Матеј, глава 19

1. И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.

Мар. 10:1, Јован 10:40

2. И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.

Мат. 12:15

3. И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?

4. А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?

1 Мој. 1:27, 1 Мој. 5:2, Мал. 2:15

5. И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

1 Мој. 2:24, 1 Кор. 6:16, Ефес. 5:31

6. Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.

7. Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?

5 Мој. 24:1

8. Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

Јер. 6:16, Мар. 10:5

9. Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

Мат. 5:32, Мар. 10:11, Лука 16:18, 1 Кор. 7:4, 1 Кор. 7:10

10. Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.

1 Мој. 2:18, Приче 5:18, Приче 18:22, Приче 21:19, 1 Тим. 4:3, 1 Тим. 5:11

11. А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.

1 Кор. 7:2, 1 Кор. 7:7, 1 Кор. 7:9, 1 Кор. 7:17

12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.

1 Кор. 7:7, 1 Кор. 7:32, 1 Кор. 7:34, 1 Кор. 9:5, 1 Кор. 9:15

13. Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

Мар. 10:13, Лука 18:15

14. А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.

Мат. 18:3, 1 Пет. 2:1

15. И метнувши на њих руке отиде оданде.

16. И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?

Лука 10:25

17. А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.

1 Сам. 2:2

18. Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;

2 Мој. 20:13, 5 Мој. 5:17

19. Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.

3 Мој. 19:3, 3 Мој. 19:18, Приче 30:17, Мат. 15:4, Мат. 22:39, Мар. 12:31, Рим. 13:9, Гал. 5:14, Ефес. 6:1, Јаков 2:8

Матеј, глава 18

1. У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?

Мар. 9:33, Лука 9:46, Лука 22:24

2. И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

Мар. 9:36

3. И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

Псал. 131:2, Мар. 10:14, 1 Пет. 2:2

4. Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.

Мат. 11:29, Мат. 20:27, 1 Пет. 5:5, 1 Јов. 2:6

5. И који прими такво дете у име моје, мене прима.

Мат. 10:42, Лука 9:48

6. А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.

Рим. 14:20

7. Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.

Мат. 26:24, Мар. 9:42, Лука 17:1, 1 Кор. 11:19

8. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.

Мат. 5:29, Мар. 9:43

9. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

10. Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.

2 Цар. 19:35, Јест. 1:14, Псал. 34:7, Јер. 52:25, Дан. 6:22, Зах. 13:7, Лука 1:19, Лука 16:22, Јевр. 1:4, Јевр. 1:7, Откр. 5:11

11. Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.

12. Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

Лука 15:4

13. И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.

14. Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.

15. Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

3 Мој. 19:17, Приче 25:9, Лука 17:3, Јаков 5:20, 1 Пет. 3:1

16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.

4 Мој. 35:30, 5 Мој. 17:6, Јован 8:17, 2 Кор. 13:1, Јевр. 10:28, 1 Јов. 5:7, Откр. 11:3

17. Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.

Рим. 16:17, 1 Кор. 5:9, 1 Тим. 5:20, 2 Јов. 1:10

18. Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.

Јован 20:23

19. Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

Мат. 5:24, Јаков 5:16, 1 Јов. 3:22

20. Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

Језек. 48:35, Мат. 28:20

21. Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

Лука 17:4

22. Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

Кол. 3:13

Матеј, глава 17

1. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.

Дан. 10:8, Мар. 5:37, Лука 9:28

2. И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.

Дан. 10:8

3. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

Рим. 3:21

4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

Лука 9:33

5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.

5 Мој. 18:15, Иса. 42:1, Мат. 3:17, Мар. 1:11, Лука 3:22, Дела 3:22, Јевр. 12:25, 2 Пет. 1:17

6. И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

2 Пет. 1:18

7. И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.

8. А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.

9. И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.

Мар. 9:9, Лука 9:36

10. И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?

Мал. 4:5

11. А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.

Лука 1:16, Дела 1:6, Дела 3:21

12. Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих.

Мат. 14:3, Мар. 9:12

13. Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља.

14. И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се,

Мар. 9:14, Лука 9:37

15. И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

16. И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити.

17. А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.

18. И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа.

19. Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати?

Мар. 9:18, Мар. 9:28

20. А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

Мат. 21:21, Мар. 9:23, Мар. 11:23, Лука 17:6, 1 Кор. 12:9, 1 Кор. 13:2

21. А овај се род изгони само молитвом и постом.

