Свето Јеванђеље по Марку

Глава 1

1. Почетак јеванђеља Исуса Христа Сина Божјег.

Псал. 2:7, Лука 1:35, Рим. 8:3, 1 Јов. 4:15

2. Као што стоји у пророку: Ево ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.

Мал. 3:1

3. Глас је оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове.

Иса. 40:3, Лука 3:4, Јован 1:15

4. Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење греха.

5. И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у Јордану реци, и исповедаху грехе своје.

Мат. 3:5

6. А Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.

3 Мој. 11:22

7. И проповедаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремен на обући Његовој.

Дела 13:25

8. Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим.

Иса. 44:3, Јоило 2:28, Јован 1:33, Дела 2:4, Дела 11:16, Дела 19:4, 1 Кор. 12:13

9. И у то време дође Исус из Назарета галилејског, и крсти Га Јован у Јордану,

Мат. 3:13, Лука 3:21

10. И одмах излазећи из воде виде небо где се отвори, и Дух као голуб сиђе на Њега.

Мат. 3:16, Јован 1:32

11. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубазни који је по мојој вољи.

Псал. 2:7, Мат. 3:17, 2 Пет. 1:17

12. И одмах Дух изведе Га у пустињу.

Мат. 4:1, Лука 4:1

13. И би онде у пустињи дана четрдесет, и куша Га сотона, и би са зверињем, и анђели служаху Му.

Мат. 4:11, 1 Тим. 3:16

14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о царству Божјем

Мат. 4:23

15. И говорећи: Изађе време и приближи се царство Божје; покајте се и верујте јеванђеље.

Псал. 110:3, Дан. 2:44, Гал. 4:4, Ефес. 1:10

16. И ходећи покрај мора виде Симона и Андрију, брата његовог, где бацају мреже у море; јер беху рибари.

Мат. 4:18, Лука 5:4, Јован 1:35

17. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.

18. И одмах оставивши мреже своје пођоше за Њим.

Мат. 19:27, Лука 5:11

19. И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог како у лађи крпљаху мреже;

Мат. 4:21

20. И одмах позва их; и оставивши оца свог Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за Њим.

21. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.

Мат. 4:13, Лука 4:31

22. И дивише се науци Његовој; јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.

Мат. 7:28

Матеј, глава 28

1. А по вечеру суботном на освитак првог дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.

Дан. 6:19, Мат. 12:1, Мат. 12:5, Мат. 12:8, Мат. 27:56, Мар. 16:1, Мар. 16:2, Лука 23:54, Лука 23:56

2. И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему.

Мар. 16:5, Лука 24:4, Јован 20:1, Јован 20:12

3. А лице његово беше као муња, и одело његово као снег.

Дан. 10:6, Мат. 17:2, Откр. 10:1, Откр. 18:1

4. И од страха његовог уздрхташе се стражари, и постадоше као мртви.

Дан. 10:7

5. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите.

Откр. 1:17

6. Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ.

Мат. 12:40, Мат. 16:21, Мат. 17:23, Мат. 20:19

7. Па идите брже те кажите ученицима Његовим да је устао из мртвих. И гле, Он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете Га видети. Ето ја вам казах.

Мат. 26:32, Мар. 16:7

8. И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом, потекоше да јаве ученицима Његовим.

Мар. 16:8, Лука 24:9, Лука 24:22

9. А кад иђаху да јаве ученицима Његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се.

Мар. 16:9, Јован 20:14, Откр. 1:17

10. Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видети.

Рим. 8:29, Јевр. 2:11

11. А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничким све што се догодило.

12. И они саставши се са старешинама учинише веће, и дадоше војницима довољно новаца

13. Говорећи: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.

14. И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и учинити да вама ништа не буде.

15. А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова реч по Јеврејима и до данас.

16. А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

Мат. 26:32, Мар. 16:7

17. И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.

18. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.

Дан. 7:13, Мат. 11:27, Ефес. 1:21, 1 Пет. 3:22, Откр. 17:14

19. Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа,

Дела 8:16

20. Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин.

Мат. 24:4, Дела 2:42

Матеј, глава 27

1. А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

Псал. 2:2, Мар. 15:1, Лука 22:66, Лука 23:1, Јован 18:28

2. И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

Мат. 20:19, Лука 18:32, Дела 3:13, 1 Сол. 2:14

3. Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

Јов 20:5, Јов 20:15, Зах. 11:13, Мат. 26:14, Мар. 14:10, Лука 22:47, Дела 1:18, 2 Кор. 7:10

4. Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

5. И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

2 Сам. 17:23, Дела 1:18

6. А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

Дела 1:18

8. Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

9. Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

Зах. 11:12

10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

11. А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

Мар. 15:2, Лука 23:3, Јован 18:29, Јован 18:33, Јован 18:37, 1 Тим. 6:13

12. И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

Иса. 53:7, Мат. 26:63, Јован 19:9, 1 Пет. 2:23

13. Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

Мат. 26:62, Јован 19:10

14. И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

15. А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

Мар. 15:6, Лука 23:17, Јован 18:39, Дела 25:9

16. А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

17. И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

18. Јер знаше да су Га из зависти предали.

Дела 7:9

19. А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

Јов 33:15, Јован 19:8, Јован 19:13, Дела 25:6

20. А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

Јер. 26:8, Мар. 15:11, Лука 23:18, Јован 18:40, Дела 3:14

Матеј, глава 26

1. И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:

2. Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.

Мар. 14:1, Лука 22:1, Јован 13:1

3. Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;

Псал. 2:2, Мат. 21:38, Јован 11:47, Јован 18:15, Дела 4:25

4. И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.

Мат. 21:38

5. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.

6. А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,

Мат. 21:17, Мар. 14:3, Јован 11:1, Јован 12:3

7. Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.

8. А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?

Мар. 14:4, Јован 12:4

9. Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.

10. А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.

11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

5 Мој. 15:11, Јован 12:8, Јован 13:33, Јован 14:19, Јован 16:5, Јован 17:11

12. А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

13. Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.

Мар. 13:10, Лука 24:47, Рим. 1:8, Рим. 10:18

14. Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,

Мат. 10:4, Мар. 14:10, Лука 22:3, Јован 13:2, Јован 13:18

15. И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

Зах. 11:12, Мат. 27:3, Дела 1:18

16. И отада тражаше згоду да Га изда.

Мар. 3:19

17. А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

2 Мој. 12:6, 3 Мој. 23:5

18. А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.

Мар. 14:13

19. И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.

20. А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.

Мар. 14:17, Лука 22:14

21. И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

Лука 22:21, Јован 13:21

22. И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?

Мар. 14:19, Лука 22:23

23. А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.

Псал. 41:9, Лука 22:21, Јован 13:18

Матеј, глава 25

1. Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

Јован 3:29, Откр. 19:7, Откр. 21:2, Откр. 21:9

2. Пет од њих беху мудре, а пет луде.

Мат. 13:47, Мат. 22:10

3. И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

1 Тим. 3:5

4. А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.

Лука 12:35

5. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.

Пес. 5:2, Мат. 26:40, Рим. 13:11, Ефес. 5:14, 1 Сол. 5:6

6. А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.

Псал. 50:3, Лука 13:25, 1 Сол. 4:16

7. Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.

Лука 12:35

8. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.

9. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

Језек. 46:2, Лука 13:25

11. А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.

Мат. 7:21

12. А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.

Псал. 5:5, Јован 9:31

13. Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.

Мат. 24:42, Мар. 13:33, Лука 21:36, 1 Кор. 16:13, 1 Пет. 5:8, Откр. 16:15

14. Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

Мат. 21:33, Лука 19:12

15. И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

Рим. 12:6, 1 Кор. 12:7, Ефес. 4:11

16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

Приче 3:14, 1 Пет. 4:10

17. Тако и онај што прими два доби и он још два.

18. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.

Филиб. 2:21

19. А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.

20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

Мат. 24:47, Лука 12:44, Откр. 2:10, Откр. 3:21, Откр. 21:7

Матеј, глава 24

1. И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к Њему ученици Његови да Му покажу грађевину црквену.

2 Цар. 20:15, Мар. 13:1, Лука 21:5

2. А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути.

1 Цар. 9:7, Јер. 5:10, Јер. 26:18, Дан. 9:26, Мих. 3:12, Лука 19:44

3. А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века?

Језек. 7:2, Мат. 24:30, 1 Сол. 5:1

4. И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.

Ефес. 5:6, Кол. 2:8, Кол. 2:18, 2 Сол. 2:3, 1 Јов. 4:1

5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.

Јер. 14:14, Јер. 23:21, Јован 5:43, Дела 5:36

6. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај.

1 Сол. 2:16

7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.

Иса. 19:2, Агеј 2:22, Зах. 14:13, Лука 21:10

8. А то је све почетак страдања.

9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради.

Дела 4:2, Дела 7:59, Дела 12:1, Јевр. 12:3, 1 Пет. 4:12, Откр. 2:10, Откр. 2:13

10. И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.

2 Тим. 1:15, 2 Тим. 4:10, 2 Тим. 4:16

11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

Дела 20:29, 2 Кор. 11:13, 1 Тим. 4:1, 2 Пет. 2:1, 1 Јов. 2:18, 1 Јов. 2:26, Јуда 1:4

12. И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.

13. Али који претрпи до краја благо њему.

Јевр. 3:6

14. И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак.

Рим. 10:18, Кол. 1:6, Кол. 1:23

15. Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме):

Дан. 9:23, Дан. 9:27, Дан. 12:11

16. Тада који буду у Јудеји нека беже у горе;

17. И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући;

18. И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.

19. А тешко труднима и дојилицама у те дане.

Лука 21:23, Лука 23:29

20. Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;

21. Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити;

Псал. 69:22, Иса. 65:12, Иса. 66:15, Језек. 5:9, Дан. 9:12, Дан. 9:26, Дан. 12:1, Јоило 2:2

22. И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они.

Иса. 65:8, Зах. 14:2

Матеј, глава 23

1. Тада Исус рече к народу и ученицима својим

Лука 20:46

2. Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.

