Мој избор

2. Самуилова, глава 16

1. А кад Давид пређе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима беше двеста хлебова и сто гроздова сувих и сто груда смокава и мех вина.

2 Сам. 9:2, 2 Сам. 15:30, 2 Сам. 19:17

2. И рече цар Сиви: Шта ће ти то? А Сива му рече: Магарци су за чељад цареву, да јашу, а хлебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи.

Суд. 5:10, 1 Сам. 25:27, 2 Сам. 15:1, 2 Сам. 15:23, Псал. 104:15, Приче 31:6, 1 Тим. 5:23

3. А цар му рече: А где је син твог господара? Рече Сива цару: Ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мог.

2 Сам. 19:27

4. Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару!

2 Сам. 9:9, 2 Сам. 19:29, Приче 18:13

5. И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиђе оданде један од рода дома Сауловог, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше.

2 Сам. 19:16, 1 Цар. 2:36

6. И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, коме и с десне и с леве стране беше сав народ и сви јунаци.

7. А Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче!

Псал. 55:3

8. Обрати Господ на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твом; ето те сада у твом злу, јер си крвопија.

Суд. 9:24, 2 Сам. 1:16, 2 Сам. 3:28, Откр. 16:6

9. Тада рече цару Ависај син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мог? Идем да му скинем главу.

2 Мој. 22:28

10. Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко сме казати: Зашто тако чиниш?

2 Сам. 3:39, 2 Цар. 18:25, Плач 3:38, Рим. 9:20, 1 Пет. 2:23

11. Још рече Давид Ависају и свим слугама својим: Ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповедио.

1 Сам. 26:19

12. Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу.

2 Мој. 32:30, Псал. 37:7, Приче 26:2, Плач 3:22, Мат. 5:11, Рим. 8:28, 2 Кор. 4:17

13. И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах.

14. И дође цар и сав народ што беше с њим, уморни, и одморише се онде.

15. А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим.

16. А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: Да живи цар! Да живи цар!

17. А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твом? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?

2 Сам. 15:32, 2 Сам. 15:37, 2 Сам. 19:25, Приче 17:17

18. А Хусај рече Авесалому: Не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати.

19. Сврх тога, коме бих служио? Еда ли не сину његовом? Како сам служио оцу твом, тако ћу и теби.

1 Сам. 28:2

20. А Авесалом рече Ахитофелу: Саветуј шта ћемо чинити.

2 Мој. 1:10, Псал. 2:2, Приче 21:30, Мат. 27:1

21. А Ахитофел рече Авесалому: Лези с иночама оца свог, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свима који су с тобом.

1 Мој. 34:30, 1 Мој. 35:22, 2 Сам. 2:7, 2 Сам. 12:11, 2 Сам. 15:16, Зах. 8:13

2. Самуилова, глава 15

1. А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.

2 Сам. 12:11, 1 Цар. 1:5, Приче 11:2

2. И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог,

Приче 1:16

3. Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.

Приче 12:2

4. Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.

Суд. 9:29

5. И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.

Псал. 12:2

6. Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.

2 Сам. 15:13, Дан. 11:21, Рим. 16:18

7. А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу.

2 Сам. 2:1

8. Јер кад сеђах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.

1 Мој. 28:20, 1 Сам. 1:11, 1 Сам. 16:2, 2 Сам. 13:38, Псал. 56:12

9. А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.

10. И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону.

11. А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.

1 Мој. 20:5, 1 Сам. 9:13, Приче 14:15, Мат. 10:16, Рим. 16:18

12. А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да дође из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому.

Ис.Н. 15:51, Псал. 3:1, Псал. 41:9, Мих. 7:5

13. Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.

Суд. 9:3

14. А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.

2 Сам. 19:9, Псал. 3:1

15. А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих.

16. И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.

2 Сам. 12:11, 2 Сам. 16:21, Псал. 3:1

17. И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко.

18. А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем.

2 Сам. 8:18, 2 Сам. 20:7

19. И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место.

2 Сам. 18:2

20. Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом.

1 Сам. 23:13

2. Самуилова, глава 14

1. А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.

2. И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: Учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвим.

Рута 3:3, 2 Сам. 20:16, 2 Дн. 11:6, 2 Дн. 20:20, Нем. 3:5, Нем. 3:27, Јер. 6:1, Амос 1:1

3. И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити.

2 Мој. 4:15

4. И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе!

1 Сам. 20:41, 2 Сам. 1:2

5. А цар јој рече: Шта ти је? А она рече: Удовица сам, умро ми је муж.

2 Сам. 12:1

6. А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га.

7. И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: Дај тог што је убио брата свог да га погубимо за душу брата његовог, ког је убио, и да истребимо наследника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе име мужу мом ни остатак на земљи.

1 Мој. 4:14, 4 Мој. 35:19, 5 Мој. 19:12

8. А цар рече жени: Иди кући својој, а ја ћу наредити за те.

9. А жена Текујанка рече цару: Царе господару! Нека на ме и на дом оца мог падне кривица, а цар и његов престо нека је прав.