Матеј, глава 16

1. И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба.

Мат. 12:38, Мар. 8:11, Лука 11:16, Лука 12:54, 1 Кор. 1:22

2. А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено.

3. И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?

1 Мој. 49:10, Иса. 7:14, Језек. 21:32, Дан. 9:24, Мих. 5:2

4. Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

Иса. 57:3, Јона 2:1, Мат. 12:39, Мар. 8:38, Јован 4:48

5. И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба.

Мат. 15:37, Мар. 8:14

6. А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.

Мат. 7:15, Мат. 24:4, Лука 12:1, Рим. 16:17, Ефес. 5:6, Кол. 2:8

7. А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели.

8. А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?

9. Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

Мат. 14:17, Мат. 15:16, Јован 6:9

10. Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

Мат. 15:34

11. Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?

12. Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

13. А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?

Дан. 7:13, Мар. 8:27, Лука 9:18, Рим. 1:3

14. А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

Мал. 4:5, Мат. 3:1, Мат. 14:2, Мар. 1:4, Лука 9:8

15. Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?

16. А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.

Псал. 2:7, Мат. 14:33, Мар. 8:29, Лука 9:20, Јован 6:69, Јован 17:8, 1 Кор. 12:3

17. И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.

1 Кор. 2:10, Гал. 1:16, Ефес. 2:8

18. А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

Иса. 28:16, Иса. 54:17, Јован 1:42, Дела 5:39, 1 Кор. 3:11, Ефес. 2:20, Јевр. 12:28, Откр. 3:12, Откр. 21:14

19. И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.

Јован 20:23

20. Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.

Лука 9:21

21. Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

Лука 24:44

22. И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.

1 Мој. 1:26, 1 Дн. 1:1, Мат. 1:1, Лука 3:38, Ефес. 4:24, Кол. 3:10

1. Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га. 

Ћичу шен чуангцао тјенди

‡Јов 38:4, †Иса. 44:24, Иса. 45:18, *Јован 1:1, Јован 1:3, Рим. 1:20, Кол. 1:16, Јевр. 1:10, Јевр. 11:3

1. У *почетку створи Бог †небо и ‡земљу.31054 00001 00002

1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

Мат. 10:16, Откр. 12:9, Откр. 20:2

1 有一日、那人和他妻子夏娃同房、夏娃就懷孕、生了該隱、〔就是得的意思〕便說、耶和華使我得了一個男子。

1 Yǒu yī rì , nà rén hé tā qīzi Xiàwá tóngfáng . Xiàwá jiù huáiyùn , shēng le Gāiyǐn ( jiù shì dé de yìsi ) , biàn shuō , Yēhéhuá shǐ wǒ dé le yī gè nánzǐ .

1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.

Матеј, глава 15

1. Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

Мар. 7:1

2. Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

Мар. 7:5, Гал. 1:14, Кол. 2:8, 1 Пет. 1:18

3. А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

4. Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

2 Мој. 20:12, 2 Мој. 21:17, 3 Мој. 19:3, 3 Мој. 20:9, 5 Мој. 5:16, 5 Мој. 27:16, Приче 23:22, Приче 30:17, Ефес. 6:2

5. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

Мар. 7:11

6. Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

2 Пет. 3:16

7. Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

Мар. 7:6

8. Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

Иса. 29:13, Језек. 33:31

9. Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

Иса. 29:13, Мат. 23:16, Кол. 2:18, 1 Тим. 1:6, Титу 1:14

10. И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

Мар. 7:14

11. Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

Дела 10:15, Рим. 14:14, 1 Тим. 4:4, Титу 1:15

12. Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

13. А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

Јован 15:2, 1 Кор. 3:12

14. Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

Иса. 9:16, Јер. 27:15, Ос. 4:4, Ос. 4:14, Ос. 4:17, Мал. 2:8, Мат. 23:16, Лука 6:39

15. А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

Мар. 7:17

16. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

Мат. 16:9, Мар. 7:18

17. Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

1 Кор. 6:13

18. А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

Приче 4:24, Приче 6:12, Приче 16:23, Мат. 12:34, Јаков 3:6

19. Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

1 Мој. 6:5, Приче 6:14, Јер. 17:9, Мар. 7:21

20. И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.