:3, 1 Сам. 7:1, 2 Дн. 5:11, Језек. 48:11, Јован 17:17, Рим. 12:1

13. Јер што пре не учинисте то, Господ Бог наш продре нас, јер Га не тражисмо како треба.

2 Сам. 6:3, 1 Дн. 13:10, 2 Дн. 13:7, 2 Дн. 13:10

14. И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљевог.

15. И носише синови левитски ковчег Божији као што је заповедио Мојсије по речи Господњој на раменима својим и полугама.

2 Мој. 25:14, 4 Мој. 4:14

16. И рече Давид поглаварима левитским да поставе између браће своје певаче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да певају у глас весело.

1 Дн. 6:31, 1 Дн. 13:8, 2 Дн. 7:6, Псал. 33:2, Псал. 149:3

17. И поставише Левити Емана, сина Јоиловог, и од браће његове Асафа сина Варахијиног, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајиног;

1 Дн. 6:33, 1 Дн. 6:39, 1 Дн. 6:44

18. И с њима браћу њихову другог реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микмеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.

19. И певачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале бронзане;

20. А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,

Матеј, глава 9

1. И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

Мат. 4:13, Мар. 5:21

2. И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

Псал. 32:1, Мат. 8:10, Мар. 2:3, Лука 5:18, Лука 5:20, Лука 7:47, Рим. 4:6, Рим. 5:11, Ефес. 1:7

3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

4. И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

Псал. 139:2, Мат. 12:25, Мар. 12:15, Лука 5:22, Лука 9:47, Лука 11:17

5. Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

Мар. 2:9, Лука 5:23

6. Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

Мар. 2:7, Мар. 2:10, Лука 5:21, Јован 5:9, Дела 5:31, 2 Кор. 2:10, Ефес. 1:7

7. И уставши отиде дома.

8. А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

9. И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

Мар. 2:14, Лука 5:27

10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

Мар. 2:15, Лука 5:29

11. И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

Иса. 64:5, Мат. 18:17, Лука 5:30, Лука 15:2, Лука 19:7, Гал. 2:15, Ефес. 2:12

12. А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

13. Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

Приче 21:3, Иса. 55:6, Ос. 6:6, Мих. 6:6, Мат. 3:2, Мат. 3:8, Мат. 4:17, Мат. 12:7, Лука 19:10, 1 Тим. 1:15, 1 Јов. 3:5

14. Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

Мар. 2:18, Лука 5:33, Лука 18:12

15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

Лука 17:22, Јован 3:29, Дела 13:2, Дела 14:23, 1 Кор. 7:5

16. Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

Лука 5:36

17. Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

Јов 32:19

18. Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

Мар. 5:22, Мар. 5:23, Лука 8:41

19. И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

3 Мој. 15:25, Мар. 5:25, Лука 8:43

21. Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

Матеј, глава 8

1. А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много.

2. И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.

Мар. 1:40, Лука 5:12

3. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.

2 Мој. 4:7

4. И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.

3 Мој. 13:23, 3 Мој. 14:3, Мат. 9:30, Мар. 5:43, Лука 5:13

5. А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га

Лука 7:1

6. И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

7. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га.

8. И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

2 Мој. 15:26, 5 Мој. 32:39, Псал. 33:9, Псал. 103:3, Псал. 107:20, Јер. 17:14, Лука 15:19

9. Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.

Лука 7:8

10. А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.

11. И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:

1 Мој. 12:3, Иса. 2:2, Иса. 11:10, Лука 13:29, Дела 10:45, Дела 11:18, Дела 14:27, Рим. 15:9, Ефес. 3:6, Откр. 5:9, Откр. 7:9, Откр. 14:6

12. А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

Мат. 13:42, Мат. 21:43, Мат. 22:13, Мат. 24:51, Мат. 25:30, Лука 13:28, 2 Пет. 2:17, Јуда 1:13

13. А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

14. И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе.

Мар. 1:29, Лука 4:38, 1 Кор. 9:5

15. И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му.

16. А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели:

Мар. 1:32, Лука 4:40

17. Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.

Иса. 53:4, 1 Пет. 2:24

18. А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране.

19. И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

Лука 9:57

20. Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити.

Псал. 22:6, Псал. 40:17, Псал. 69:29, Лука 2:7, Лука 2:12, Лука 8:3, Јован 1:10, 2 Кор. 8:9, Филиб. 2:7

Матеј, глава 7

1. Не судите да вам се не суди;

Језек. 16:52, Лука 6:37, Рим. 2:1, 1 Кор. 4:3, Јаков 4:11

2. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.

Јер. 34:17, Језек. 24:8, Мар. 4:24, Лука 6:38

3. А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш?

Лука 6:41

4. Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом?

5. Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

6. Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.

Приче 9:7, Дела 13:45

7. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

Мат. 21:22, Мар. 11:24, Лука 11:9, Лука 18:1, Јован 14:13, Јован 16:23

8. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

Приче 8:17, Јона 2:3, Лука 23:42, Дела 9:11

9. Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да?

Лука 11:11

10. Или ако рибе заиште да му да змију?

11. Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?

Иса. 49:15, Лука 11:13, Рим. 8:32

12. Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.

3 Мој. 19:18, Мат. 22:40, Лука 6:31, Рим. 13:8, Гал. 5:14, 1 Тим. 1:5

13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.

Језек. 18:30, Лука 9:23, Лука 13:24, Лука 14:33, 1 Јов. 5:19

14. Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.

15. Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.

5 Мој. 13:3, Јер. 23:16, Мих. 3:5, Дела 20:29, Ефес. 5:6, Кол. 2:8, 2 Тим. 3:5

16. По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

1 Сам. 24:14, Приче 20:11, Лука 6:43

17. Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

Јер. 11:19

18. Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати.

19. Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају.

20. И тако дакле по родовима њиховим познаћете их.