1 Мој. 27:13, 4 Мој. 35:33, 1 Сам. 25:24, 2 Сам. 3:28, Мат. 27:25

10. А цар рече: Ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи.

11. А она рече: Нека се опомене цар Господа Бога свог, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мог. А он рече: Тако жив био Господ, ниједна длака с твог сина неће пасти на земљу.

4 Мој. 35:19, Ис.Н. 20:3, 1 Сам. 14:45, Дела 27:34

12. А жена рече: Да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: Говори.

13. А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао.

Суд. 20:2, 2 Сам. 13:37

14. Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.

4 Мој. 35:15, Јов 30:23, Проп. 3:19, Јевр. 9:27

15. И тако дођох да кажем ово цару господару свом, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: Да говорим цару, може бити да ће учинити цар шта слушкиња његова каже.

16. Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оног који хоће да истреби мене и сина мог из наследства Божијег.

2 Сам. 20:19

17. И слушкиња твоја рече: Реч цара господара мог биће ми утеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом.

1 Сам. 29:9, 2 Сам. 19:27

18. А цар одговори и рече жени: Немој тајити од мене шта ћу те питати. А жена рече: Нека говори цар господар мој.

19. Тада цар рече: Да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: Тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповедио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим.

2 Сам. 14:3

20. Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.

2 Сам. 19:27

21. Тада рече цар Јоаву: Ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дете Авесалома.

22. Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: Данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио шта му слуга његов рече.

2. Самуилова, глава 13

1. А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон, син Давидов.

5 Мој. 27:22, 2 Сам. 3:2, 1 Дн. 3:9

2. И тужаше Амнон тако да се разболе ради Тамаре сестре своје; јер беше девојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини шта.

3. А имаше Амнон пријатеља, коме име беше Јонадав син Саме брата Давидовог; и Јонадав беше врло домишљат.

2 Сам. 13:31, 1 Дн. 2:13

4. И рече му: Што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? Не би ли ми казао? А Амнон му рече: Љубим Тамару сестру Авесалома брата свог.

Иса. 3:9

5. Тада му рече Јонадав: Лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: Нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њене руке да једем.

6. И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амнон цару: Нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њене руке.

1 Мој. 18:6

7. Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: Иди у кућу брата свог Амнона и зготови му јело.

8. И Тамара отиде у кућу брата свог Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замеси и зготови јело пред њим и скува.

9. Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хте јести, него рече: Кажите нека изиђу сви који су код мене. И изиђоше сви.

1 Мој. 45:1, Суд. 3:19

10. Тада рече Амнон Тамари: Донеси то јело у клет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што беше зготовила, и донесе Амнону брату свом у клет.

11. А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: Ходи, лези са мном, сестро моја!

1 Мој. 39:12, Приче 7:13, Проп. 7:26

12. А она му рече: Не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини то безумље.

1 Мој. 34:7, 3 Мој. 18:9, Суд. 19:23, Приче 7:8, Приче 7:21

13. Куда бих ја са срамотом својом? А ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи.

1 Мој. 19:8, 3 Мој. 18:9, Суд. 19:24

14. Али је он не хте послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је.

3 Мој. 18:9, 5 Мој. 22:25, Суд. 20:5, 2 Сам. 12:11, Јест. 7:8, Језек. 22:11

15. А после омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу беше већа од љубави којом је пре љубљаше. И рече јој Амнон: Устани, одлази.

16. А она му рече: То ће бити веће зло од оног које си ми учинио што ме тераш. Али је он не хте послушати.

17. Него викну момка који га служаше, и рече му: Води ову од мене напоље, и закључај врата за њом.

18. А она имаше на себи шарену хаљину, јер такве хаљине ношаху царске кћери док су девојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата.

1 Мој. 37:3, Суд. 5:30, Псал. 45:14

19. Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздре шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући.

Ис.Н. 7:6, 2 Сам. 1:2, Јов 2:12, Јер. 2:37

20. А брат њен Авесалом, рече јој: Да није Амнон брат твој био с тобом? Али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата свог Авесалома.

21. И цар Давид чувши све ово разгневи се врло.

22. Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару.

3 Мој. 19:17, Приче 10:18, Ефес. 4:26, Ефес. 4:31, 1 Јов. 2:9, 1 Јов. 2:11

2. Самуилова, глава 12

1. И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.

2 Сам. 14:5, 1 Цар. 20:35, Псал. 51:1, Иса. 39:3, Мат. 21:33, Мат. 21:45, Лука 15:11

2. Богати имаше оваца и говеда врло много;

3. А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи.

4. А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему.

5. Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.

1 Цар. 1:29

6. И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.

2 Мој. 22:1, Лука 19:8

7. Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових.

1 Сам. 16:13, 2 Сам. 7:8

8. И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то.

9. Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.

1 Мој. 9:5, 3 Мој. 26:15, 4 Мој. 15:31, 1 Сам. 15:19, 1 Сам. 18:17, 2 Сам. 11:15, 2 Сам. 16:7, 1 Цар. 15:5, Псал. 51:14, Приче 13:13, Иса. 5:24

10. Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.

