18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.

17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

2. Самуилова, глава 9

1. И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана.

1 Сам. 18:3, 1 Сам. 20:15, Приче 27:10

2. А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој.

2 Сам. 16:1, 2 Сам. 19:17

3. А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу.

5 Мој. 10:15, 1 Сам. 20:14, 2 Сам. 4:4, 2 Сам. 19:26, Лука 6:36, Титу 3:3

4. И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару.

2 Сам. 17:27

5. Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог.

6. А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог.

7. А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.

1 Мој. 43:18, 1 Мој. 43:23, 1 Сам. 12:19, 1 Сам. 12:24, 2 Цар. 25:29, Јер. 52:33

8. А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја?

1 Сам. 24:15, 2 Сам. 16:9

9. И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара.

2 Сам. 16:4, 2 Сам. 19:29, Иса. 32:8

10. Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.

2 Сам. 19:17, Јер. 52:34

11. И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.

2 Сам. 16:1, Приче 12:17

12. А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве.

1 Дн. 8:34

13. А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге.

2 Сам. 19:33, 2 Сам. 19:36, 2 Цар. 25:29

2. Самуилова, глава 8

1. После тога разби Давид Филистеје, и покори их, и узе Давид Метег-Аму из руку филистејских.

2 Сам. 7:9, 2 Сам. 21:15, 2 Сам. 22:38, 1 Дн. 18:1

2. Разби и Моавце, и измери их ужем поваљавши их по земљи, и измери их два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове, и плаћаху му данак.

1 Сам. 14:47, 1 Дн. 4:22, Псал. 60:8, Псал. 72:10, Језек. 24:6

3. Давид разби и Адад-Езера сина Реововог цара совског, изашав да рашири власт своју до реке Ефрата.

1 Мој. 15:18, 2 Сам. 10:6, Псал. 60:1

4. И зароби их Давид хиљаду и седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола.

Ис.Н. 11:6

5. И беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца.

6. И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

7. И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.

8. И из Ветаха и из Виротаја, градова Адад-Езерових, однесе цар Давид силну бронзу.

9. А кад чу Тоја, цар ематски, да је Давид побио сву војску Адад-Езерову,

1 Дн. 18:9

10. Посла Тоја Јорама сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат с Адад-Езером; и донесе Јорам закладе златне и сребрне и бронзане.

11. Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што беше посветио од свих народа које покори,

4 Мој. 31:29, 1 Цар. 7:51, 1 Дн. 18:11, 1 Дн. 22:14, Мих. 4:13, Откр. 21:24

12. Од Сираца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика, и од плена Адад-Езера сина Реововог, цара совског.

13. И Давид стече име кад се врати побивши Сирце, осамнаест хиљада у сланој долини.

2 Цар. 14:7

14. И намести војску по Идумеји, по свој Идумеји намести војску, и сви Едомци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.

1 Мој. 27:29, Псал. 37:28, Псал. 121:8

15. Тако царова Давид над свим Израиљем, судећи и дајући правду свему народу свом.

16. И Јоав син Серујин беше над војском; а Јосафат син Ахилудов паметар;

2 Сам. 19:13, 2 Сам. 20:23, 1 Цар. 4:3

17. А Садок син Ихитовов и Ахимелех син Авијатаров свештеници; а Сераја писар;

1 Дн. 24:3

18. А Венаја син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима; а синови Давидови кнезови.

1 Сам. 30:14, 1 Дн. 18:17

2. Самуилова, глава 7

1. А кад цар сеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свих непријатеља његових,

1 Дн. 17:1, Дан. 4:29

2. Рече цар Натану пророку: Види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завесима.

2 Мој. 26:1, 2 Сам. 5:11, 1 Цар. 8:17, 1 Дн. 22:7, 1 Дн. 28:2, 2 Дн. 6:7, Агеј 1:4

3. А Натан рече цару: Шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.

1 Цар. 8:17, 1 Дн. 22:7

4. Али ону ноћ дође реч Господња к Натану говорећи:

5. Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?

1 Цар. 5:3, Иса. 66:1

6. Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.

1 Цар. 8:16

7. Куда сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима заповедах да пасу народ мој Израиља, и казао: Зашто ми не начините куће од кедра?

3 Мој. 26:11, 2 Сам. 5:2, 1 Дн. 11:2, 1 Дн. 17:6, Псал. 78:71, Језек. 34:2, Језек. 34:15, Језек. 34:23, Мат. 2:6, Дела 20:28

8. Овако дакле реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом, Израиљу:

1 Сам. 16:11

9. И бејах с тобом куда си год ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великих људи који су на земљи.

1 Мој. 12:2, 2 Сам. 8:13, 1 Дн. 17:8, Лука 1:52

10. И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као пре,

2 Цар. 21:8, 2 Дн. 33:8, Псал. 44:2, Псал. 89:22, Јер. 24:6, Амос 9:15

11. И од оног дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свих непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.

1 Цар. 2:24

12. Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.