Нем. 8:4, Нем. 8:8, Мал. 2:7

3. Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.

Лука 11:46, Рим. 2:19, Рим. 2:21

4. Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.

Лука 11:46, Дела 15:10, Гал. 6:13

5. А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.

4 Мој. 15:38, 5 Мој. 22:12, Мат. 6:1

6. И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,

Мар. 12:38, Лука 14:7, Лука 20:46

7. И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!

Јов 32:22, Лука 20:46

8. А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.

Јаков 3:1

9. И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.

Мал. 1:6

10. Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

11. А највећи између вас да вам буде слуга.

Мат. 20:26

12. Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

Јов 22:29, Приче 15:33, Приче 29:23, Дан. 4:37, Лука 14:11, Лука 18:14

13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.

4 Мој. 13:32, Иса. 33:14, Језек. 34:10, Језек. 34:18, Лука 11:52

14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

Амос 8:4

15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.

16. Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.

Иса. 56:10, Мат. 5:33, Мат. 15:14

17. Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

2 Мој. 30:29

18. И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је

19. Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

2 Мој. 29:37

20. Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.

21. И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.

1 Цар. 8:13, 2 Дн. 6:2, Псал. 26:8, Псал. 132:14, Јаков 5:12

22. И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.

Псал. 11:4, Иса. 66:1, Мат. 5:34, Дела 7:49, Откр. 4:2

Матеј, глава 22

1. И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

Лука 14:16, Откр. 19:7, Откр. 19:9

2. Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

5. А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

Псал. 81:11

6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

1 Сол. 2:14

7. А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

Иса. 10:5, Јер. 51:20, Дан. 9:26, Лука 19:27

8. Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

Мат. 10:11, Лука 20:25, Дела 13:46

9. Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

10. И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

Мат. 13:38

11. Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

Зах. 3:3, 2 Кор. 5:3, Ефес. 4:24, Кол. 3:10, Кол. 3:12, Откр. 3:4, Откр. 16:15, Откр. 19:8

12. И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

Јов 31:14, Рим. 3:19

13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

Мат. 8:12, Рим. 11:22

14. Јер су многи звани, али је мало избраних.

Мат. 20:16

15. Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

Мар. 12:13, Лука 20:20

16. И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

Лука 20:21

17. Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

19. Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

20. И рече им: Чији је образ овај и натпис?

21. И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

Мат. 17:25, Лука 23:2, Рим. 13:7

22. И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

Јов 5:13

Матеј, глава 20

1. Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

2. И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

3. И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

4. И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

5. И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

6. И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

7. Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

8. А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

Дела 17:31, 1 Сол. 4:16

9. И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

10. А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

11. И примивши викаху на господара.

12. Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

13. А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

14. Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

15. Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

5 Мој. 15:9, Приче 23:6, Јона 4:1, Мар. 7:22, Рим. 9:21

16. Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

Мат. 8:11, Мар. 7:13, Мар. 10:31, Лука 14:24

17. И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

Мар. 10:33, Јован 12:12

18. Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

Мат. 16:21

19. И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

Мат. 27:2, Јован 18:28, Јован 18:32, Дела 3:13, Дела 21:11

20. Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

Мат. 4:21, Мат. 27:56, Мар. 10:35, Мар. 15:40

21. А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

1 Цар. 2:19, Мат. 19:28, Мар. 16:19, Јаков 4:3

Матеј, глава 21

1. И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

Зах. 14:4, Мар. 11:1, Лука 19:29

2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.

3. И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.

Псал. 24:1, 2 Кор. 8:9

4. А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:

1 Цар. 1:33, Иса. 62:11, Зах. 9:9

5. Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.

6. И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.

Мар. 11:4, Лука 19:29

7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.

2 Цар. 9:13, Мар. 11:7, Лука 19:35, Јован 12:14

8. А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

3 Мој. 23:40, Јован 12:13

9. А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

Псал. 118:25, Псал. 118:26, Мат. 22:42, Мат. 23:39, Мар. 12:35, Лука 13:35, Лука 18:38, Рим. 1:3

10. И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?

Рута 1:19, Мат. 2:3, Мар. 11:15, Јован 12:13

11. А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.

Мат. 2:23, Лука 7:16, Јован 7:40

12. И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

5 Мој. 14:25, Мал. 3:1, Мар. 11:11, Јован 2:15

13. И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

Иса. 56:7, Јер. 7:11, Мар. 11:17, Лука 19:46

14. И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.

Иса. 35:5, Мат. 9:35, Дела 3:1

15. А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.

Иса. 11:1

16. И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?

Псал. 8:2, Мат. 11:25

17. И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.

Мар. 11:11, Јован 11:18

18. А ујутру, враћајући се у град, огладне.

Мар. 11:12

19. И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.

20. И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.

Мат. 17:20, Мар. 11:23, Лука 17:6, 1 Кор. 13:2, Јаков 1:6

22. И све што узиштете у молитви верујући, добићете.

Мат. 7:7, Мар. 11:24, Лука 11:9, Јаков 5:16, 1 Јов. 3:22, 1 Јов. 5:14