Приче 17:13, Амос 7:9

11. Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме.

5 Мој. 28:30, 2 Сам. 16:11

12. Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику.

2 Сам. 16:22

13. Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети.

1 Сам. 15:24, 2 Сам. 24:10, Јов 7:20, Псал. 32:5, Псал. 132:1, Приче 28:13, Мих. 7:18, Зах. 3:4

14. Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио.

Иса. 52:5, Језек. 36:20, Рим. 2:24, 1 Кор. 11:30

15. Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт.

1 Мој. 4:7, Амос 3:2

16. И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.

2 Сам. 13:31, Иса. 26:16, Јер. 18:8

17. И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима.

18. А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.

19. А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је.

20. Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.

Рута 3:3, Псал. 95:6, Псал. 103:1, Псал. 103:8, Приче 3:7, Приче 16:6

21. А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш.

22. А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.

Иса. 38:1, Иса. 38:5, Јона 3:9

2. Самуилова, глава 11

1. А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.

1 Дн. 20:1

2. И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.

1 Мој. 34:2, 5 Мој. 22:8, Јов 31:1, Псал. 119:37, Мат. 5:28

3. И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?

2 Сам. 12:3, 2 Сам. 23:39

4. И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.

2 Мој. 20:17, 3 Мој. 15:19, 3 Мој. 18:20, Јевр. 13:4, Јаков 1:14

5. И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.

3 Мој. 20:10

6. Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.

7. И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.

8. Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.

1 Мој. 18:4, Псал. 44:21, Псал. 55:21

9. Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.

Јов 5:12

10. И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?

11. А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.

1 Сам. 4:4, 2 Сам. 7:2, 2 Сам. 7:6, 2 Сам. 20:6, 1 Дн. 11:41, Мат. 10:25, 2 Тим. 2:3

12. Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.

Јов 20:12

13. И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.

1 Мој. 9:21, 2 Мој. 32:21, Приче 20:1, Приче 23:29, Ос. 4:11, Гал. 5:21

14. А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.

1 Цар. 21:8, Псал. 19:13, Псал. 62:9, Проп. 8:11, Јер. 9:1, Мих. 7:3

15. А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.

1 Сам. 18:17, 2 Сам. 12:9

16. И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.

17. И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.

18. Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.

19. И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,

20. Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?

21. Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.

Суд. 6:32, Суд. 9:53, 2 Сам. 20:21, Јов 31:3

22. И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.

2. Самуилова, глава 10

1. А после тога умре цар синова Амонових, и зацари се Анун син његов на његово место.

1 Сам. 11:1, 2 Сам. 17:27, 1 Дн. 19:1

2. И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, као што је отац његов мени учинио милост. И посла Давид да га потеши за оцем преко слуга својих. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових.

Приче 27:10

3. А кнезови синова Амонових рекоше Ануну господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше, што је рад учинити част оцу твом? А није зато послао Давид к теби слуге своје да промотри град и уходи, па после да га раскопа?

4. Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија им браде до пола и одсече им хаљине по поле, до задњице, и оправи их натраг.

Нем. 3:5, Иса. 3:17, Иса. 20:4, Јер. 13:22, Јер. 13:26, Језек. 16:37, Мих. 1:11

5. А кад то јавише Давиду, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

6. Тада синови Амонови видећи где се омразише с Давидом, послаше синови Амонови, те најмише Сираца од Вет-Реова и Сираца од Сове двадесет хиљада пешака, и у цара од Махе хиљаду људи, и од Ис-Това дванаест хиљада људи.

1 Мој. 34:30, 2 Мој. 5:21, 1 Сам. 13:4, 2 Сам. 8:3, 2 Сам. 8:5, Псал. 83:4

7. А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском својом.

2 Сам. 23:8

8. И Изиђоше синови Амонови, и уврсташе се пред вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Ис-Това и из Махе беху за себе у пољу.

1 Цар. 11:24

9. И Јоав видећи намештену војску према себи спред и озад, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима;

10. А остали народ предаде Ависају брату свом да их намести према синовима Амоновим.

11. И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу доћи теби у помоћ.

12. Буди храбар, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је по вољи.

5 Мој. 31:6, 1 Сам. 3:18, 1 Сам. 4:9, 2 Сам. 15:26, Псал. 20:7, Псал. 37:3, Псал. 37:5, Псал. 37:40, Псал. 44:5, Псал. 118:8, Приче 29:25

13. Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце, али они побегоше испред њега.

14. А синови Амонови видећи где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја, и уђоше у свој град. И врати се Јоав од синова Амонових, и дође у Јерусалим.

2 Сам. 11:1

15. Али Сирци кад видеше где их надбише Израиљци, скупише се опет.

16. И Адад-Езер посла, те доведе Сирце испреко реке, који дођоше у Елам; а Совак, војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.

17. Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана и дође у Елам; и Сирци се наместише против Давида и побише се с Давидом.

18. Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам стотина и четрдесет хиљада коњика; и Совака војводу њиховог уби, те погибе онде.

19. И кад видеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смеше више помагати синовима Амоновим.

1 Мој. 14:4

22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

30. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.