5 Мој. 31:16, 1 Цар. 2:1, 1 Цар. 2:4, 2 Дн. 7:18, 2 Дн. 13:5, Псал. 132:11, Иса. 11:1, Иса. 11:10, Дела 2:30, Дела 13:36

13. Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека.

1 Сам. 19:24, Псал. 89:4

14. Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син: ако учини шта зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човечијих.

Псал. 89:30, Јевр. 1:5

15. Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе.

1 Сам. 15:23, Псал. 89:49

16. Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довека пред тобом, и престо ће твој стајати довека.

Псал. 89:4, Псал. 89:36, Јер. 33:17, Јован 12:34

17. По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

18. Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?

1 Мој. 32:10, 1 Дн. 17:16

19. Па и то Ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена. Је ли то закон човечји, Господе, Господе!

Иса. 55:8

20. Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе!

1 Мој. 18:19

21. Ради речи своје и по срцу свом учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи свом.

1 Дн. 17:19, Ефес. 4:32

22. Зато си велик, Господе Боже, нема таквог какав си Ти; и нема Бога осим Тебе, по свему што чусмо својим ушима.

5 Мој. 3:24, 1 Сам. 2:2, 1 Дн. 16:25, 2 Дн. 2:5, Псал. 48:1, Псал. 86:8, Псал. 86:10, Псал. 96:4, Псал. 135:5, Иса. 45:5

2. Самуилова, глава 6

1. После скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет хиљада.

2. Па се подиже Давид и сав народ што беше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код ког се призива име, име Господа над војскама, који седи на херувимима.

1 Сам. 4:4, 1 Дн. 13:5, Псал. 80:1

3. И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која беше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима.

4 Мој. 7:9

4. И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која беше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.

5. А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедровог, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.

1 Дн. 13:8

6. А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.

4 Мој. 4:15

7. И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег.

2 Мој. 19:22, 1 Сам. 6:19

8. И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.

9. И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи?

4 Мој. 17:12, Псал. 119:120, Лука 5:8

10. И не хте Давид одвести ковчег Господњи к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.

11. И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три месеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.

1 Мој. 30:27, Приче 3:9, Иса. 61:9

12. И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијег. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.

1 Дн. 15:25, 2 Дн. 5:2

13. И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.

4 Мој. 4:15, 1 Цар. 8:5, 1 Дн. 15:2, 1 Дн. 15:15, 2 Дн. 5:6

14. И Давид играше из све снаге пред Господом, и беше огрнут оплећком ланеним.

2 Мој. 15:20, Суд. 11:34, 1 Сам. 2:18, Псал. 30:11

15. Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.

1 Дн. 15:25

16. А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу свом.

17. А кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве захвалне пред Господом.

1 Цар. 8:5, 1 Дн. 15:1

18. Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама.

19. И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.

1 Дн. 16:43

20. И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиђе на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи!

Суд. 9:4, 1 Сам. 19:24, Псал. 30:1, Проп. 7:16

21. А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твог и преко свега дома његовог, те ми заповедио да будем вођ народу Господњем, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом.

1 Сам. 13:14

22. И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш.

23. И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.

1 Сам. 15:35, Иса. 22:14

2. Самуилова, глава 5

1. Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.

1 Мој. 29:14, 2 Сам. 19:12, 1 Дн. 11:1, 1 Дн. 12:23

2. И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.

1 Сам. 11:13, 1 Сам. 16:1, 1 Сам. 18:13, 2 Сам. 7:7, 1 Дн. 11:2, Псал. 78:71

3. Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.

1 Сам. 23:18, 2 Цар. 11:17, 1 Дн. 11:3

4. Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.

1 Дн. 26:31

5. У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом.

2 Сам. 2:4, 2 Сам. 2:11, 1 Дн. 3:4, 1 Дн. 29:27

6. А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид.

Ис.Н. 15:63, Суд. 1:21

7. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

8. Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу.

1 Дн. 11:6, Јоило 2:7

9. И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.

1 Цар. 9:24, 2 Дн. 32:5

10. И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим.

11. И Хирам цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду.

1 Цар. 5:2

12. И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља.

2 Дн. 2:11, Јест. 4:14, Иса. 45:4

13. И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.

1 Мој. 25:5

14. И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун,

15. И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,

16. И Елисама и Елијада и Елифалет.

17. А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.

2 Сам. 23:14, 1 Дн. 11:16

18. И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

2 Сам. 5:22, Иса. 17:5

19. Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.

4 Мој. 27:21, 1 Сам. 22:15, 1 Сам. 23:2, 1 Сам. 23:4, 2 Сам. 2:1

20. Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим.

Иса. 28:21

21. И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.

22. И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској.

1 Дн. 14:13

23. И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.

24. Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску.

2 Цар. 7:6

25. И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.

srb:

15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

eng:

15 And let them be for lights in the firmament of the heaven to give light upon the earth: and it was so.

srb:

14. Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

eng:

14 And God said, Let there be lights in the firmament of the heaven to divide the day from the night; and let them be for signs, and for seasons, and for days, and years: